Narodno blagostanje
16, мај 1931. НАРОДНО
povlačenje krunskih novčanica u zamenu za dinarske u relaciji 1: 4, onda je od strane ljudi krunskoga važenja dobacivano, da se time prejudicira docnija metalna sadržina krune; t. |. u slučaju da se srbi|anski dinar vrati na njegovu predratnu visinu (a 1919. g. je bilo ljudi koji su verovali da će dinar moći da se vrati na svoju predratnu visinu), onda kruna nikad ne može biti od četvrtine jednoga dinara. Znači da kruna nikada više ne može imati svoju predratnu metalnu sadržinu. Međutim to nije bila namera zakonodavca. On istina ni|e verovao u stoproceninu deilaciju našeg nacionalnog novca, niti ju je smatrao za poželjnu, ali on nije želeo drugo, do da stabilizira relaciju između krune i dinara. Vlada je smatrala, da ne treba da prejudicira docniju odluku o metalnoji sadržini dinara, — kad se bude pristupalo zakonskoj stabilizaciji, i zbog toga je ostavila krunu i dinar bez metalne sadržine.
IL. Uvođenje zlatnog važenja valute.
Zakonom od 8. maja t. g. prestaje jugoslov. dinar biti novac bez metalne sadržine. Dinar je prestao biti ideal amerikanskoga profesora Fišera, t. |. valuta. promenljive metalne sadržine, On je ušao u red novčanih |edinica zlataoga važenja, pošto je njegova mefalna sadržina u zlatu.
Маја 8. t. g. dobila je Jugoslaviia zlatno važenje,
Članom 1. gornjega zakona utvrđeno je, da dinar kao novčana jedinica Kraljevine Jugoslavije sadrži 0,0265 grama čistog zlata.
Predratni srbijanski zlatan dinar bio je takođe zlatna novčana jedinica i po svojoj metalnoj sadržini identičan zlatnom franku Latinske unije. On je bio težak 0,3225 grama legure, od čega je 900 delova bilo čisto zlato, a 100 delova bakar. Čistog zlata imao je 0,20475 grama. Jedan napoleondor od 20 franaka bio je težak 6,55 grama legure, od čega je bilo čisto zlato 5,895 grama. -
Poslednjih nekoliko godina na Beogradskoj berzi jedan zlatan franak (recimo švajcarski) košta 10,055 dinara. Znači da je današnji dinar 10,955 puta manji · od predratnog (mi uzimamo da je švajc. zl. franak ravan onome Latinske unije, iako to nije sasvim tačno). Znači da se za današnji franak može dobiti 10,955 puta manje zlata no isti pre rata, t. |. da je današnji dinar
i
10055 ~ 0,091277 zlat. franaka.
Pošto zlatan franak ima čistoga zlata 0,2903225, to bi današnji dinar imao čistoga zlata
0,2903225 __
10055 ~ 0.0265
Znači da bi današnji dinar imao 26,5 m.mgr, zlata.
БЛАГОСТАЊЕ Страна 309
vac ima jedini neograničenu platežnu sposobnost i koji se može slobodno iskivati. Takvog bukvalnog zlatnog važenja nema nigde više. Razlog je vrlo prost. U svima
zemljama bez razlike ukorenila se novčanica kao sred-
stvo plaćanja u tolikoj meri, da svet neće više da upo(тебЦаа zlatan novac pri plaćanju. Zbog toga ne postoji nigde više zlatno važenje u prvobitnoj formi. Iskustvo je pokazalo da je to zlatno važenje štetno. Ono pretpostavlja veliku količinu zlatnoga novca.u opticaju, a zlato kao mek metal lako se aba upotrebom u opticaju tako da se svake godine gubi jedna količina zlata. Iskustvo je pokazalo da unutrašnji platežni saobraćaj neće zlato. Ali isto tako neće nikako drugu vrstu novca osim novčanica zamenljivih za zlato. Ono što čini zlatno važenje, to je mogućnost da se u svako doba za novčanicu može dobiti zlato u neograničenim količinama. Kod zlatnog važenja svet prima novčanicu u mesto zlata zbog toga što zna da može u svako doba za tu novčanicu dobiti zlato. Ta mogućnost zamene novčanice za zlato u svako doba čini sadržinu zlatnog važenja.
Тај је sistem uveden i kod nas 8. maja t. g. čl. 3. pom. zakona, po kome se Narodna banka obavezuje da zamenjuje novčanice za zvečeće zlato polugama u relaciji utvrđenoj čl. prvim, ili za devize. Ta je obaveza Narodne banke apsolutna, bez ograničenja. Treći član propisuje dalje da je izvoz zlata slobodan i da se potraživanjima na strani može slobodno raspolagati (siobodan izvoz deviza). Ti propisi zajedno čine sadržinu zlatnog važenja.
Kao što vidimo mi nećemo imati zlatnoga novca. Ima mnogo država koje imaju zlatno važenje, a koje nemaju svog zlatnog novca. To |e danas jedna potpuno luksuzna stvar. Zlatni novac nije ništa drugo nego jedna određena količina zlata. Zlatnim novem se ne plaća na strani, a u unutarnjem saobraćaju niko ga ne traži. Prema tome zlatan novac je izlišan. Ono što pojedincu treba to je zvečeće zlato, i to u glavnom za tehničke ciljeve (za pretapanje), ili devize, koje su danas jedino sredstvo plaćanja na strani, a sve je to dovoljno i garantovano čI. 3. Zak. o novcu.
Istakli smo u naslovu da je to jedan veliki događaj u životu naše*otadžbine. Ovakvu zlatnu valutu nisu imale ni Srbija ni Austro-Ucarska. Srbija ie imala zlatno važenje po Zak. od 1878. g., ali zakon je bio mrtvo slovo, prvo zbog toga što nije bilo iskovano dovoljno
ı zlatnog novca (a u početku nije bilo uopšte novčanica
ni novčanične banke), a drugo zbog toga što je 1885. о. srbijanska novčanica pretvorena u srebrnu i time je kao gori novac potisnulo i ono malo zlata iz opticaja.
Austro-Ugarska je zakonom od 1893. g. statuirala zlatno važenje, ali je jednim članom zakonskim isto suspendovala do dalje odluke, koja nije nastupila sve do
Kao što smo videli to propisuje 1. čl. Zakona o novcu. Prema tome naša nova zlatna novčana jedinica | dinar sadrži toliko čistoga zlata, koliko se za papirni, dinar moglo kupiti zlata na Beogr. berzi do 8. maja t. g. Znači da je legalna stabilizacija izvršena na bazi dosa- , danje vrednosti dinara.
Po staroj metalnoj teoriji pod zlatnim važenjem (valutom) razume se novčani sistem u kome zlatan no-
i njene propasti. Austro-ugarska banka je davala sva-
kome devize u zamenu za novčanice, ali na to nije bila obavezana. To je bila njezina dobra volja. A zlato je uopšte izbegavala da daje. To je bila faktička valuta zlatnih deviza, a ne i pravha.
Prelazak na zlatnu valutu je bezuslovno veliki događaj i zbog toga ćemo se mi još nekoliko puta vratiti na isti.
У хотелу „Сплендид" собе су врло чисте; свака соба има топлу и хладну текућу воду и централно грејање. У хотелу „Сплендид“ цене су врло умерене: соба са 1 креветом од дин, 40—70, соба са 2 кревета од д. 60—100,
XX OT Е; ЈЕ Ко само једанпут одседне у хотел
ност и налази се у центру вароши, спроћу Двора, Бриакова (раније Дворска) улица бр. 5, — Телефон 29-44,
Ба „Сплендид“ увек ће после одседати у || И ff њега, јер се у њему има највећа удоб!