Narodno blagostanje

15. август 1931. НАРОДНО спреман за рат, сем можда Француске. Сви су трошили на оружање после рата, али нико није могао да потроши колико треба, за довољно наоружање, јер то несхватљиво много кошта. Ми се чудимо наивности оних који мисле да се Немачка и Русија тајно наоружавају. За наоружање Русије треба више пара но за извођење пјатиљетке.

Г. Мусолини је уживао до пре неколико месеци не подељену репутацију човека, који не крије своје мишљење и који отворено глорифицира рат. Цео свет је рачунао са тим да ће Италија до 1935. год. да провоцира рат. Пре неколико месеца г. Мусолини се одједном изјашњава за 100% разоружање. У једном чланку у „Мепе Freie Presse” om 9 т. м. казао је он: „Италија је готова да се задовољи са најнижом цифром наоружања, да се спусти чак до 10.000 пушака ако ни једак народ не буде имао више... Пре рата су народи говорили да се наоружавају да бране своју нациовалну самосталност, а данас смо приморани да се боримо ва мир да би смо сачували своју националну самосталност. Ако Европа не жели да пропадне, треба јој периода десетогодишњег мира. Кад цена пшенице у Ливерпулу ништу принос једногодишњег рада американског фармера, ка; лондонске цене бакра затварају мајдане у Америци, онда је дошло време да свет увиди да је мир и благостање оно што нам треба по сваку цену.“

Државе које су изгубиле светски рат ограничене с; у наоружању уговорима о миру и сматрају то за највећу неправду. Због тога Немачка прети да иступи из Друштвг народа. Против тога протестује 10 милиона гласова. Нама се пак чини да Немачку и њезине сапатнике у овоме ништа не би више збунило но кад би им се одобрило да се наоружају до миле воље.

Маџарска на пример чија је „патња највећа“, не би била у стању данас да одвоји ни десет милиона пенге за наоружање. Њен је министар претседник приликом објављивања трговинских уговора са Италијом и Аустријом изјавио да је успео да маџарској пшеници обезбеди цену од 20 пенге. Међутим је ономад пештанска берза забележила цену ог 10 пенге, а у Аустрију није извезено ни 2.000 вагона.

Коме је данас до рата2 Управо можда би их било за рат, кад не би он претстављао неописану катастрофу Пржава која би данас објавила рат била би бојкотована од Америке, Енглеске, и највећег броја северно-европских и преко-океанских држава. А оруђа и сретства за рат не би стигла ни за 15 дана. Беда широких маса народ с овеи с оне стране океана тако је велика и тако се шири да ћемо још пре фебруарске конференције доживети братимљење свију народа, да би се заједнички сачували од катастрофе.

Незапосленост је данас финансиски проблем, који великим делом лежи на општинама. Њихове финансије су одавно у кризи. Најновијом уредбом, којом је забрањено јавноправним штедионицама да празне своје касе у општинске, ове су дошле у ћорсокак и за кратко време велики број општина у Немачкој престаће да одговара својим обавезама, А за два три месеца Рајх ће доћи у исти положај. Накратко Немачка треба пара. Све зависи од Француске. У њезини рукама лежи судбина Европе, а судбина Француске је везана за последњу. То се лепо види из чланка „Катастрофа

БЛАГОСТАЊЕ

| Страна 525 _ спољне трговине“ у данашњем броју „Народног Благостања“. Аустрија и Мађарска.

Аустрија је без наркозе издржала удар банкарског мораторијума у Немачкој. Она је у осталом у кризи Кредит-аншталта прилично очврсла за ударе те врсте. Али се њезино економско стање погоршава. Њу кошта санирање Кредит-аншталта преко 3 милијарде динара. У Енглеској је есконтовала благајничких записа за 150 милиона шилинга, а код своје Народне банке за 100 милиона. Ако се том додаду ангажмани које је примила према домаћим повериоцима Кредит-аншталта, њезино учешће у губитку и уплата новим акција, онда се лако долази до горње цифре. То је моралс псреметити њезине финансије из основа. Није чудо што се обраћа Друштву народа за паре. Лањске године је требас бити емитован велики инвестициони зајам аустријски од преко 700 милиона шилинга. Француска је одбила учешће те због тога је сума смањена на 300 милиона шилинга, којој је дат еуфемистички назив „прве транше“, Сад Аустрија тражи остварење друге транше. Зајам се има да употреби само за инвестиције, али Аустрија сматра да је и то помоћ. Нитање је, како ће се држати Француска. Ако Аустрија прими политичке услове Француске, онда ће ствар бити брзо у реду. Пошто је француски претставник ушао у реорганизациони комитет Кредит-аншталта, то је вероватно да ће се постићи споразум.

Мађарска је најмалерознија земља; њој данас иде најгоре. А како је то народ страшно горд, то он своју не вољу дупло осећа. Та ће гордост бити узрок да мађарска влада! приступи камуфлирању а то је може скупо коштати ађарској још траје банкарски мораторијум на целој ли: нији, али у ствари у својој строгости према иностранству. Најновија мађарска девизна уредба потсећа данас на најнеспретније елементе у тој области из доба инфлације. Пут ници не могу понети више од 300 пенга ; девизе се у опште никоме не дају. Међутим у унутрашњем промету поједине лица правна и физичка добијају кредите код Народне банке То омогућава влади да награди своје присталице. Али та изазива страховито незадовољство у народу.

Горди Албион и саркастични Сирано.

Гордом Албиону није лако било да призна, да му је за одржање девизних курсева потребна туђа помоћ. Због тога су обустављени били први преговори о позајмици од 25 милиона фунти од стране Француске банке; увучена је и Америка у преговоре, чиме је у неколико ублажена ве лика његова осетљивост. То међутим није први пут да Енглеска банка зајми од Француске. То је она чинила 1836, 1590., 1906., 1909. године. Можда баш због тога што Горди Албион није умео да сакрије своју осетљивост, подругљиви Сирано није могао зубима да огради свој језик. Енглеска банка је добила од Француске банке 25 милиона фунти стерлинга на зајам, али је том приликом подругљиви Сирано одекламовао жестоку тираду на рачун Гордог Албиона. Она је изишла у „Гану“ од 5. т. м., под насловом „Њено величенство фунта стерлинга“. Подругљиви Сирано вели: „Ен-

глеска фунта има исту тежину већ 400 година. Њен после-

Љубљана Шеленбургова бр, 7.

A.

ТЕЛЕФОН 5-78

Телетрани ГТЕОДОВКА, Љубљана Телефони: 28-36 и 27-37

Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА

Заступштитро Београд, Кнез Миханлов Венац 13-14

шзрађуја све пројекте п шаље ша зежтев споје стручио шизкињеро

ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ

загреб Рачкога бр. 2 Телеграни: ШКОДА — Зегреб Тељефов 41-97:

абеввв

Телетраиж ШКОДА Бестрад