Narodno blagostanje

Страна 344

ЕОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

== .. ~

— Novi osiječki opštinski zalam. U jednom od poslednjih brojeva „Narodnog Blagostanja” mi smo javili, da ima osiječka opštinska uprava nameru, da sa Opštinskom štedionicom zaна гајат од 20 топа dinara za izvršenje raznih invesfticionih radova, pre svega vodovoda i klanice. Prema najnovijim informacijama pak saznajemo, da je opštinska uprava rešila, da zaključi zajam od 38 miliona dinara, opet kod Opštinske štedionice uz kamatu od 8%. Osim vodovoda podići će se i gradska većnica, za šta je predviđen iznos od 12 miliona dinara. Podizanje ove zgrade traži se u cilju koncentracije opštinske administracije, koja je sada podeljena na sedam raznih zgrada u dva dela varoši. Čim bude pitanje zajma definitivno rešeno, pristupiće se gradnji dubokih bunara za vodovod, pošto voda iz Drave ne odgovara higijenskim propisima.

— Građevinski odbor Beogradske opštine Собе јен toku prošlog meseca 73 nacrta za podizanje novih građevina. Od toga je 42 za prizemne zgrade (15 za činovničku koloniju na Voždovcu). S jednim spratom bilo је 12 nacrta, sa dva sprata 9, 8 za trospratne kuće, a po jedan za 4 i 6 spraine kuće. O ovih planova polovina je već uzeta u rad.

— У Београдској општини је образована нарочита комисија за проучавање питања подизања једне велике модер-“ не фабрике хлеба. Од поднесених понуда комисија је изабрала понуду Београдске Млинарске задруге и повела преговоре с овом. Општина ће дати, (бесплатно или на отплату) земљиште, струју и воду по јевтинијој цени, захтеваће од других пекарница исте услове производње као и од ове пекаре а спроводиће стриктну контролу над тежином хлеба у свима продавницама у Београду,

Задруга се обавезује да подигне фабрику са капацитетом од 15.000 кг. хлеба дневно, али би машинска постројења у овој била таква да би се производња могла повећавати. Према понуди задруге фабрика би после 30 год. прешле у власништво општине по отписаној вредности тл. за грађевину 40%, а за постројења 10%. Ако се уговор не би отказао, онда би фабрика продужила рад још за 20 год, а потом би без икакве накнаде прешла у општинске руке.

Интересантно је да напоменемо да дневна потрошња хлеба у Београду износи од 110—120.000 кг. а лети, услед придоласка радника од 130.000 килогр.

— још прошле јесени смо писали о плановима Загребачке општине за подизање индустријског и занатског кварта у Загребу. Општина је сада приступила остварењу овога. За те сврхе предвиђена је за ову годину сума од 20 мил. динара, за куповање земље, коју ће продавати индустријским предузећима по нарочитим ценама. Даље предвиђене су многобројне повластице као ослобођење нових индустријских предузећа и старих која се проширују од градске увознине на сав грађевински материјал и сировине (50 од сто); ослобођене од градског намета на кућарину за 20 година; олакшице за електричну струју. Исто тако су предвиђене повластице у погледу водовода и канализације. На крају опљштина ће настојати да се што пре реши питање регулисања реке Саве.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— U Engleskoj, Nemačkoj i Austriji pretstoji reforma radničkog osiguranja u nezaposlenosti. Broj nezaposlenih je ogroman, a nema nade da će se uskoro smanjiti. Zato vlade ovih država hoće da reformiraju osiguranje da bi smanjile teret državnoj blagajni. U Engleskoj je Odbor za provođenje reforme osiguranja u nezaposlenosti predložio da se smanji vreme i iznos potpore, a povisi radnički prinos za osiguranje. Redukcija potpore bi za fizičkog radnika bila 2 (27 din.) a ža umnog 1 šiling, (13,5 din.), a dužina bi se smanjila od 74 na 26 nedelja.

"Tako Uredu ako ostane današnje stanje, neće više trebali dr“~ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Бр. 22

žavna subvencija. U Nemačkoj postoji plan da se ukine osiguranje u krizi, pošto ono postoji većim delom državnom pomoći, zatim da se pooštre uslovi za sticanje prava na polporu.

U Austriji će ovih dana Savezna vlada predložiti parlamentu novelu o osiguranju radnika u nezaposlenosti. Glavna novost je znatno smanjenje (za 2 trećine) državne pomoći. Da bi se pokrio delicit, povisiće se radnički prinosi, smanjiti trajanje potpore od 30 na 26 nedelja, a granica starosti, koja pored ispunjenih ostalih uslova, daje pravo na poiporu, podignuta je · od 16 na 17 godina. Vreme provedeno u radu pre potpore povišeno je od 20 na 26 nedelja.

— У Загребу је одржан 24. и 25. 0. м. конгрес Општег радничког савеза Кр. Југославије, на коме су поднесени реферати о нашем социјално-политичком законодавству, о културно-просветном раду у радничком покрету и о оснивању посебних одбора за радничку штампу. На крају је одржана предавање о привредном положају радничке класе.

— У Женеви је отпочела 28. о .м. 15. Међународна конференција рада. Поред расматрања извештаја о примени свих досада усвојених конвенција од како постоји Међународ. организ. рада, на дневном реду су: Утврђивање доба старости за запослење деце на радовима у неиндустријским професијама; радно време у рудницима угља и ревизија кочвенције о забрани ноћног рада женама.

— Друштво „Меркур', једна од најстаријих и најорганизованијих установа за социјално осигурање у Загребу, показује у прошлој години обилан рад. Тако се само број чланова у прошлој години попео од 13.207 у 1929. г., на 15.630 у почетку 1930. г., а и 19.146 на крају прошле године Затим у току прошле године издато је потпоре члановима око 13 мил. динара (за хранарину 3,2 мил. за породичну потпору 683.746 дин. за болничко лечење 1,023.872 дин. за санаторијско и бањско лечење 2.046.236 дин., за негу зуба 862.125 дин. и за лекарске трошкове 2.410.889 дин.) Друштвене амбуланте су примиле у току прошле године 173.704 болесничких посета, што значи да је сваки члан просечно 9 пута посетио лекара.

тоа ке „ЕДО ДЕН Ела ФС ње

— U severio-irancuskoi oblasti tekstilne industrije Ronbaix-Turcoing izbio je štrajk, u koji je stupilo 120.000 radnika. Uzrok je zahtev poslodavaca za sniženje nadnica za 10%. Oni su svoj zahtev snizili na 4%, ali radnici neće da čuju. Vladinom izaslaniku poslodavci si izjavili da su od 1926. god. nadnice skočile za 15%, dok je koštanje života nepromenjeno.

— Окружни уред са осигурање радника у Загребу имао је у прошлој години 62.845 осигураних чланова код 16.000 послодаваца (само у Загребу 49.012) У току прошле године за све потпоре члановима је наплаћено 28.827.329 дин. (за хранарину 9,9 мил. дин., за породиљску потпору 4,3 мил. дин. за погребну 356.355 дин. за лечење у болницама 4,4 MMI, за лечење у санаторијумима 1,4 мил. потпоре за лекове износе 3,8 мил., за негу зуба 393.272 дин., и за остале потпоре 3,9 мил. динара). Лекарску службу. вршило је 66 лекара (само у Загребу 28). Уредске амбуланте су извршиле 439.056 ординација, одн. на сваког члана 7 посета.

— У Сплиту је 24. и 25. о. м. одржан осми конгрес банкарских чиновника и намештеника Кр. Југославије. После прочитаних извештаја о раду управе у прошлој години донесена је резолуција у којој се тражи: да се прошири на целу државу закон о пензионсом осигурању приватних чи“ новника и намештеника, који сада важе само за Далмацију и Словенију, затим да се постојеће болесничке благајне уједине или међу њима створе такви односи који би смогућили правилан рад ове установе. Затим пројекат новог и обртнич- .

||