Narodno blagostanje

6: јуни 1931.

s ove strane oranice svoje produkte; njemu Феђа зато поуо | tržište. Prets. udruž. trgovaca cipelama Dr. Vago izjavio je da će novi zakon o industriji dati mogućnosti da se u slučaju potrebe preduzmu efikasne mere protiv Batine nelojalne konkurencije. Zakon naime predviđa, da se novini preduzećima može · zabraniti rad, ako ona ugrožavaju opstanak starijih.

—Došlo je do fuzije engleskih fabrika tekstilnih mašina sa ukupnom glavnicom od 7,32 mil. 1. st. (1,98 milijardi din.). To: su labrike Aša, LeeS et Со, Oldham: Brooks et PĐoxey, Manchester; Dobson et Barlow, Bolton; Howard et Bullongh, Accrington; John Hetherington et Sons, Mancheseter i Platt . Brothers et Co, Oldham.

- — Pad cene gvožđa na svetskom tržištu tako je velik, da se dve velike eksportne industrije, nemačka čelična i belgijska, uzdržavaju od izvoza. Cena jedne tone gvožđa u šipkama |e 952 din. franko Amsterdam, a to ne odgovara čak ni niskim- troškovima proizvodnje belgijskih preduzeća, a: da ne govofimo o nemačkim. U Belgiji se živo radi na koncentraciji gvozdene industrije. Slična je situacija u industriji gSvozdenc žice. Evropski potrošači rađe kupuju jeftini amerikanski proizvod, jer za evropski postoji konvencija, od koje članovi nemaju skoro nikakve koristi. ПОЉОПРИВРЕДА

_ — У Министарству пољопривреде је одржана 28. и 29. ов. мес. конференција на којој је претресан досада прикупљен материјал за измену и:допуну Правилника о извозу, производњи и промету вештачких гнојива, за израду Правилника за извршење Закона о сузбијању биљних болести и штеточина, о подели рада пољопривредних, огледних и контролних станица по реонима и о утврђивању такса за разне анализе.

— Uktpni broj goveda u Mađarskoj iznosi 2,086.000, od čega je 1,877.500 u posedu poljoprivrednika. Broj je dakle nešto manji nego 1911. godine, ali je zato kvalitet mnogo bolji. Broj volova se jako smanjio zbog manje upotrebe u zemljoradu, gde se sve više uvodi traktor. Zato je broj krava za skoro 14% veći no pre rata (preko 1 milion komada). Prosečna godišnja proizvodnja mleka je 1830 litara mleka od krave. Mnogo bolji je prinos kod krava kod velikih nego kod manjih gazdinstava, kod prvih 7,8 do 9,6, dok je kod poslednjih 5,7 do 6 litara dnevno. Uzrok je razlika u načinu ishrane i držanju stoke. Mlekarske zadruge rade na popularisanju raznolikih metoda i kod malog seljaka radi unapređenja mlekarstva.

САОБРАЋАЈ

— U Austriji je ponova oživelo pitanje elektritikacije železnica. Švajcarski bankari, koji se jako interesuju ovim bpitanjem, ne bi odbili da za izvođenje ovog plana dadu jedan povoljan zajam od 70 do 80 mil. šil. (560 do 640 mi. din.).

КОЊУНКТУРА.

— Privredna depresija je izazvala opadanje broja stanovništva nemačkih velikih gradova, koji su do 1927. сод. гаpidno rasli. Iz gradova Prajske iselilo se prošle godine 50.000 osoba više nego što se uselilo. U februaru ove godine Berlin je brojao 4,320.000 stanovnika prema 4,348.000 u istom mesecu prošle godine. Slično je i u drugim nemačkim “ет отадоvima. __НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 363

— U svom godišnjem izveštaju berlinsko osiguravajuće društvo „Hermes” objavilo je interesantno mišljenje o stečaje-

| Yima. Kaže se da je glavni. uzrok insolvencije lakoumnost po-

verilaca. To je u glavnom slučaj kod proizvođača | trgovaca, kod kojih postoji rđava praksa da robu daju makar i slabom platiši, samo da je ne drže na skladištu, ede im je gubitak siguran, dok je u drugom slučaju dubiozan. Dok banke daju mušteriji kredit u iznosu od 10—15% njegove procenjene imovine, producenti ga daju u robi do 50%. Razume se da takav rad mora da dovede do kraha. Društvo je osnovalo odelenje za nadzor, čija je zadaća da od mušterija uzima podatke o stanju poslova da bi moglo intervenisati da se ne produžuju krediti rđavim dužnicima.

— I čehoslovačka industrija metala nalazi se u veoma teškom položaju. U većem delu je zaposlenost pala na 50% Kod 203 preduzeća je broj radnika opao za 18%, a radno vreme za 24%.

ЈАВНИ РАДОВИ

— Општина града Сушака је одобрила кредит од 1,334.325 дин. за подизање велике зграде Радничког дома на Сушаку.

ПРОФЕСИОНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

— Земаљски савез занатлијских удружења и еснафа одржао је у Београду 1. ов. мес. свој десети конгрес. Рад ове установе био је у прошлој години обилан. Нарочита је пажња посвећена закону о задругама, који претставља важну етапу у развоју нашег занатства. Занатлије му замерају што: пре свега предвиђа и сувише мали број чланова који задруга може најмање да има (минимум је 7 њива што више претставља ортачку радњу). Савез је у току прошле године. одржао већи број занатлијских зборова, као у Шапцу, Крагујевцу, Смедереву, Крушевцу, Ваљеву и т. д. У савезној организацији је зачлањено 314 удружења и еснафа са око 60.000 чланова. У дискусији која се по извештају развила, говорници су истакли значај Батине конкуренције за наше обућаре, који се једино може отклонити заједничким и солидарним радом свих занатлија, По питању осигурања занатлија, Савез се потпуно слаже са већ објављеном резолуцијом, коју је усвојио пленум Беогр. занатске коморе. Закључено је затим да управа ступи у везу са Савезом хрватских обртника и осталим занатским организацијама у земљи, ради једнообразног елабората о социјалном 'осигурању занатлија.

— На конференцији претставника рударских предузећа, која је одржана 25. пр. мес. поднесен је детаљни изБвештај о стању наше индустрије угља и о мерама за унапређење ове важне привредне гране. Наша земља, која производи све најпотребније руде, мора да ојача и своју индустрију горива. Увоз чврстих горива попео се од 300.000 тона у 1922. год, на 660.000 тона у 1929. год. док у 1930. год. пада на 580.000 тона. Увоз течних горива расте из године у годину, од 60.000 тона у 1922. год. порастао је на 180.000 тона у прошлој години. Укупна вредност увезених чврстих и течних горива износи скоро пола милијарде динара. Угаљ се увози највише за потребе кућевног огрева, где би га у сто од сто случајева могао да замени домаћи угаљ. Затим долази увоз за потребе саобраћаја, индустрије и т, д.

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

ЈУ. БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ Доларске 79, Облиг

ЛОМБАРДУЈЕ '

је Државне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селиштмеав 290)

о НАЈПОВОЉНИЈИМ УСЛОВИМА.

Доларске 7'%/, и 87, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922, године (ЊЉлеров; 2'ј» 9, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ)

вавабипинпинилавикишнинниивнининаниниавнанвимианиавнинлиљнининнининивц вани: «

ваввпапипвивниввававаованнивоваввре