Narodno blagostanje

Страна 362

још два реферата и то о нашој сточној трговини и нашој новој привредној оријентацији и о банкарству у Моравској бановини, која има 94 банке са 135 мил, дин. капитала и 487 мил. дин. улога на штедњу. У дискусији, која се по овим рефератима развила, констатовано је да се домаћој индустрији поклања слаба пажња, да систем трошарина кочи развој трговине готово у свима градовима наше државе и да би филијала Народне банке требала да обрати већу пажњу при подели сезонских кредита. Прихваћена је на крају жеља свих учесника да се оснује стални привредни одбор Моравске бановине.

— U Austriji je carina na kalu povišena za 100 na 200 zl. kruna (1125 odnosno 2250 din.), na prženu na 270 kr. (3037 din.), a na čaj za 150 na 400 zlatnih kruna (1687 odnosno 4500 din.) od 100 kg.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА _ |

— У Загребу је одржана 27, пр. мес. скупштина Удружења за индивидуално васпитање и наставу младежи, на којој је једногласно решено да се оснује модерно уређена станица за избор занимања. Ова ће се основати у просторијама Хрватског Радише у Загребу. Савез индустријалаца, Хрватски обртни збор и друге привредне установе ће материјално потпомагати ову нову установу.

· — Према подацима оделења за јавну хигијену Београдске општине, Београђани су у току последње три године боловали највише : од трбушног тифуса у 1928. год. 258, у 1929. год. 587, у 1930. год. 181 и у овој години 26; од шарлаха и дифтерије (највише као сезонских и дечијих болести) 1928. год. 672, одн. 130 случајева у 1929. год. 659 одн. 208, у 1930. год. 418 одн. 433 и у овој години 95 шарлаха а 134 дифтерије. Од хроничних заразних болести најраспрострањенија је туберкулоза. Смртност код ње кретала се овако : у 1927. год. 590, у 1928. год. 739, у 1929. год. 811 а у прошлој години 568. Сваки пети смртни случај пада на туберкулозу. Највише умиру од ње опанчари, ливци, колари, инсталатери, словослагачи, зидари, шофери и слушкиње. Од рака највише умиру трговци, чиновници, саобраћајци и пензионери.

Интересантна је статистика просечности живота : земљорадници имају просечну дужину живота 46 година, ме-

талски радници 35, радници у текстилној индустрији 40, чи-.

новници и лица слободне професије 53 и трговци 56 година.

— Министарство социјалне политике и народног здравља је издало наређење о начину упослења радне снаге на територији дунавске бановине: 1) првенствено ће се при овогодишњој жетви запослити у једном месту пољопривредни радници из дотичног места једне општине. Тек у недостатку ових запослиће се радници из других општина и места ; 2) Приликом запослења имају се узети првенствено у обзир они пољопр. радници који немају никакве земље, па тек они који имају испод 5 јутара; 3) Запосленом пољопривредном раднику не може се дати у обраду више од 5 јутара земље; 4) Утврђивање услова уговора предмет је слободне погодбе између заинтересованих лица; 5) При свакој општини образоваће се нарочити одбор, састављен од по два претставника пољопр. радника и земљорадника из дотичне општине. Овај ће вршити посредовање при упославању и 6) При банској управи ове бановине образоваће се један нарочити одбор састављен од по три претставника пољопривредних радника и земљорадника, који ће решавати по свим жалбама против одлука одбора при општинама.

НАРОДЕО |

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 23 — Komisija za proučavanje pitanja nezaposlenosti u Čehoslovačkoj predložila je da se donese zakonska odredba za regulisanje dvostrukog zarađivanja; da se ograniči zaposlenje ženske radne snage, a udate žene da se u opšte ne primaju u posao. Lica koja imaju mesečni prihod preko 1500 kruna (2500 din.), da se ne smeju baviti i drugim poslom i t. d.

ТРГОВИНА

— Прошлогодишњи увоз у Грчку слободну зону у Солуну износи 485.747 тона (у 1929. год. 587.578 тона) и то: дрвене грађе 30.596 куб. мет, пшенице 169.899 тона, дрвеног угља 107.608 тона. минералних уља 43.841 тона, цемента 34.701 тону, затим шећера, воћа, брашна и т. д. По државама највише су увезле : Енглеска 112.336 тона (угаљ), Југославија 65.858 тона (житарице, цемент, дрвена грађа и др.) Совјетска Русија 52274 тона (угаљ, минерална уља и др.), Сједињене амер. државе 48.926 тона (пшенице) итд.

Праилогодишњи извоз износио је 488.946 тона (у 1920. год. 584.688 тона) и то: дрвене грађе 24.135 куб. мет,, камени угаљ 108.465 тона, пшеница 103.314 тона, минералних уља 44.178 тона, цемента 30.926 тона, дрва 30.570 тона, шећера 17.495 тона, и т. д. Од укупне количине највише је извезено у: Југославију 15.786 тона, Албанију 3.694 тона, Француску 3.375 тона, Белгију 2.436 тона, Египат 1.964 тона и тд. У току прошле године у зону је приспело 5.867 натоварених вагона, а из ње отправљено 4.967 натоварених вагона (само из Југославије је приспело 4.848 вагона, а из зоне отправљено у нашу државу 1,750 вагона). У штале слободне зоне утерано је у прошлој години 781.626 грла крупне и ситне стоке.

— Od 37.000 bala pamuka, koji je krajem maja prodat u Liverpulu, 16.000 potiče iz Rusije a 12.030 iz Amerike. Značajno je da je sve veća ponuda ruskog pamuka. Cena mu je između 4,65 i 5.65 denji (6,27 i 7.6 din.) za engleski funt.

ИНДУСТРИЈА

— Nemačka industrija je mnogo polagala na ruske pofudžbine u iznosu od 350 mil. maraka (4,72 milijardi din.), koje su trebale da uslede ovih dana iza utanačenja uslova. Veliko iznenađenje je izazvala vest, da se glavni favoriti u роtudžbinama, pretstavnici teške i čelične industrije, ovih dragovoljno odriču, jer se ne mogu da nagode sa Rusima u pitanju cene i roka kredita. Prema izjavama dotičnih industrijalaca Rusi izvrću obećanja i nastoje da olakšaju uslove. Sada nude cenu svetskog tržišta plus mali dodatak zbog počeka, dok je ova u pogodbi bila mnogo viša.

— Ovih dana održaće se u Parizu konferencija Međunarodnog kartela sirovog čelika, koja ima da ponovo reguliše pitanje eksportnih kvota za pojedine članove, jer ranije kvote ne odgovaraju stanju na svetskom tržištu. Neki članovi, kao n. pr. Francuzi, imaju pored velike izvozne kvote i veoma povoljnu prođu produkata na domaćem tržištu, što kod većeg dela ostalih nije slučaj. Stoga je cilj konferencije da po mogućnosti reši pitanje da li je moguće da svi ili određeni članovi imaju koristi od življe konjunkture na unutarnjem tržištu jednoga od njih.

; — Ovih dana je u Budimpešti osnovan filijal Hatnor akcionarskog društva sa 500.000 penge (5 mil. din.) glavnice. Bata je izjavio da će osnovati i fabriku. Madžarski fabrikanti cipela i obućari uložili su oštar protest protiv pripuštanja Bate na domaće tržište. On ne namerava, kažu oni, da proizvodi

ilewrpana y IIPAT У 52 филијале

K Ku У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ апитал Кч, 235,000.000

АНГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА сИЛИЈАЛ У БЕОГРАДУ

Телеграф. адреса: АНГЛОБАНКА — Тел.: 1980, 1981, 1982, 1983

TOA БУКУРЕШТ

— — И СОФИЈА — —

Иностранство : Резерве Кч, !41:000, 000