Narodno blagostanje
рана 338 НАРОДНО
mnogo manju kamatnu stopu, ali pod uslovom da u,
svako doba raspolaže kapitalom. Zbog toga se ti kapitali skupili kod banaka. Tako |e moralo doći da se tim kratkoročnim kapitalom finansiraju poslovi koje treba da finansira tržište kapitala. Bankarski kredit koji је u normalno doba najskuplji, jer on jedini garantuje siguran povratak kapitala; postao je najjettinijim izvorom kredita, tako da ljudi nisu imali više računa da uzimaju novac na hipoteku radi otplate bankarskih kredita. Relativna jeftinoća i pristupačnost bankarskog kredita, naročito bogata mogućnost lombardiranja robe, uzrok je da je hiperprodukcija sirovina, koja je, zahva-– ljujući tehnici, smanjila svoje produkcione troškove, dugo vremena ostala neprimećena. Da nije bilo mogućnosti lombardiranja robe, cene bi padale sukcesivno, te ne bi došlo do stropoštavanja cena, kao što je bilo u
poslednje vreme. Čak se može pretpostaviti da ne bi|
došlo do katastrofalnih cena, da se proizvodnja ranije reducirala.
_ Znači dakle da su političke prilike presekle privredni polet.
Nemačka pati usled nezaposlenosti pet miliona duša. Doktrinarni socijalizam je sprečio da se reduciraju nadnice, da bi se veći broj radnika zaposlio. Radnici prista|u da se spuste nadnice samo u foliko u koliko se pojeftinio život obaranjem cena. Međutim obaranjem nominalnih nadnica nije ništa pomoženo naročito u spoljnoj trgovini. Nemačko radništvo je tovarilo na poduzeća jedan porez za drugim, smatrajući da bogati ljudi treba da podnesu žrtve rata bez učešća radnika. Isti radnici su proširivali delatnost javno-pravnih tela, što je takođe povećavalo poreze. Ovde onde se tvrdi da porezi ne uliču na privredno razviće, |er ŠIOgod država uzme, odmah i vrati privredi. To ne važi pre svega za poreze koje se upotrebljavaju za plaćanje reparacija i dalje, možda bi gornje pravilo važilo kad bi se svaka na ime poreza inkasirana suma vratila tamo odakle je uzeta. Ali to je nemogućno. Jednu trećinu celokupnogz nacionalnog dohodka guta državna mašinerija. Nema te moći koja bi mogla te sume da vrati na mesto odakle su uzete; slučaj suvereno gospodari u ovoj podeli. A to je dovelo dotle da formiranje kapitala u Nemačkoj nije nagrada za privrednu delatnost i да је ukupno formiranje novog kapitala vrlo slabo.Dalja posledica je i suviše velika kamatna stopa, koja nepovoljno utiče na proizvodne troškove i otuda sve veća disproporcija između sopstvenog kapitala i kredita u poduzeću.
Pa ipak ih ima koji smatraju da su banke krive za sve ovo. Od njih se traži više kredita, duži rokovi i niži kamatnjak. A kako one to ne mogu da dadu, to se u jednom delu naroda pojavljuje groteskna animoznost prema bankama. Direktore banaka smatraju sposobne za svako zlo. Niko nema kuraži da |avno kaže da je ono, zašto se banke krive, bolest našega vremena. Marazani na berzi, begstvo od akcija, osustvo intervencije za održavanje kurseva, prouzrokovani su opštim ekonomskim prilikama, ali ne voljom banaka. Ne može se tražiti jaka berza u zemlji, koja uvozi kapitale. Nema te banke niti ima zakona koja bi mogli da spreče begstvo od akcija, kad su poduzeća nerentabilna. A kad kursevi padnu ispod polovine, onda je intervencija bez efekta i preskupa. Ja nisam jedini koji to znam, ali sam jedini koji to kažem. 1 žalim ne zbog banaka već zbog toga što je svaka pogrešna dijagnoza ekonomski štetna.
Kod ovakvog stanja stvari prirodno je da bi Nemačka prebrodila ekonomske teškoće pre svega poli-
БЛАГОСТАЊЕ Бр. 22 нек зрогагитот за Егапсизкот. 2абида је да 1 takav sporazum došao sam po sebi putem sve јасео ekonomskog zbliženja. Suviše je veliko međusobno ne-
'poverenje. Ne ide više put kroz privredu ka političkom
zbliženju, već je politički sporazum pretpostavka za ekonomski napredak. |
Uzroci svetske privredne krize su raznovrsni, ali svi oni imaju poreklo u kompletnom poremećaju svetske privrede, prouzrokovane ratom.
IL Mišljenje direkcije Sosiete Ženeral. |
Svaka ekonomska kriza je rezultat poremećaja između proizvodnje i potrošnje. Posle rata Dila |e vanтедпа tražnja za dobrima, jer je trebalo u najkraćem vremenu obnoviti ogromne opustošene teritorije i ponova podići porušene fabrike i ponova obrazovati lagete i popuniti deficit koji je došao usled obustave proizvodnje. Ta se normalna tražnja još povećala velikim pomeranjem imetaka, koje je jedna od najtežih Tlinansijskih posledica rata. Za kratko vreme su severo-amerikanske države postale centar svetskog bogatstva; veliki priliv kapitala je stvarao nove potrebe i izazvao industrijsku i trgovačku delatnost bez primera.
U Evropi pomeranje imetka, prouzrokovano događajima 1914. do 1918. i iluzija bogatstva stvorena inilacijom stvorili su masu potrošača, čija je tražnja ohrabrila proizvodnju. Sve je to učinilo da su nadnice za nckoliko godina otišle visoko, usled čega su i radničke klase dobile veću kupovnu snagu, a [0 je pak дејstvovalo na povećanje proizvodnje. Toj ogromnoj tražnji industrija nije mogla da udovolji svojim normalnim sredstvima, te je morala da se širi.
Sve se to skoncentrisalo u jedan ogroman Dproduktivni napon koji je momentalno imao srećne rezultate, jer je uništio materijalne tragove rata, popunio praznine u dobrima i pobolišao položaj radnika. Danas svet raspolaže mnogo većim proizvodnim араrafom no što je momentana potreba: kredit i kupovna snaga potrošača nisu mogli ići paralelno sa proizvodnjom, a pored toga velika tržišta, kao što su kinesko, rusko, indijsko usled političkih događaja nisu mogla razviti normalnu. tražnju.
Raskinuta ravnoteža između ponude i tražnje izazvala je pad cena, a to je umanjilo tražnju za industrij|skim proizvodima. A i sami potrošači su se uzdržavali u nadi da kupe docnije još jeftinije.
I u poljoprivredi se manilestovao isti pojav sa istom oštrinom. Bogate žetve jedna za drugom nagomilale su stokove i kako se potrošnja nije u istoj meri razvijala, stropoštale su se cene. Pa pošto je seljački narod najmnogobrojniji u svetu, može se zamisliti dejstvo njihove smanjene kupovne snage po industriju.
Nov faktor je skakanje kupovne snage zlata. j
Neumornom upotrebom kredita za berzanske spekulacije doživeli smo nečuvenu berzansku krizu. Slom nju-jorške berze je imao vrlo nepovoljno dejstvo ma evropsku privredu, pošto se amerikansko tržište posle rata jako interesovalo za Evropu.
Poboljšanje je uslovljeno nestankom te пезпозпе atmosfere u celom svefu i približenjem između proizvođača i potrošača. Mogućno je da će cene sirovina |oš varirati, ali se nama čini da su one dostilge najniži nivo i da na toj tačci nema više rizika.
Problem nadnica |e delikatan, ali ne nerešiv. Potrebno je da se taj problem reši nezavisno od svih teorija, pomoću zdravog razuma, naročito sporazumom između poslodavaca i radnika. Jer sniženje nadnica je