Narodno blagostanje

Страна 308

monopol za građenje Jadranske pruge. Glavno je da su u кепшки, Кад је današnja vlada počela da pregovara za zajam u Francuskoj, bile u važnosti klauzule, koje su bile ozbiljna smetnja pri ostvarenju tog posla. Trebalo ie dobiti razrešnicu od Blera za zaključenje zajma i za uništenje ugovora o građenju Jadranske pruge. I to je svšeno! Bler je bio džentimen. Jedno je pravo prodao za 150.000 dolara; ono, koje se odnosi na građenje pruge. A to nije mnogo. Drugo pravo, pravo prioriteta u zajmu prodao |e našem sindikatu. Pošto, ne zna se. Ali ni tu verovano nije bio težak sudeći po uslovima тајта.

| tako smo raskinuli sa Blerom svaku poslovnu |

VeZU.

_" НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| ćnosti bez ostatka napustiti Ameriku i doći

Бр. 20

Naravno ostaće u Upravi našeg Državnog Monopola pretstavnik grupe Đanini-Bler na osnovu ugovora o zaj_movima od 1922. i 1927. godine. Naša država роštuje svoj potpis zbog toga i ne pomišlja da uklanja pretstavnika Đaninija-Blera iz naše Monopolske Uprave. | Ovom prilikom regulisano je i pitanje nagrade, koju ima Blerov pretstavnik u Monopolskoj Upravi koje ie bilo sporno pitanje. Sad je ostalo na Blerovom pretstavniku da ima toliko takta pa da ne zagleda mnogo u poslove naše Monopolske Uprave, prvo zbog toga, što su nosioci Blerovih obligacija dovoljno pokriveni, a drug zbog toga, što će sve obligacije u najbližoj buduu Evropu.

V. Bajkić | |

JUGOSLAVIJA DOBILA ZLATNU VALUTU

— Ono što nisu imale Srbija ni Austro-Ugarska, ima danas Jugoslavija —

Maja 8. potpisao je Kralj zakon o novcu Mraljevine Jugoslavije, koji pretstavija najvažniji valutnopolitički akt u istoriji Jugoslovena za poslednjih 100 godina. Na trećem mestu u današnjem broju objavljen je taj zakon, čiji je monetarni značaj predmet ovoga članka.

Il. Dosadanja jugoslovenska valuta.

Svaka moderna država ima svoj novčani sistem, kao što ima svoj sistem mera u opšte. U svakom sistemu mera nalazi se u centru jedinica čije množenje i deljenje daje delove sistema. Kod novčanog sistema osnova je novčana jedinica.

То је funta sterlinga, franak, pezeta, rublja i 4. 4. Kako se normalno i prvobitno novac pravi od metala, to je novčana jedinica obično određivana u težini dotičnog mefala. Tako je na pr. zlatni franak novčana jedinica koja sadrži 0,2003225 grama čistog zlata. Novčana jedinica penge ima 0,263158 grama čistoga zlata i t. d.

Ali ima zemalja u kojima ne postoji uopšte metalni novac ili bar ne valutni (kurentni) metalni novac, već je samo sitan novac za pofkusurivanje od metala. To je bio slučaj u svima državama za vreme rata; to je slučaj u svima zemljama, koje imaju depresirane novčanice i metalni novac u opticaju. Čim počne da se depresira papirni novac, odmah se gubi novac od plemenitog metala iz opticaja kao sretstvo plaćanja, tako da ostaje u opticaju samo papirni. Ovaj u stvari reprezentant metalnog novca i glasi na izvestan broj novčanih jedinica. Prema tome on se upotrebljava mesto metalnog novca. Ali „kad se metalni novac izgubi iz opticaja i kad se da prinudni kurs papirnom. novcu, onda ovaj kida svaku vezu sa valutnim metalom i postaje samostalno sredstvo plaćanja. Ali nigde do danas nije bio slučaj da papirni novac kao samostalno sredstvo plaćanja, pošto je raskinuta veza između njega i metalne novčane jedinice faktički, i pravno raskine istu vezu. Drugim rečima, kadgod se dogodi da se papirni novac usled depresijacije odvoji od metalnog novca, odnosno kad u papirnom novcu pretstavljena novčana jedinica mnogo mahje vredi no ona u metalu, i onda se uzima, da novčana jedinica u papiru pretstavlja teorijski istu količinu metala, koji pretstavlja i metalna. Kad na pr. prinudni kurs propiše da je banknota Francuske banke obavezno sredsivo plaćanja, kao i zlatan novac, onda se uvek

ostaje pri fikciji, da jedinica u papirnom novcu pretstavlja metalnu jedinicu, — i ako to faktički nije više slučaj. Papimi jranak je bio ша од zlatnog franka, ali je ostala fikcija da on pretstavlja jedan zlatan iranak i da prema tome on svršava isti posao u kreditnim odnosima, kao i zlatni franak. Faktički se i onda, kad je nastupio disparitet između kupovne snage metalne novčane jedince i iste u papirnom novcu, |oš uvek stajalo na gledištu, da je papirni franak ravan zlatnome. Drugim rečima, između novčane jedinice u papiru i one u zlatu nema nikakve razlike. To se obično naziva teorijskim metalnim paritetom novčane jedinice.

Jedini primer u istoriji novčarstva, u koliko je nama poznato, je Jugoslavija, u kojoj papirna novčana iedinica od svog postanka nije imala nikakve veze ni sa kakvom metalnom novčanom jedinicom. Kad je izvršena unilikacija krune i dinara i stvorena krunskodinarska novčanica, onda je izrično kazano, da kruna u toj novčanici nije kruna predratna austrijska, niti je dinar predratni srbijanski dinar. Krunsko-dinarska novčanica je bila sasvim novo samostalno platežno sredstvo, odnosno nova поусапа jedinica bez ikakve određene metalne sadržine. Njihovu kupovnu snagu određuje privatan saobraćaj. Koliko bude vredela krunskodinarska novčanica na stranim berzama, ili, koliko se može dobiti za nju na našoj domaćoj berzi zlata, odn. zlataoga novca, tolika je njezina metalna sadržina u danom'trenufku. Prema tome metalna sadržina krunskodinarske novčanice nije postojala kao organska, već je ona bila određivana na berzi, pa čak, za vreme inilacije, nekoliko puta dnevno. Teorijski metalni paritet naša krunsko-dinarska novčanica nije imala.

Do 8. maja t. g. naš dinar je bio slobodan, može se reći čak „manipulisani”, — ideal amerikanskog ekonomiste Ervinga Fišera. Njegova metalna sadržina određivana je svakodnevno ili od strane vlasti ili kao što je ovde slučaj bio od strane privatnog prometa. Taj slobodni, papirni dinar, ima svoju istoriju. Kad je vršeno