Narodno blagostanje
"21. јуни 1931.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна '401
писмо из
АМЕРИКЕ
— Берзанска криза. — Банкарска криза. — Шословна криза Криза пољопривреде. —
Невероватно је, колико се економска депресија пооштрила у Америци у последње време. Док је пословни човек у Европи већ од 1922. године знао за кризу, у Америци се све до почетка 1930. године знало само за просперитет. Криза је код њега била само медицински и политички појам. Данас се она овде чује више но у Европи.
Г Берзанска криза.
Американци су имали прилике за последњих 10 година да много пута прочитају у извештајима, се, европских тржишта, капитала, да је депресија, дошла, као криза поверења, сад је американско тржиште преплавило неповерење. Американац купује данас само првокласне папире, а то су државне облигације, комуналне облигације и оне неколико првокласних предузећа, папири који носе свега 2—8 од сто.
Капиталистичка публика, је страшно бесна на данкаре, тврдећи да су је они навукли да купи равне облигације на чему је изгубила велике капитале. У те омражене папире рачуна Американац нарочито оне иностраног порекла, чија је просечна, рента, данас 7,80%. Колико је неповерење према страним хартијама, од вредности најбоље показују курсеви неколиких државних облитација на дан о.
јуна 0. г., када пишем ово писмо.
Југословенске 7 од сто Блерове облигације бележе 76 до 80, осмопроцентне 84 до 87; Румунски 7% 78 до 783; Пољски 7% 71 до 76; Југословенске Хипотекарне обвезнице 78 до 83; Маџарски 7 и по од сто, 78:ј, до 80; Бугарски 7', од сто 69 до 78.
· Сви су ти папири још у току ове године имали курсеве за 8 до 10 поена, више него што су данас.
Али су још много веће губитке претрпели на јужно-американским папирима, чији курсеви стоје невероватно ниско. На, пр. Рио де Жанеиро 6:),% 22 до 305), : Рио Гранде 6% 22 до 25%, ; Перу 7% 26 до 31: Чиле 6:/,% 55 до 60:/,.
" Ипак се зато не може рећи да су банке насамариле публику. Ти су папири бачени на американско тржиште капитала као папири младих др. жава са сјајном будућношћу и са неисцрпним приодним богатством. Чиле је имало монопол природног ђубрета, Бразилија монопол кафе, и т. д. Једино што би се могло да пребаци банкама, то је, што нису могле да предвиде да ће се цене сировина, тако катастрофално стропоштани. То нису предвиделе банке, али свакако ни нико други. Највеће губитке претрпео је американски капиталиста услед коњун: ктуре, односно због огромног пада пена сировина, нарочито прекоокеанских. У свом годишњем извештају за 1980. годину Федерална Резервна Дирекција вели, да је главна карактеристика међународног кретања злата у прошлој години: бежање из држава, које производе сировине ка државама иноустријске производње. Има неколико јужно-американских држава, које су на ивици банкротства, |
ће и друге државе моћи да издрже плаћање иностранству, јер им је све злато већ отишло.
Неоправдана, је повика, на, банке због огромних губитака, на берзи. Али је неповерење према, хартијама од вредности заузело нечувене размере и што је најглавније тешко да ће се скоро моћи да оживи тржиште капитала. Американска влада улаже много труда, као и Федерална Резервна Дирекција, да оживе тржиште капитала нарочито за потребе иностранства, да би се што више злата, извезло, Федерална, Резервна Дирекција бацила се свом снагом на обарање каматне стопе, да би помоћу диспаритета у камати извозила злато бар путем краткорочних кредита. i
1 Банкарска криза. :
Кад већ сломенух ниску каматну стопу Федералне Резервне банке онда, је потребно да се осврнем и на банкарску кризу. Велика се дискусија води последњих дана, око тога дали је Федерална Дирекција добро урадила што је спустила каматну стопу. Она то чини из два разлога, прво због тога што Hi сама верује у тако вв. монетарну теорију коњунктупе, по којој је ниска каматна, стопа једини услов за оживљење привредног живота; а. друго због тога, што сматра, да је у интересу американског извоза да, се што више извезе злата. Ту политику критикују банке које је каматна стопа Федералне Дирекције дотерала, тако рећи до банкротства. У Њујорку је већ дуже времена дисконтна стопа, на 1',%. Штелионице су строго максимирале удоте, које могу примати од појединаца. Једна велика банка: престала је да укамаћује улоге испод 100 долара. А обична, каматна стопа на. улоге је 0.5%. Банке избегавају да приме новац, јер не знају, шта he с њим да раде. Уздржавају се од давања кредита, јер је ситуација врло критична. Да би истерале колико толико прихода, оне су своје готовине почеле да улажу у хартије, а нарочито државне облигације.
Пад прихода је једно зло. Али је много веће високи расходи. За време просперитета и код банака, бе, као ни код свих осталих предузећа, није гледало на издатке; повећавао се волумен послова, а овај је давао све већу зараду. За банке у Америци може се кавати оно исто, што се кавало за, европске банке за време инфлације: да су патиле од мегаломанија. Вратоломно су повећаване плате, тантијеме и т. д. Треба само да уђете у зграду, у којој се налази Банк Америка — Блер Корпорешн, која је сазидана прекланске године! То је нечувен раскош !
Према извештају Федералне Резервне банке за Њу-јорк издаци банака скочили су за последњих 10 тодина за 75%. Готово удвостручени ! Поред тота банке имају и други невоље, а то су врло велики отписи на хартијама од вредности, чији су курсеви у последње време страшно пали. Банке су изгубиле |све своје тајне резерве, које су се налазиле у ак-
на. пр. Перу је већ обуставило плаћање. Ко вна дали: ; о
~
у позицијама непокретности и банкарске зграде.