Narodno blagostanje
ТВ са ст 1931.
В. С.
> r |
__ ЧЕТРНАЈЕСТ ГОДИНА БОЉ!
- НАРОДНО БЛАГЈОТА ВИ
Доситеј тело dijaa
А
У РУСИЈИ
— Од „Неп-а“ до „Шјатиљетке“
(Први чланак).
ине и броји 150 мил. становника изводи
"У Русији, која обухвата ij, копна кугле земљ |
се већ 14 годива један сопијалан
уништењу целокупног социјалног поретка, како се то вулгарно каже, Нов систем производње и поделе добара, па слетствено и: ков правни поре“.
новог, комунистичког, Жели се да. се створи дак и ново друштво,
Позната је ствар да је социјалистичко учење у
експеримент, коме у историји света нема сличног : ради се на
који је продукт развића од много столећа и на стварању односно сопијалистичког, како се каже научно.
главном негативно, критичко. To je
његова најјача страна. Социјализам није дао основе нове државе, односно социјалистичког друштва,
пошто је држава избрисана из његовог програма.
Због тога су бољшевици упућени на имровизацију.
Е Они су почели своје светско историско дело огњем и мачем. Требало је срушити прво.
зграду постојећег поретка. Она је
читаоци видети, 14 година су провели бољшевици на томе послу не конструктивном делу свог програма. То им је прибавило репутацију
део човечанства не верује уопште у њихове намере и у иностранству : руше и ништа више.
код куће раде исто оно што
Наука, чија је дужност посматрање и анализа, шевика ; један део научника доказује дедуктивно, априористички,
изгледала трошна, али се показала веома отпорвом. Као што ће.
могући због тога приступити, бруталних рушилаца. Велики да створе ново боље друштво, сматрајући ла посвећује све већу пажњу делу бољ“ да је соцналистички друштвени
идеал неостварљив. Други део прати пажљиво догађаје у Русији, критикује их и оцењује шансе бољ-
шевистичког подухвата.
За скоро 3 године свог постојања „Народно Благостање“ није узимало у расправу то питање. То нам није ни сада намера. Нити желимо да излажемо и критикујемо социјалне доктрине,
нити да проучавамо дела бољшевика у светлости
истих, Маша је жеља једино да прикажемо доса-
дашње њихове напоре, покушаје и тешкоће.
| Тешкоће.
И за оне који не одбацују социјализам као
утопију, овај је могућ само на извесном ступњу привредног развитка. Русија ни по бољшевицима до тог ступња, није била, стигла, пре револуције, па пи данас после скоро четрнаест година бољшевичке владавине. У осталом, ако ву у ту могућност раније п веровали, стварност се показала да их разувери. Слом ратног комунизма, убедио их је да се наред“ бама, „говорима и декретима, не може створити један привредни поредак, за који још не постоје технич ки и економски услови. Немогућност да се социјализује једна, неразви“ јена привреда, као што је она коју су бољшевици наследили, приморала, их је, чим је свршен период гра“ ђанског рата, да одустану од таквих покушаја. Сав привредни механизам лежао је укочен. Бирократски „декрети нису били у стању да га ставе у покрет. Једини излаз пружао је повратак бар делимичној слободи приватне иницијативе у привредној делат_ности. Без много устезања, Лењин је инаутурисао политику „Непа“, која је претпостављала делимичну обнову капиталистичке привреде под режимом пролетерске диктатуре.
Оно што државни апарат није био у стању да учини почело се, по увођењу „Непа, да остварује кроз свемоћну делатност приватне иницијативе. Бољшевивам није приватној иницијативи вра_тио сва ранија права, нити је обновио све раније својинске односе, Рестаурација није извршена не само у политичком погледу (бољшевици су задржали власт), него ни у приватно-правном, У градови-
ма, све веће фабрике, рудници, бродови, велики тргевачки матацини и т. д. остали су у рукама држа“ ве. Приватној делатности препуштена су само мала индустријско-ванатлијска, предузећа и ситна тртовина. На селу, ниједном велепоседнику није враћено имање, али су сељаци били стварни власници земље. Држава, је задржала монопол спољне тртовине. У унутрашњој тртовини приватној делатности OCтављена је била доста широка, делатност, али су спровођена, честа ограничења и административне ши“ кане и наваљени тешки фискални терети. Држава, је улагала све силе да приватну делатност У области равмене добара обуче у кооперативну форму.
Но, упркос свему томе, приватна делатност узимала је све шире равмере у траду, како У области нроизводње тако и у области размене лобара. Према општим условима, она је, У осталом, једина била У стању ла задовољава потребе привредног живота. Парализа из доба ратног комунизма, ишчезла je” и. како тако, створила, се могућност да се Ba/(OBOљавају најбитније потребе живота.
· По Обнова државне индустрије и саобраћаја. _ У исто време држава је улатала све напоре да индуструлску производњу подигне до предратног ниво-а. Исто тако и саобраћај. И једно и друго затекли су се, по свршетку траћанскот рата, у мотшуном расулу. Ишло је тешко. Недостајала су и техничка и финансијска средства. Стручни радници такође. За тај посао било је потребно пуних пет тодина. Тек на крају бупетске године 1927-98 бољшевици су могли објавити да су достигли претратне размере. 0 0