Narodno blagostanje
4. јули 1931,
унутрашњести одредити за подизање или преузимање постојећих складишта. Ту долази у обзир у првом реду Сисак, који је главна станица претовара извоза: за Италију, Брчко, Шабац и Обреновац, главна места “за претовар, ускладиштења и етивирања наших шљиварских и воћарских под ручја. Бечкерек, Нови Сад, Вуковар: и Бездан-Батина, последње. као погранично место 'и као спона наше Барање и · плодне Бачке. Нису без значаја Осијек на притоку Драве |ж и Смедерево: на доњем току Дунава као || важан цен| подунавља и поморавља. ;
"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 423
Свему има да се придружи смишљена тарифска политика за претоварне станице од стране наших државни» жељезница, које су већ у овом правцу први. корак учиниле песвластицама у извозној тарифи за кукуруз. ,
То су главне контуре koje, ce природно оцртавају, на видику нашег привредног поља, које до сада није довољно обрађено од стране наших корпорација привредног обеле-
жја. Агилност и стручно деловање тих институција је једна нсизоставна потреба при решавању оваквих питања, који су нам од неописиво крупног економског. значаја.
а НА СЛУЖБА
НОВЧАРСТВО
— У вези ступања на снагу Закона о новцу Краљевине Југославије од 11. маја 1931. год. ступило је 29. јуна на снагу ново решење Министра финансија о девизно-валутним пословима. На основу тога решења, донесеног под бр. П.74900 од 27. јуна 1931. године, девизно-валутним пословима могу се бавити само сви досад овлашћени новчани заводи, а валутним пословима све досад овлашћене ме-
њачке радње. Сав девизни промет има да се обавља преко
домаћих берза путем новчаних завода. На: исти начин обављаће се и све компензације које овлашћени заводи врше за своје комитенте, Према томе све извозничке и остале де-
визе, подразумевајући ту и налоге из иностранства, морају“
се продавати путем новчаних завода на домаћим · берзама, Ако је извозник у исто време и увозник може од добијених девиза од извоза употребити потребан износ за плаћање набављене робе у иностранству с тим да је дужан да ове конпензације пријави Народној банци. Сви новчани заводи и мењачке радње овлашћени за рад девизама и валутама, као и берзе у Београду, Загребу и Љубљани дужни су да Народној банци Краљевине југославије шаљу све податке о обављеном девизно-валутном промету на начин како то . Народна банка буде тражила за вођење потребне евиденције и статистике. За куповину предратних и послератних обвезница државних спољних зајмова у злату, а у циљу евиденције, потребно је претходно овлашћење Министарства финансија. Није дозвољена набавка девиза у сврху износа капитала из земље без одобрења Народне банке Краљевине бугославије. Овлашћени новчани заводи за рад с девизама могу код себе отварати пост кредите иностраним заводима реципроцитетно, то јест, највише до износа пост кредита који уживају код тих страних завода. Задуживање у иностранству у страној валути или динарима од стране новчаних завода, акционарских друштава и приватних фирми и лица мора бити претходно пријављено Народној банци ради евиденције. Народна банка је контролни орган no свима девизно-валутним пословима после 28. јуна 1931. године. Свако отступање од ових наређења Народна банка доставиће Министру финансија на даљи поступак. | — Narodna banka Kraljevine. Jugoslavije je 20. ·:pr. m. povisila diskontnu stopu od 5 i po na 6 i po, a iombardnu od 7% na 8%. пе ; | — Под вођством Моргана један конзорциум американских банака емитује ових дана први 'овогодишњи велики инострани зајам на американском тржишту капитала, То је 5:|,% зајам кинеског електричног друштва Формоса у износу од 22,8 мил. дол. (1,3 милијарди дин.) уз | на 40 година. _ 5 — Bečka Kreditanstalt počela je da otkazuje kredite industrijskim preduzećima. Među ovima ima ih, која već godi-
nama ne mogu vršiti kamatnu službu, već se kamate dodaju investicionom kapitalu. Svrha otkaza je da se onemogući dalji rad nerentabilnim pređuzećima i da se ubrza proces stapanja u industriji. Posledice toga će biti povećanje nezaposlenosti. Ali ima mnogo preduzeća, čije akcije Kreditanstalt.drži u svojoj 'lisnici, a ipak im |e forme radi O | da bi-ih konačno mogla da otpiše. :
— Banque de Briissel namerava 4: provede Stop сеп= tralizaciju svojih filijala i provinciskih banaka, koje pripadaju
njenom koncernu. To je značajno, jer su belgiske banke do-
sada branile princip široke decentralizacije.
— La nbanque Gćnćrale du Pays Roumains Ра је ин
папзузке teškoće i zatražila. od poverilaca Ttrogodišnji moraftorium posle čega će ih 100% isplatiti, kaže ona. ·
- — За претставника Аустрије у преговорима са фран“ цуским банкама ради пласирања државних бонова мменован је лондонски банкар Луис Флајшман, члан фирме Селигман и Комп, Он је у Паризу започео преговоре.
— Sudeći po zaključcima za 1930. godinu . Vai i. ka
velike banke su vrlo malo osetile pogoršanje privredne krize. Čista dobit je opala za 6.3 na 74.3 mil. fr. (603 odnosno 817.3 mil. din.), samo su dve.banke bile. primorane da reduciraju. dividendu. To su: Volksbank na 5% (6. 19% toar d'eskont 6% (prema 7% 1929. сод., ostale su podelile 8% dividendu. Značajno je, da se bilanska suma povećala na 8.667 'miliona fr. (05.34 milijardi din.) prema 8.195 miliona 1929. god. To je u glavnom posledica porasta stranog kapitala (oko 0,5. 'milijardi fr.) zbog begstva kapitala iz Nemačke. Рок ukupni iznos emisija domaćih obligacija prelazi 1,2 milijardi fr. (13.2 milijardi din.), akcija nije emitovano više od 29 mil. fr. (319 mil. din.) prema 508 mil. (5.51 milijardi din.) god 1929. Švajcarska, industrija se uzdržava od investicija. Inostrane emisije iznose 355 mil. (3.91 milijardi din.).
— Француска банка дели за прво полгође 1931. год.
дивиденду од 274, 76 бруто односно 235 фр. (517 дин.) нето
по акцији према 308,8 односно 335 фр. (738 дин.) у првом полугођу 1930. год.
— Као и све друге "енглеске банке и Трестс Севинг.
Бенкс показују велики пораст улога на. штедњу у прошлој години, током које је отворено 238.000 нових рачуна. Стање текућих рачуна и улога је 178,67 мил, ф. ст. (48,24 милијарди дин.)
— У вези са повишењем дисконта аустријске Народне i
банке све банке M MITeMMOHUILe повисиле су каматњак на улоге без отказа, на једно — и двомесечне на 5.75%, а на
"тромесечне на 6%.
= "'У Египту је O O O кредитна банка са главницом од | мил. египатских фунти (281 Мил. дин.) уз учешће владе, Народне“ банке, француског, · генглеског и немачког капитала,
1929. год.). +. Коп- ·
# n