Narodno blagostanje

20. јуни 1931,

ИНДУСТРИЈА

— Ових дана је после дуготрајних припрема у Лашком у Словеначкој основана Гостионичарска пивара д. д. Ово је једно врло интересантно предузеће и 'едино приватно-индустријско, чија је главница у 1930. години била уплаћена директним јавним уписом, без банкарске помоћи и без капиталистичког конзорцијума. 3020 акционара највише кафеџија и пекара уписало је 22696 акција у износу од 11.348.000 динара ; истовремено је одлучено, да се повиси главница на 15 милиона динара. За случај да се то повишење за сада неће моћи остварити јавним уписом, пивара ће закључити зајам код неке чехословачке гостионичарске задруге да би на тај начин дошла до потребних сретстава.

— Између руских и енглеских произвођача платине дошло је до споразума. Образована је заједничка комисија, чија је задаћа да води надзор да се обадве стране држе уговорених цена. Вест о томе изазвала је нагли скок цене од 50,6 на 71 дин. по граму.

— Производња угља у Енглеској јако опада. У првом кварталу ов. год.7износи 76 мил. тона према 87,6 у истом раздобљу прошле године. Узрок томе је опадање извоза. Енглески угаљ је првокласан, али и скуп, зато га велики део потрошача специјално у Скандинавији све више замењује са јефтинијим пољским и немачким угљем.

— Немачка тешка индустрија склопила је после дугог преговарања са Совјетима уговор о лиферацији 200.000 тона гвожђа и гвоздених продуката. -

_— фабрике ципела у Француској, које су припадале концерну банке Устрик претрпеле су велике губитке због њеног краха. То су фирме Ерлих, Дресоар, Шосир франсез, Енкроајабл, Монте и Раул. Сва ова подузећа фузионисаће се ради лакшег санирања. Финансирање новог треста преузела је банка Луј Драјфус и Комп., која ће ускоро у ту сврху емитовати 6%-ни зајам од 48 мил, фр. (106,1 мил. дин.). Стари повериоци ће после 3 године добити 50% својих потраживања.

— Централа индустријских корпорација моли да се љуштионицама пиринча одобри реекспедиција ломљеног пиринча, односно повраћај наплаћених увозних царинских дажбина приликом извоза, нарочито у Мађарску и Румунију, пошто су фабрике пиринча у Шпанији, у пограничној зони, обуставиле рад.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Управа немачког монопола кукуруза решила је да у интересу домаћег сточарства и живинарства знатно појефтини кукуруз пошто то неће имати никаквог утицаја на цене жита и кромпира за сточну храну.

— У Пољској се води борба око завођења монопола извоза жита. Захтевају га осим социјалиста и пољопривредници, који се надају да ће искључењем трговине добити боље цене за своје производе, док се радници надају да ће у том случају јести јефтинији хлеб.

— Шведски монопол жита куповаће од 15. до 31, (ула домаћу пшеницу по 20,5 (311,5 дин.), а раж по 17,5 круна (266 дин.). | 8

— Европска производња кудеље. У своме задњем броју угледни енглески часопис Менчестер Гарди Комерчел доноси опширну студију O европској прозводњи кудеље, из чега ми доносимо следеће:

По величини производње далеко на првом месту стоји одвајкада Русија. То је место успела да задржи и после револуције; само су остале државе-продујенти повећале површину за обраду. Тако је н. пр. Италија повећала површину за обраду за 5—6%, што чини повећање жетвеног приноса за 11%. И Пољска као и Румунија повећале су производњу.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страва 397

Противно томе се потрошња кудеље у Немачкој, Чехословачкој и Белгији, које је највише троше, смањила у великој мери. Међутим у најновије време се производња све јаче помера према истоку. Русија је повећала површину за сбраду за 50%. . -

__-Стање опиума код нас је веома HIOBOJbHO, TC CČ OHŠкује жетва од 120 до 140.000. кер. Цепе су слабе, јер је још од прошле године остало 100.000 кг. Произвођачи су се обратили једном преставком Привилегованом извозничком друштву, да им помогнеју пласирању бар старих залиха по повољнијим ценама.

САОБРАЋАЈ

— Власник „Гранд гараже“ у Подгорици, повео је преговоре са банском управом у Скопљу о успостављању HOBHX брзих аутобуских линија Скопље Дубровник н СкопљеБеоград. Прва би ишла од Скопља. кроз Качаник, преко Ђаковице, Пећи, Подгорице, Цетиња и Боке до Дубровника, а друга најпречим путем за Београд. Иста је фирма, недавно смо јавили, успоставила аутобусни саобраћај ПодгорицаБеоград. — Према обавештењу Генералне дирекције државних железница, од 15. о. м. повишене су железничке тарифе на нашим железницама за инострани угаљ и кокс. Повишење важи код увоза преко сувоземних или речних граничних станица (ово повишење не важи код увоза преко наших лука). Од овог повишења изузете су пошиљке каменог угља, упућене на фабрике електрода и пошиљке кокса, упућене на топионице руда и жељеза и фабрике електрода и амонијака, за које важе стари тарифски ставови.

— Сензацију је изазвао процес проткв лорда. Килсанта генералног директора великог енглеског паробродарског друштва Ројел Мел. Он,је, као претседник добијао тантијему од пола од сто целе бруто добити, ако је дивиденда била 5%, а ако је била већа добивао је и он сразмерно више. Задњих година је, као и све остало бродарство, и Ројел Мел пала у тешку ситуацију, што није ишло у рачун лорду Килсанту. Док су год. 1926. и 1927. завршене стварно са великим губитком он је у сарадњи са неколико стручњака дао израдити годишње билансе, који су показивали велике добитке. Тако је он 1926. год. добно таптијему од 3000, а 1927. 27.000 ф. ст. (810.000 односно 71,3 мил, дин.). Констатовано је да су лажни биланси објављивани од 1921. год. Поред тога оптужен је лорд Кинсант да је год. 1928. објавио проспект једног већег зајма Ројел Мела, о коме, разуме се, није могло бити говора, јер друштво нема чиме да плаћа камату. Тиме је он хтео да обмане јавност о финансијском стању друштва, Што се тиче акционара, ови су се годинама задовољавали изјавама генералног директора о неком великом резервном фонду, који одавно Бећ не постоји. У аферу су умешане угледне личности високог лошљонског друштва. i

—: Opannycka Bmama поднеће ових дана парламенту пројект закона о санирању највећег француског паробросарског друштва Компани женерал трансатлантик. За свој дуг држави који износи преко 400 мил. фр. (880 мил. дин.) друштво ће добити мораторијум, повисиће се субвенција за пренос поште, осим тога друштво се овлашћује да емитује зајам до 250 мил. фр. (550 мил. дип.), за који држава гарантује. — Између паробродарских енглеских друштава „Уајт Стар“, „Кенардлајн“, канадског „Канадиен Пасифик“, немачког „Хамбург— Америка линие“ и француске „Женерал Трансатлантик“ склопљен је споразум, по коме ће свако од њих вршити наизменце месец дана целокупан путнички саобраћај са Америком. Италијанска друштва нису приступила овом пулу,