Narodno blagostanje
12. септембар 1931. се обављају само промпт послови, без терминских а и ови су нормирани одредбама, које су досадашњој берзанској пракси биле непознате. Берзанска комисија је у својој предострожности ишла тако далеко, да је забранила бесистичку шпекулацију и ако јој је врло добро познато, да су бесисте неопходне, ако се хоће имати берза.
Пре отварања берза било је и песимиста и оптимиста. То је разумљиво, пошто су управе берза, упркос свих нужних одредаба стајале пред једном непознатом чињеницом, наиме пред питањем колике ће бити понуде ефеката и колики њихов интензитет. Пракса је показала, да су песимисте донекле имали право. Потребе за ликвидацијама биле су врло велике, а налози за куповину незнатни. Постојао је велики број капиталиста који је био спреман да прода веће пакете акција или облигација, да би тиме могао ликвидирати своја задужења а на тај начин спречити екзекутивне продаје. Данас је потврђено, да су многобројне мере предострожности биле оправдане, јер су спречиле панику, која би иначе сигурно наступила: Али је и дисциплинованест широких берзанских кругова припомогла да до тога не дође. Штимунг је пред крај првог састанка био невероватно песимистичан; појавили су се чак и гласови који су тражити да се берзе поново затворе. Међутим ово није било потребно, пошто је обављање послова а нарочито у погледу бесистичких закључака, било потпуно ограничено. Штампи је било забрањено обавештавати о развоју курсева; берзански комесари су имали за дужност, да дозволе опадање курсева само до границе од 15% код рентовног папира а до 25% код акција од њихових ранијих званичних курсева. Ако на тој бази не би могло доћи до закључака, онда би се курсеви имали брисати. Курсна листа првог састанка показивала је многобројне празнине.
Али у курентним хартијама је ипак дошло до закљу-,
чака који су били за свега 5 до 10% нижи од ранијих. При теме је интересантно забележити да је Данат-банка тргована по 76% што је било више од закључака Д „Д. банкг, чије су акције трговане по 72%.
Резимирајући може се рећи, да је берза од 3. септембра била потпуно. под утицајем предвиђених берзанскотехничких мера. И франкфуртска вечерња берза је тог дана отворена, али је она одустала од формирања курсева, пошто је трговање омогућено само на основу званич-
__ НАРОДНО Б ЛАГОСТ AMI
Отрвна 591
них курсева. Други берзански састанак је био од пресудног значаја. На њему је констатовано, да је интензитет . понуда знатно мањи. Публика се смирила, пошто је стекла уверење, да курсеви неће падати а тиме је цео експерименат отварања берза успео. Налози за продају у великој мери су били повучени због чега су курсеви остали на висини ранијег дана — без робе. Послови су почели нормално да се развијају. Сви су се закључци могли несметано обављати. Да је поверење у берзе поново васпостављено, показује ова недеља. Док је прва половина недеље била мирна, на састанцима од среде је дошло до оживљења као последица повећаних налога за куповање хартија од вредности. Шпекулација је оживела. То се пре свега осетило код хипотекарних облигација, које су код садашњих курсева давале високу рендиту. Курс 8%-ног типа хипотекарних 06лигација је порастао за скоро 10%. То је имало за последицу, да су и све остале хартије показивале чвршћу тенденцију. Депресија у Пољској. Банкарски крахови у Средњој Европи били су и за Пољску од утицаја. Овде је њихово дејство било у толико
јаче, што су се пољска привреда и финансије већ и онако
налазиле у врло неповољном положају. Тако је н. пр. пољски буџет већ за прва четири месеца нове буџетске године показао мањак од 102 милиона злота. Дошло је као ну Немачкој до великог бегства капитала и до отказа страних кредита. Институт за проучавање коњунктуре цени отказе страних кредита за последње недеље на преко пола милијарде злоти. Девизни сток Народне банке опао је од 256 милиона злота почетком маја на 148 милиона почетком септембра, дакле за више од 50% за време од 10 недеља. (С тиме је покриће опало од 57 на 49%. Као у свим погобеним државама и у Пољској имамо девизне уредбе и рестрикцију кредита, која је нарочито неповољно дејствовала на горњо-шлеску производњу гвожђа и угља, коју су до сада великим делом финансирале филијале великих берлинских банака.
Поправка ситуације у Пољској настала је од како се расположење у Немачкој смирило. Тако је хоса долара која је трајала дуже времена пре неколико дана први пут уступила место постепеном попуштању курса. |
аввпе
КОЊУНКТУРА
STANJE NARODNE BANKE NA DAN 8. SEPTEMBRA 1931. GODINE,
Povećanje opticaja, lombarda, potraživanja države i Žiro računa — smanjenje deviznog stoka, meničnih: kredita i obaveza po viđeniu po „raznim računima.”
Glavne karakteristike stanja Narodne banke u prvoj nedelji septembra istakli smo u podnaslovu. U aktivi bančinoj bile su promene prema prefhodnoj nedelji sledeće: Devizni stok je smanjen za 36,3 miliona; pošto је zlato u trezorima malo nešto por. aslo to {e smanjenje podloge iznosilo svega 35,9 miliona dinara kod tikupne cifre od 2.118.4 miliona dinara.
Devize koje ne ulaze i podlogu iskazane sti nepromenjeno sa 200 miliona; kovan novac u niklu porastao {e za 1,6 miliona na 31, 54 miliona, a demonefizirano
O! {e ostalo nepromenjeno ti iznosti od 39, 9 miliona inara.
Privafno-Hukrativni plasman Narodne banke po-
većan {e za 28,3 miliona — izmosi ukupno 1702,6 miliona dinara. Od toga otpada 1430,7 miliona na menične kredite, koji su u ovoj nedelji smanjeni za 8,92 miliona dinara. Lombardni posao Narodne banke je poslednjih 14 dana znaimo oživeo; dok se ranijih meseca kretao nia visini od oko 200 miliona, popeo se и розједпје угеme na 271,8 miliona dinara, od čega ofpada 37,2 miliona na povećanje u poslednjoj nedelji.
Državni dug kod Narodne Бапке је и оба računa ostao nepromenjen a iznosi 2.294.4 mil. dinara.
U pasivi pada u oči, da sa obaveze Narodne bafike po viđenju smanjene za ukupno 111.8 miliona dinara. "To je rezultat sledećih promena: Potraživanje državno je prema prošloj nedelji poraslo za 14.3 miliona na 42.3 miliona dinara. Žifo-računi koji su za ultimo avgusta spali ma dosada minimalnu сити ода 350 топа, porasli su za 9.5 miliona na 262,3 miliona. „Razni računi” st smanjeni za 135,7 miliota na svega 130 miliona.
Sem toga treba napomenuti da su oročente batčine