Narodno blagostanje

Страна 342

фектних. Има џакова, који су одело и има одела, који су макови Сваки би од нас могао да прича причу о кројачу, који је после пете пробе, која је остала без успеха, подвикнуо муштерији, да је он шиканер, и да даље пробе неће да врши.

Остаје дакле једна мала борбена линија између муштерија-шиканера и кројача-шиканера. Срећа би била, кад би наишли једни на друге, али то неће бити. Још увек ће бити добрих шнајдера, који ће имати међ својим муштеријама шиканера, и скромних муштерија, који ће пасти у руке кројачу шиканеру.

=== Осигуравајуће друштво „Југославија' истакло је у год. извештају за 1930. год. чи: њеницу да самоубиства по» - стају важним пословним фактором код осигуравајућих друштава.

Природно је да је проценат самоубистава највећи тамо где се привредна криза најтеже осећа. У Немачкој је н. пр. пре рата отпадало од укупног броја смртних случајева 1,2 од сто на самоубиства. Тај се проценат повећао после рата. Год. 1924—28 износи 4,2%, а од 1928. год. на овамо сигурно знатно више. Код друштава за осигурање живота износ осигураних сума, које су у раздобљу 1924.—28. плаћене због самоубистава, чини 10% целокупних сума исплаћених у истом времену, а код реосигуравајућих чак и 15%. Констатовано је да се на самоубиство решавају најчешће лица високо-осигурана, која жртвовањем себе обезбеђују својим ближима безбрижан живот. То су редовно пропали привредници, људи, који су много имали и све изгубили, па се више

Самосубиства и осигуравајупа друштва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 22

не могу надати да ће исто попова стећи. Стога им је уз помисао да користе фамилији лакше поћи у смрт. То се обично догађа тако промишљено да се само по материјалном стању самоубице може закључити да није погинуо несрећним случајем. Најчешће се фингирају несреће при аутомобилској вожњи, јахању и сл. Према томе може се разумети на какве тешкоће би ударила друштва, која би хтела да у оваквим случајевима путем суда сачувају своја права. То би изазнало бескрајне процесе скопчане са великим трошковима.

Према горе изложеноме самоубиства ради задобијања осигуране суме претстављају озбиљну опасност по осигуравајућа друштва. Уза све то ова их до данас не исказују у својим год. извештајима у засебној ставци, већ их трпају заједно са осталим смртним случајевима, што није оправдано.

У новије време се у целоме свету појавила дискусија, на који би начин осигуравајућа друштва могла да се заштите. Неки предлажу да се у оваквим случајевима не исплаћује осигурана сума, већ само износ уплаћених премија са каматама. Не би требало исплаћивати осигурања кулантно како то чине друштва, обично из разлога престижа, јер би се с правом могло тврдити да она тиме дају потстрека новим самоубијствима,

Веома је раширено мишљење да би се продужењем рока премијских уплата, на 5 до 10 година, ако не спречило, а оно барем смањио број самоубистава. Ми држимо да је код значења, које имају самоубијства за осигуравајућа друштва веома потребно да их ова у својим годишњим извештајима почну исказивати у засебној ставци,

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Ove je nedelje došlo u Beču do nove bankarske insolvencije; šaltere je zatvorila već sto godina postojeća privatna bankarska kuća Auspitz-Lieben i Komp. Ukupna pasiva iznosi preko 30 miliona šilinga (240 miliona dinara). U bečkim finan-

siskim krugovima se podvlači, da ovaj slom nema nikakve veze ,

sa Kreditanstaltom, već da potiče od velikih gubitaka, koje su sopstvenici banke pretrpeli zbog znatnog pada kurseva hartija od vrednosfi. Nekoliko bečkih banaka već je preduzelo korake za sanaciju, ali traže kao preduslov, da se za podmirenje bančinih obaveza upotrebi pre svega privatna imovina bankara i njihove porodice, u koju se ubraja više palata u Beču, hartije od vrednosti i zbirka starih slika, koja je nedavno bila cenjena na preko milion dolara. Banka je od svojih komitenata zatražila moratorijum od nedelje dana. Jedan od sopstvenika banke, Dr. Ludvig Schuller, izvršio je samoubijstvo.

— Prema izjavi sekretara amerikanskoov Ministarstva trgovine Dr. Klajna niski kursevi inostranih državnih hartija od vrednosti izazvali su velike otkupe na berzama od strane dotičnih država. Tako se u Ameriku vratilo oko 450 do 500 miliona dolara (25,2 do 28 milijardi dinara) Rhapitala, koji je ova ponova dala inostranstvu kratkoročno. Prošle godine je kraktoročno dato inostranstvu 443 miliona dolara (24,8 milij. din.).

— Вапка d' Halia ne daje više na uloge privatnih lica nikakve kamate, na one banaka 1%, a socijalnih i potpornih ustanova 2%. Uzrok tome je, što su ulozi porasli od početka do aprila ove godine za 551 mil. na 1971 mil. lira (za 1653 mil. na 5113 mil. dinara). Misli se da će ova mera imati za posledicu da se obrtni kapital, koji leži u iznosu od oko 1 milijarde lira (3 milijarde dinara) ponova vrati industriji.

— Stanje uloga u čehoslovačkim Šštedionicama iznosi 20,15 milijardi kruna (33,9 milijardi ninara). U prvom kvartalu ov. 2. porasli su za 523 mil. (878,6 mil. din.) t. j. za 236 mil. više nego u istom razdoblju 1930. godine.

— Државна хипотекарна банка обавештава своје дужнике, да им у будуће неће слати дописним картама обавештења о року плаћања ануитета, пошто су рокови за ове м свакој књижици тачно означени.

— Београдска општинска штедионица је отворила 17. о. м. своју прву филијалу у Београду, која је смештена у Краљ Александровој улици бр. 95. Ова ће обављати све послове као и централа, сем давања зајмова на драгоцености и робу. Истовремено вршиће и наплату електричне струје.

— Дионичарско друштво домаће творнице ткања и предења памука у Дугој Реси је решило на својој годишњој скупштини, да закључи један дугорочни зајам од 30 мил. дин, издавањем обвезница.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Godine 1883. Rusija je dala Grčkoj zajam od 30 mil. zl. fr. (3.3 milijardi din.). Otplatu i kamatnu službu tražila je ova do sloma carske Rusije 10917. god. Ovih dana su Sovjeti zatražili od grčke vlade da ponova preuzme vršenje otplatne i kamatne službe i da plati sve zaostale kamate.

—- Australijska vlada je pristupila, kako izgleda, ozbiljnoj sanaciji svojih finansija. Tako је na poslednjoj konferenciji заveznih ministara usvojeno niz mera. Pre svega postoji namera, да se svi spoljni zajmovi за kamatnjakom od ртеко 4% konverftuju u 4%. U novosastavljenom državnom proračunu pred viđene su uštede od 13 miliona funti sterlinga, a 15 miliona