Narodno blagostanje

Страна 282 НАРОДНО

— Вапзка иргауа п Хастеби predvidela je u ovogodišnjem budžetu oko 700.000 dinara za izvođenje javnih radova u ' Sisačkom kotaru (utvrđivanje savske obale, nasipa, instaliranje telefona kod pojedinih opština i t. d.).

ПРОФЕСИОНАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

— U Sarajevu je održana 26. o. m. skupština Udruženja sarajevskih pekara i hlebara. U diskusiji koja se razvila istaknuto је da je sarajevskim pekarima nemoguće da snizuju cene hlebu iz razloga što je kvasac preterano skup. Zatim izračunato je da proizvodnja hleba od jednog metra brašna stoji pekara 381.50 din., dok se jedva u prodaji dostiže cena od 375 din., što znači da na svakom metru brašna gube 6,50 din. Najzad je rešeno, da se u zajednici sa Radničkom i Trgovačko-obriničkom komorom održi anketa o noćnom radu pekarskih radnika, načinu preprodaje hleba, uređenju radionica i |. а. |

— Београдска занатска комора је одржала 26. пр. м. своју пленарну седницу, на којој је после поднесеног реферата о социјалном осигурању занатлија донесена ова резолуција: 1) пленум констатује да постоји прека потреба за социјалним осигурањем занатлија; 2) да се умоли влада да што пре приступи изради нацрта Закона о социјалном осигурању занатлија; 3) Закон о социјалном осигурању занатлија треба да базира на овим начелима: а) осигурање занатлија мора да буде принудно; 6) осигуравају се све заватлије, правни мајстори до навршене 60 године старости; в) да се предвиди осигурање за случај болести, несреће, изнемоглости, старости и смрти са правом пензионог уживања удове и за рад још неспособне деце умрлог занатлије; г) у погледу приноса осигураоци би се делили на три групе : највиши, средњи и најнижи, а имали би право слободног бирања групе и прелаза из једне у другу. Предвиђа се да би годишњи износ овог осигурања достигао суму од 160 до 200 мил. динара; и 4) да се умоли влада да у прво време помогне осигурање занатлија у износу од 20 од сто плаћених приноса. Затим је поднесен пленуму правилник за оснивање Завода за унапређење занатства, који би имао ове задатке: 1) да се стара око подизања стручног и културног нивоа занатлија и занатског подмлатка. 2) да испитује сировине и материјал потребан занатској радиности; 3) да даје занатлијама пословна обавештења и упуства; 4) да служи у консултативне сврхе у погледу квалитета и порекла сировина; 5) да потпомаже развој зантског задр.; 6) да потпомаже, омогућује и сам приређује изложбе домаћих занатских производа у земљи и иностранству; 7) да приређује предавања у научно-информативно-пропагандистичком циљу; 8) да издаје разне повремене и сталне публикације у циљу стручног обавештења занатлија и 9) да даје савете ученицима код избора заната, испитујући њихову физичку, психичку и техничку способност.

— Новосадска трговачко-индустријска комора је одржала 23. пр. м. своју пленарну седницу. Рад ове у прошлој години био је веома обилан, нарочито на омогућавању што већег извоза са њеног подручја. У току 1930. год. она је одржала седам стручних занатских курсева, а у почетку 1931. год. осам у разним местима подручја. Комора је предузела акцију за развијање кућне индустрије (тако ће се ускоро основати узорна текстилна радионица у Бачком Петровцу, а исто тако одржаће се велики курс народног ве-

зива у Сремској Каменици). Комора је учествовала у раду

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 18

са осталим коморама око доношења новог Закона о социјалном осигурању радника, дала је затим своје мишљење о питању трговине на отплату, као и новом закону о радњама. На крају је донесена ова резолуција: 1) да се умоле Мивистарство соц. политике, трговине и индустрије да се тачно установи оптерећење привреде по пројекту закона о соц. осигурању радника; 2) Комора решава да се поради на изградњи тесне сарадње са заводом за унапређење спољне трговине у свима пословима службе и то не само са иностранством, него и са унутрашњошћу; 3) Умољава се Мин. финансија да у целости усвоји предлоге по питању примене скупног пореза: на пословни промет, изнесене у претставци конференције свих комора у Београду и 4) Умољава се Минист. трговине и индустрије да нађе начина, како би се осигурала егзистенција нашег занатлијског реда, у првом реду обућарског, пред надмоћнијом страном конкуренцијом.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Скупштине,

3. У. Дионичарско друштво за производњу и промет опека и дрвних производа у Слатини, са седиштем у Осијеку (редовна).

4. У. Јадран, бродарско д. д., Сушак (редовна). Штампарија Св. Сава, а. д., Београд (редовна).

5. У. Мостер, творница лака и боја д. д., Загреб (редовна).

6. У. Пан-филм а. д. Загреб (редовна). .

9. У. Валентин Ајзеле млађи, д. д. Српски Милетић

(редовна). — Банковно и менично д. д. Загреб (редовна). — Индустрија уља д. д., Копривница (редовна).

10. У. Биокемија д. д., Загреб (редовна).

П. У. „Кроација“, творница портланд цемента, д. д., Загреб, (редовна).

11. У. Десталит д. д., творница дугмета, цигарлука и галантеријске робе, Загреб (редовна).

13. У. Складиште за претоваривање а. д, (редовна).

15. У. Гранд хотел д. д., Загреб, (редовна). — Југословенско Санлајт д. д., Загреб (редовна).

16. У. А. Г. Б, тканине, Југословенско д. д., Загреб (редовна).

17. У. Маутнер Едмунд, Југословенско акционарско

Земун

друштво за производњу и трговину семења, Суботица (редовна).

19. У. Извозно дионичко друштво „Овекс“, Загреб (редовна).

22. У. Опште а. д. за градњу и промет грађевним материјалом, Земун (редовна).

25. У. Новосадска продуктна и ефектна берза, Нови Сад (редовна). — Штимац и Дрндарски д. д. за промет робом, Загреб (редовна).

27. У. „Викторија“ шумско-индустријско а. д, Живишица (редовна). |

28. У. Саламандер, творничко друштво ципела а. д, Загреб (редовна). __ Земаљска банка за Босну и Херцеговину, Сарајево (редовна).

29. М. Унион грађевинско и трговачко а. д., Београд (редовна).

30. У. Друштво за снимање из ваздуха а. д., Београд (редовна).

У хотелу „Сплендид“ собе су врло чисте; свака соба има топлу и хладну текућу воду и централно грејање, У хотелу „Сплендид“ цене су врло умерене: соба са 1 креветом од дино 40—70, соба са 2 кревета од д. 60—100

„С |

БЕОГРАД

Ко само једанпут одседне у хотел „Сплендид“ увек ће после одседати у њега, јер се у њему има највећа удоб! ност и налази се у центру вароши спроћу Двора, Брианова (раније Дворска) улипа бр. 5. — Телефон 29-44,