Narodno blagostanje
Страна 402 ;
Ове су те резерве отишле на, ; дивиденду | за последње, две године. За банке које припадају Њујоршком федег
"ралном резервном округу бруто приходи за 1980.
тодину не износе више од 1,2% од целокупне рла-
внице и резерве; док су 1929. износили 8,8%, 88. годину 1928'9,8% а, 1927. тодину 10,4%. То је неве-
роватни пад добити; и то само код банака, са, преко
"пола, милиона долара, тлавнице. Оне испод тога не
само да, немају добити, већ имају губитке, који из- |д носе просечно. 2,1% од главнице и резерве. Управо
„само банке преко један милион долара могу да по-
кривају трошкове; тек оне са, 2,0 милиона долара показују добит од 1,2% главнице и резерве, а, највећа зарада је код највећих банака, од 4,6%,
Због свега тога, банке. осећају потребу за сма-
њењем трошкова, али то иде врло тешко. Палате су и сувише скупе, за њих данас нема купца. И са редукцијом чиновништва и плата — иде врло тешко, Али су ипак берива чиновника. смањена за. 20%. То чини смањење укупних издатака, за. само 8%.
Црна, је будућност американског банкарства! С једне' стране огромна навала новца тако да ће ускоро почети да се наплаћује чуварина за, депоновани новац, а с друге неповољне прилике за пласман. Једина је нада још, да ће ниска, каматна стопа и тако огромна обилност капитала дати потстрек 00љој коњунктури.
Ш Пословна криза.
Кад прођете аутом кроз Америку — а данаџ сваки путује својим аутомобилом — путеви су такд закрчени, тако се много троши бензин, гума ит. Д. да човек никако не би могао да каже, да; се Америка налази у тешкој економској кризи.
У унутрашњости се не види нигде последица велике незапослености. Она. пада, јако у очи у Њујорку, који данас има девет милиона становника. Али је пословна криза оштра. Све већи је број незапослених и све су мање зараде у послу.
Све је већи број индустријалаца, банкара и у ошште подузетника који почињу да се прилатођавају новим приликама. Познајем много богаташа, који су знатно упростили свој живот. Међу њима има и таквих, који то "чине, да би дали примера другима, нарочито радништву. Повнајем једног индустријалца који је свој замак у околини Њујорка дао под закуп; аутомобиле затворио и седи на овој
· врућини у сред Њујорка. Данас је код нас главно питање висина надница. У Европи је настао спор | ' око тога, да ли треба да се снизе наднице и плате
ради прикопчавања националне привреде за коњунктуру. Противници тврде да ће то само да пдоштри кризу и да погорша, економско стање, У Америди је то питање Па много важније, јер она има врло високе наднице. У Европи су већ постале баснословне американске наднице од 15 долара ОД-|. носно 840. динара. Наднице су нешто опале, али је jom увек надница, од 10 долара односно 560 динара; обична, појава. Некада је Америка лако подносила те наднице. Американци су успели да рационали-
зују своја предузећа тако, да високе наднице нису сметале да туку на "светском тржишту цео свет, и
ако је тада била надница о долара у Француској, а а 10 у Енглеској. Али је та рационаливација вавјшена. Она је свршила своје, и сад се сматра да је једини пут из кризе смањење надница. Извоз је
„НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Дирекци
"нови директор Стон објавио је, д ДУО. од OD ЕРИ
__Bp 26
пао за последњих неколико месеца. за, , 200 милиона, долара. Очигледно је, да су американски производи
скупи. Али снижење“ "надница не иде. У Америци |имају исту невољу, као ну "Европи: јаке радничке
синдикате. Синдикати су монополисали наднице као и у Европи, а' поред тога високе царине онемогућавају конкуренцију са: стране. Најзад и сами политичари (пошто се приближавају избори) противни ву снижењу надница. Док год је претседник државе Хувер не може се ићи доле с надницама.
Али високе наднице постају све више номиналне.
ције подузећа. исплаћују наднице у ковертима, На коверти обично стоји износ који одговара тарифном уговору, али радници налазе у коверту за три до четири долара мање, но. што им припада. До сада су радници имали разумевања и прећутно примали то смањење, одржавајући стару тарифу на снази. Али је питање, ако та прећутна смањења буду увела, размере, које угрожавају радников стандард живота; онда може доћи до тешких социјалних поремећаја. |
ЈУ Криза пољопривреде.
Партиско-политички интереси су такође криви што је американска пољопривреда упућена путем који ће је довести до страшнога краха. .
Ми Американци не можемо. довољно да се пачудимо вама, Европљанима, кадгод читамо у новинама, да се пољопривредне државе код Вас носе мишљу, да на начин на који је то радила Америка, одржавају цене пољопривредних производа. -Оно што је учинила богата Америка, не може ниједна друга пољопривредна држава, да уради. Па ипак се Америка ту преварила. Пољопривредници су у Америци године 1980. и до 1. јуна 1981. т. имали за своје жито веће цене од оних на светском тржишту.
Grain Stabilisation Corporation je купила преко 9200 милиона бушела шшенице и поред високих ца рина на увов она је успела да одржи високе цене.
Прикупљање вишака пшенице преко тражње не може да подигне цену, економисти кажу, јер се при формирању цена рачуна са целокупном коли“
чином дакле и са оном која, је повучена, тако да
и она утиче на цене као да није повучена. У магави. вишкови претстављају потенцијал понуде. Дирекција, је доказивала противно и имала је право. Она је подигла, цене дижући вишкове са тржишта, јер је услела да убеди цео свет, да ни у ком случају робу не мисли муштати у промет.
'И кад би држава имала могућности да“ попови ту политику из 1980, и почетка. ове год. неослорно би имала успеха. Другим речима; кад бин држава била у стању да покупи цео вилнак' са тржишта, одрmama би цене над светским. Али је питање да ли је држава у Он да то уради и: кад би (де на то МР U (4, RJ
Калиташна је грешка што се живело од данас
до сутра, што" није било никаквог плана у почетку.
Нико није ни мислио да: се пола милијарде долара вотираних да помоћ пољопривреди, употребе За интервенцију на тржишту. Ушло се'у интервенцију неравмишљено, с уверењем, жа је то моментана по-
треба: Тек кад се потрошило преко 350 милиона
долара, видело бе, да се тим путем не може ићи. Због тога је и одступио директор Александар Лег, a да 1. "јуна пре МАЈ