Narodno blagostanje

Страна 339

neizbežno, a ono će biti kompenzirano padanjem troškova života. Prema tome realne nadnice ostaće na istoj visini.

Ova relativna tišina u poslovima treba da bude

vreme za proučavanje uštede na svima tačkama i po-

" 30. мај 1931. __НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

duzećima. Mi stalno ponavljamo da je racionalizacija dobro shvaćena, jedino sretstvo za održavanje belgiske industrije sposobne za konkurenciju. Industrija se mora da karteliše prvo nacionalno, zatim međunarodno, da bi sprečila nesrazmerno padanje cena.

ПРАВНИ

Трговачки биланс и порески биланс.“

Београдска финансиска дирекција је приликом разреза друштвеног пореза једној банци одбила да призна као игдатак суму од 591 хиљаду динара с мотивацијом, да она није проведена преко рачуна губитка и добитка, да није исказана у одвојеној ставци у рачуну губитка и добитка, као и да се не помиње у извештају Управног одбора, те да следствено збор акционара није могао знати за њу те ни одлучивати о њој. На то се жалила дотична банка следећом аргументацијом :

_У првобитном тексту закона о непосредном порезу тач, 6, чл. 83. било је одиста предвиђено да се сумњива потраживања, ако их је изрично одобрио збор акционара, имају признати у издатке. Али је на интервенцију привредних кругова услов одобрења од збора акционара изостављен из закона. Истовремено су заинтересовани истакли, да за акцинарско друштво може бити евентуално штетно, ако ис каже у одвојеној ставци дубиозна потраживања. Даље, да примањем биланса и извештаја Управног и Надзорног одбора збор акционара прима све рачуне чија су салда садржана у билансу. Због тога је довољно да се отпис дубиозног потраживања налази на терет ма једног рачуна у завршним рачунима, па да Пореска власт има да га призна. У жалби се лаље каже да у смислу трговачког законика 5 179 главна скупштина прегледа све рачуне и утврђује билане. Приликом дискусије овлашћен је сваки акционар да тражи детаљно објашњење о свакој ставци биланса па и о рачуну трошкова. Услед тога је потпуно неоснована тврдња Београдске финансиске дирекције да збор акционара није могао знати висину отписаних потраживања, који су били садржани у укупној суми трошкова. -

Ми се потпуно слажемо са тврђењем да је Финансиска дирекција била дужна да отпис сумњивих потраживања — у колико против тога није имала никаквих материјалних замерки — морала да призна као издатак. Никаквог правог ослонца није било за захтев да се иста ставка изрично спомене у извештају Управног одбора и да се изрично нагласи у билансу.

Али се зато не можемо да сложимо са жалиоцем у погледу његовог даљег резоновања. Зна се врло добро, колика је бајка испитивање завршних рачуна и утврђивање биланса од стране збора акционара. Акционри најмање знају о стању друштвене имаовине и о елементима завршних рачуна. Да је закон условно одобрење збора, жалилац се не би могао да позива на то да је цео биланс прошао кроз збор, као што ништа не значи ни тврђење да је сваки ак-

ПРЕГЛЕД

ционар имао право да пита о трошковима. Зна се врло добра колико су нервозни управљачи акционарских друштава на припит акционара на збору. Такви се акционари означавају као поткупљени од конкуренције и као противници друштва. У највећем делу случајева акционари не добију никаквог одговора; нама је непознат случај да је икад претседник збора дао одговор на питање о трошковима друштва. То се тек сматра за велику тајну.

Што су привредни кругови тражили да се из пројекта закона избрише услов одобрења збора акционара то је сасвим у реду. Не може порески закон да се меша у динамику друштва. Порески закон има само да се ослони на организам друштва, како је он прописан трговачким закоконима и не сме у погледу биланса да поставља никаквих прописа. Закони дају право пореској власти да тражи детаљно обавештење од друштва и да загледа у његове књиге и рачуне. Код пореског органа, који разуме свој посао, то је савршено срество поред сваког покушаја камуфлирања правога стања. Пореска власт је краљевски обезбеђена и осигурана у вршењу своје дужности. Нигде у свету није ни покушала пореска власт да мења прописе трговачког законика.

Али је скроз неоснована аргументација којом су се послужили привредни кругови приликом критике горњег прописа законског пројекта. Они су казали како би могло за друштво евентуално бити од штете ако би исказало у засебној ставци рачуна губитка и добитка отпис дубиозних потраживања. То је нетачно. То је један труо изговор. Ми не можемо да замислимо ситуацију где би друштво могло да претрпи штету од исказаних дубиозних потраживања у засебној ставци. А начела израде доброг биланса наређују да се отпис дубиозних потраживања исказује засебно. Не може бити ни говора о публицитету једног акционарског друштва, ако се отпис дубиозвих потраживања не покаже засебно. То је тако једна специфична и особена ставка и толико од утицаја на оцену стања друштвеног нарочито, —_ кад она има веће размере — да њено прикривање путем књижења преко других рачуна спада у једну од најгрубљих повреда принципа публицитета код састава биланса. |

Акционарско друштво о коме је овде реч добило је заслужену казну у погрешној одлуци Београдске Финан-

сиске дирекције коју ће неоспорно поништити виши судови,

Али ће цела ствар имати ту добру страну да дотичну банку одвикне од праксе да крије отписе сумњивих потраживања од својих акционара. Бајкић,

У хотелу „Сплендид“ собе су врло чисте; свака соба има топлу и хладну текућу воду и пентрално грејање. У хотелу „Сплендид“ цене су врло умерене: соба са 1 креветом од дин. 49—70, соба са 2 кревета од д. 60—100,

„Сплендид" увек ће после одседати у 66 њега, јер се у њему има највећа удоб! | ност и налази се у центру вароши

Ко само једанпут одседне у хотел

строћу Двора, Брианова (раније Двор-

БЕОЕ РА ЈЛ скај улипа бр. 5. — Телефон 40-44

|| | || ||