Narodno blagostanje

30, мај 1931. НАРОДНО

imalo bi se pribaviti iz javnih sretstava, čime bi deficit bio smanjen za 28 miliona funti. Predviđeno je i 20% smanjenje plata državnim činovnicima i penzionerima.

— Vlada Nove Fundlandije, najstarije engleske kolonije а зада dominion, nalazi se u finansiskim teškoćama, pošto joj nije uspelo dobiti predviđeni 5% zajam od 1.6 miliona funti st.

| _ JioBehabe nopea3a Ha /lyBaH и његове производе у Немачкој не само да није донело пораст државних прихода, "већ је напротив изазвало знатно смањење истих. Многа лица су оставила пушење, а друга га ограничила. Због одредбе да се цигарете не могу продавати на комад, врло много људи се окренуло дувану у паклицама, на који порез није ве лик. Куповали су га и савијали сами цигарете. Ових дана је објављена одредба, по којој дуван не сме бити финије сечен од 1 мм, а мора му се примешати .50% домаћега у противном случају ће се јаче опорезовати. Дуван какав се прописује може се употребити само за лулу, тако се хоће да примора пушаче да се врате цигарети. Резултат се може већ унапред рећи.

__ У обавештеним круговима се говори да је Турска затражила од претставника Ф. Дет Отоман да се ревидира величина удела Турске у предратним дуговима (62,25%) и де јој се у току првих 15 година снизи ануитет, који износи 2 мил. л. ст. до 1936. г. а после 2,38 л. ст. |

— Управа Врбаске бановине је отворила кредит од пола мил. динара за проширење електричне мреже у Бања Луци. |

— У претпрошлом броју смо јавили да је Загребачкој општини дозвољено да закључи зајам од 70 мил. динара. Овај је реализован код Синдиката загребачких банака у коме учествују: Прва хрватска штедионица, Југословенска удружена банка д. д, Југословенска банка, Српска банка, Хрватска свеопћа кредитна банка, Градска штедионица, Опће југословенско банкарско а. д., Хрватска банка и Босанска индустр. и трговачка банка, свака са по 7,771171 дин. Зајам ће се исплатити у два оброка, први од 50 мил. 31. маја 0: 5, а други од 20 мил. 1. окт. о, г. Загребачка општина се је обавезала да цео зајам исплати до 30. априла 1932. г. Исплату зајма и камату од 9 и по од сто општина ће обезбедити у свом годишњем буџету.

— Konse| de Det Otoman saopštava da ni OVOg termina, koji pada 25. maja, ne može vršiti isplatu kupona. Istina ie da su primorske države maloazijske, koje stoje pod protektoratom Francuske, platile svoj anuitet od 264.000 1. st. (1,67 mil. din.) za 1930/31. god., ali je Turska dala umesto 1,41 mil. samo 230.000 1. st. (36,9 odnosno 6,3 mil. din.), dok 2,48 mil. l. st. (65 mil. din.) čeka na transfer. Ostale države dužnici (Bugarska, Grčka i Jugoslavija) nisu još ništa platile. To je razlog da će i drugi put izostati isplata kupona (prvi put 25. novembra 1930. god.).

— Imaoci obligacija železnice Velika Kikinda—Arad zaključili su sporazum sa našom i rumunskom vladom. Kako je poznato, mi smo preuzeli 17 km. a Rumunija 111 km. pruge, pa je tome srazmerno i obeštećenje, koje svaka ima da plati. Jedna trećina će biti plaćena u gotovom, a ostalo 6%-nim obveznicama, koje će biti plaćene u 16 polugodišnjih rata. Obeštećenje iznosi otprilike 16 šv. fr. (176 din.) na 100 kruna nominale. Zaostali kuponi se neće isplaćivati.

— Čehoslovačka vlada predložila je parlamentu projekt zakona, po kome se ovlašćuje da u inostranstvu zaključi zajam u iznosu od 75 mil. dolara (4.2 milijarde dinara). 50 miliona će se utrošiti na konverziju 8%-nog zajma iz 1922. godine, a 25 miliona na otplatu državnog duga kod novčanične banke.

— Буџет Скопске општине за 1931./32. год, износи 25.488.664. дин.

— Општина града Карловца је решила да закључи зајам од 12 мил. дин., који би се у главном употребио за јав-

DJIALOGOTAJFĐE Страна 343 не радове (за уређење канализације 4 мил. за асвалтирање улица 600.000 дин., за реконструкцију моста преко Купе 1,2 мил. дин., за куповину земљишта и подизање једне основне школе 350.000 дин., за уређење ватрогаске станице 120.000 дин. и за подизање Окружног уреда 5 мил. динара).

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— U Italiji je objavljena odredba, po kojoj se govedima pri uvozu iza pregleda meće na uvo metalna marka, na kojoj stoji ime zemlje odakle potiču. Trošak markiranja snosi uvoznik.

— 1 ako je potrošnja veštačke svile u zadnje vreme porasla, najveći engleski producenfi su ovih dana snizili cene za 10 do 15%. Interesantno je da su nemački, čehoslovački i irancuski producenti baš ovih dana povisili cene svojih proizvoda. Izgleda da je to početak konkurencije između Engleske i kontinenta.

— Poljski trgovinski bilans 1930. godine je prvi put od 1924. godine aktivan. Značajan je preokret u trgovini. Izvoz u Čehoslovačku, Nemačku i Austriju čini 1930. godine 44% celokupnog izvoza prema 59% 1929. godine. Izvoz u Englesku, Holandiju, Belgiju i Skandinaviju je znatno porastao. Ta tendencija za povećanjem izvoza na sever nastavila se i ove godine.

—- Чехословачки Министар трговине Матушек изјавио је да се преговори Чехословачке за закључење новог трговачког уговора са Аустријом и са Маџарском налазе на мртвој тачци. Аустрија не пристаје да да неке царинске повластице чехословачкој текстилној, папирној и гвозденој индустрији Маџарска пак тражи велики контингент за своје пољопривредне производе, на што не пристају чехословачки аграрци.

— Чехословачка је повисила додатак царини на свиње од 284 на 308 круна (477 односно 517,5 дин.) док је онај на пшеницу повишен на 25 кр. (42 дин.), раж 46 кр. (77 JHH.), јечам 22 кр. брашно и друге млинске производе 65 (103 дин,) ох товара.

— Чехословачка влада објавила је да ће се свима у: возницима ражи од дана ступања одредбе на снагу до 15. јуна т, г. враћати од плаћене царине 25 круна (42 дин.) на 100 килограма увезене робе.

— Madžarska vlada dobila je od parlamenta ovlašćenje da putem uredbe stavlja na snagu trgovinske ugovore, makar ovi sadržavali i veće promene u carinskim stavovima. Cilj ovlašćenju je da vlada mogne i u otsustvu parlamenta (koji će ovih dana ići na ferije), da stavi odmah na snagu trgovinski ugovor sa Austrijom.

— Francuska vlada podneće ovih dana parlamehtu projekt zakona, po kome se ovlašćuje da u zajednici sa зеуетпо-Тапcuskom industrijom uglja podigne veliku fabriku veštačkog đubreta, najviše šalitre, koja se dosad u glavnom uvozila. Neobična odluka, kad se uzme u obzir velika svetska proizvodnja, ali odgovara namerama ministra poljoprivrede Tardjea, da uz državnu pomoć razvije proizvodnju šalitre u Francuskoj. U slučaju rata fabrike preuzima država. Javili smo već da je uVOZ veštačkog đubreta uslovljen specijalnom dozvolom carinskih organa.

— U Engleskoj je objavljena odredba, po kojoj se Zbog bolesti trešanja (rhadoletis cerasi) dozvoljava uvoz istih 17. Francuske samo od 2. do 5. juna, iz Italije od 5. do 10., a iz Nemačke od 10 do 29. juna i to samo uz podnošenje uverenja o poreklu. Produženi uvoz dozvoljava se tačno određenim oblastima u sve 3 države.

— Ministarstva trgovine i poljoprivrede u Čehoslovačkoj izradila su projekt zakona o zavođenju monopola uvoza žita, a podneće ga parlamentu na votum još pre žetve. U projektu se predviđa osnivanje akcionarskog društva u kome će biti za-

stupana država, poljoprivredne zadruge, mlinovi i potrošačke ·

zadruge, i kome će se poveriti monopol uvoza,