Narodno blagostanje

Страна 554

— Мађарски увоз у јулу износио је 47 мил. пенге (430.

мил. дин.) а извоз 40,2 мил. (402 мил. дин.).

— Турски увоз у првој половини ов. год. износи 69,4 мил. т. л. (1,7 милијарди дин.) а увоз 56,7 мил. (1,4 милијарди динара).

— Бугарски увоз у првој половини ов год. износи 2.419 милиона (990 мил. дин.), а извоз 3106. мил. лева (1,27 милијарди динара). |

— Аустриски извоз у јулу износи 108,1 мил. (864,9 мил. дин.) а увоз 199 мил, шил. (1,59 милијарди дин.). Пасива износи 90,9 мил. (727,2 мил. дин.).

— На међународном конгресу крзнара у Лајпцигу одлучено је да се замоле владе заинтересованих држава да предузму кораке код совјетске владе ради споразума у питању руског демпинта крзном. Руси продају своју робу далеко испод цене коштања, чиме су највише угрожени Немци и Енглези.

— Роуесапје carine na ои u Austriji izazvalo je preokret u potrošnji cigareta i duvana. Kod skupih cigareta opala је za 50%, a kod duvana za 20 do 30%. Najveća je tražnja jeftinih cigareta od 2 i 3 groša (16 do 25 pare) tako, da je fabrike jedva mogu zadovoljiti. Računa se znatnim padom monopolskih prihoda.

— Producenti šećera na Javi izjavili su, da svoje rezerve,

koje im je nametnuo Čedbernov plan, ne mogu više držati na

skladištima zbog nemanja kredita. Čedbernov plan je predvideo nagomilavanje velikih rezerva, ali u isto vreme i dobivanje kreана za to. To je u praksi, kažu oni, neizvedivo.

— HMinmeska vlada pregovara sa Amerikom o kupovini pšenice na kredit za postradale od poplave. Federalna Poljoprivredna Direkcija je spremila da odobri 15 mil. bušela na kredit uz sveisku tržišnu cenu.

— Југословенска јаја нотирала су на Берлинском тр-

жишту на дан 24. о. м. у трговини на велико 7 до 7.25 пфенига, румунска 7 до 7.50 а руска 6.5 до 7.

ИНДУСТРИЈА

— Број електричних подузећа у Мталији износи 1207 са укупном главницом од 11,94 милијарди лира (35,8 милијарди дин.) према 1215 са 10,92 милијарди (32,8 милијарди) 1. јануара т. г.

— У просторијама фирме Трансформатор у Љубљани, која је прошле године ликвидирала, уређује чешки фабрикант Ајфлер нову ткачницу плиша и сомота. Монтажа машина ускоро ће бити завршена,

— У Паризу је дошло до закључења Међународног картела цинка, који се нада да ће уз 45%-но смањење про; изводње успети да се ослободи вишкова.

— U Engleskoj je došlo do stvaranja cementnog tresta, čija proizvodnja iznosi 75% domaće. Firma Associated Portland Cement Manufacturers Ltd preuzela je uz cenu od 2,1 mil, fL. st. (567 mil. din,) društvo Allied Cement Manufacturers Ltd sa glavnicom od 5 mil. 1. st.. (1,35. milijardi din.).

— Ulnlormation javlja da je jedna delegacija francuske gvozdene industrije stigla u našu Kraljevinu radi pregovora O „većim liferacijama za javne radove.

— Савез текстилних индустријалаца у Турској затражио је од владе царинску заштиту против јапанског демпинга. |

—У Бечу се налази совјетска делегација са задаћом да испита квалификације и прими у руску службу преко 50:000 аустриских изучених радника у првом. реду из тешке, хемиске, електричне и металургиске индустрије. |

— U Ametfici je došlo do Osnivanja velikog petroleumskog fresta fuzijom društava Sinkler, Tajdvoter i Bio Grande |H Oil. Glavnica. mu premaša. 1 milijardu dolara (56. milijardi :đin.).

— Fitma Bata a. d. namerava da osnuje u Zlinu- “društvo |

za vazdušni saobraćaj sa сјаутсот od 1 mil. kruna (1, 68 mil.

_БАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__ Бр, 35 din.), koje će vršiti jeltino putnički i teretni promet. Biće izgrađen najmoderniji aerodrom i škola za letenje. Bata namerava da podigne i fabriku aviona i mofora.

= Совјети пе ангажовати 6.000 американских радника специјалиста.

— Чехословачка је једина држава, чија аутомобилска | индустрија није погођена привредном депресијом. Увоз аутомобила се, истина, знатно смањио, али производња кон- | стантно расте. У првом семестру ове године порасла је за 30%. Две највеће чехословачке фабрике аутомобила Шкода и Чехоморавска фузионисаће се од 1. јануара 1932. године, Њихова производња износи 70% целе домаће. Тако се ис кључује конкуренција. Производња ће се рационализирати. Шкода ће производити само мала кола, а Чехоморавска лимузине и теретне аутомобиле. |

— Иста француска група која је пре више месеци OTкупила док и инсталације сплитског бродарског друштва „Мариан“ и основала „југословенско друштво за израду и псправку бродова а. д' у Београду, купује сада и друго сплитско бродоградилиште „југ“, чији су акционари већ одобрили продају.

ПОЉОПРИВРЕДА

i — За нову путујућу OROnDHLDEAHV изложбу која се ових дана оснива, одобрило је Министарство пољопривреде помоћ од 100.000 динара.

— У срезу и граду Пожеги има засађено у виноградима директно родеће лозе (зване „директор“) 2,46 милиона чокота што значи да се под „директором“ налази око 300 јутара земље која је способна за рентабилнији усев или за воћњаке. .

— Računa se da će čehoslovačka proizvodnja šećerne repe ove godine izneti 5,15 mil. tona 1. |. za 1,6 mil. manje no prošle godine. To je posledica Čedbernovog plana.

— Na konierenciji severno-amerikanskih država — ргоducenata pamuka rešeno je da se iduće godine zabrani proizvodnja pamuka. Države će kupiti 8 mil. bala i držati ih za potrebe farmera iduće godine.

— Изложба вина и воћа коју приређује Главни савез Биноградара и воћара трајаће од 19. до 21. септембра у Уметничком павиљону на Калемегдану. |

— Берба дувана донеће нам ове године према очекивању Управе државних монопола 17 до 18 милиона кгр. непрерађеног дувана. За потрошњу у земљи требаће око 10 милиона кгр. ферментисаног дувана, тако да вишак остаје за извоз. Број засатрених струкова износи ове године 1514 милиона, т. ј. за 346 милиона више но прошле године,

— Ружино уље у Бугарској ове године је одличног квалитета, захваљујући великој суши. Највећи купац је Француска, која уље даље извози за Америку. Прошле године се 1 кгр. дестилованог уља продавао по 20.000 франака. Производња ће ове године изнети око 7.000 кгр., т, |. за 20% мање но прошле године.

САОБРАЋАЈ

— Југославенски извозници воћа. (јабука, крушака, шљива и грожђа) могу се од 20. августа користити изван-_ редном тарифом на немачким железницама. Подвозни ста-. вови су знатно снижени и важе од одређених наших ДО одређених немачких станица.

КОЊУНКТУРА | — Позната немачка аутомобилска фабрика Прут. |

| скратила је радно време на 16 сати недељно односно | : два радна дана. Радништво је ову промену. прихватило | ка је тиме спречен отпуст даљних хиљаду радника, о | E Незапосленост y Америци порасла је у јулу за: 2% |

Јо се зна из података 46056 американских подузећа, |