Narodno blagostanje
12. септембар 1931.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
__Страна 577
__НА ПАРИСКОЈ БЕРЗИ |
= МШисмо
1. Разговор с једним директором банке.
— Et la Bourse, mon idirecteur?
— Elle nexiste plus.
Тако је отпочео мој разговор с једним од BOдећих банкарских директора у Паризу. i
__— Ја сам јуче био на берзи и нашао сам да је тако исто пуна као и за време боот-а 1927. године — приметих ја.
— Људи има увек доста. Ту су пре свега сви који су се последњих година бавили шпекулацијом. Они су на берзи погубили тешких пара, па не могу да се одвоје од ње. Ту су и они који не могу да нађу друго занимање, а некад су живели од берзе. Ту су диспоненти свију банака и банкара —- по службеној дужности, Ту су најзад и сви бесисти који тешко паре зарађују. Али ће и они скоро престати, јер неће бити више партнера, — хосиста. Сви су они тамо, али обрта нема. Ош ег“ и капиталисте не купују ништа више, пада, још само по који продајни налог. |
= Ваше ме саошштење изненађује, јер се из париских новина, које ја У Београду пажљиво пратим, не види, да, берзе више нема.
= Ва. новине важи исто што и за оне поменуте ртојеззтолеј5; берзански известилац мора нешто да ради. Рубрика, „берза не укида се лако у париским листовима из разлога, коју Ви, који тако добро повнајете привредну Француску, лако потађате.
— Али се из извештаја види, да се обавља, обрт у хартијама.
= Обрта, има, свакако. Било би га и кад не би било берзе. Али је он инфинитевималан. У државним хартијама, је обрт никакав, а још мањи у хартијама са, променљивом каматом.
— То је непојамно. Постоје само три државе у Европи, у којима нема привредне депресије у курентном смислу; то су Швајцарска, Француска, и Холандија. Нити су оне доживеле крах, као Америка 1929 године, нити имају јаку незапосленост, нити њихове пољопривреде пате од несносно ниских пена. Њихове се банке гуше у новцу. А По старој до сада ничим недемантованој теорији коњунктуре обилност новца, је неодољиви потетрек на тржишту ефеката. Прилике на франпуској берви мени су апсолутно необјашњиве.
— Нити можете наћи објашњења у теорији коњунктуре. Увроци не само да су егзотени у смислу теорије, већ је сама појава, ексцентрична и далеко од структуре сваког до сада повнатот коњунктурелног круга. Ове је то ново и необично. |
Све је то један необичан појав неповерења и по природи и по дубини. Француски калиталиста је пао у нечувен песимизам — и ако је у Француској све у најбољем стању.
Неповерење је резултат читавог низа, дотађаја. Почетак је у американском берзанском краху 1929. -тод. Французи су имали још из доба инфлације доста капитала у американским хартијама у Америци и у Паризу. Од 1929. курсеви тих хартија, непрекидно падају. Што је који сопственик имао јаче нерве у толико је више изгубио. Дошло се до уве-
4
с пута —
рења, да курсеви американских папира, морају пасти на нулу. По познатом правилу о међународној 60лидарности берза систематски пад американских алсција котираних у Француској створио је рђаву атмосферу на париској берзи. Убијен је сваки оптимизам и сваки покушај шпекулације а ја паиззе. Американске берзе начеле су и "средње-европске међународне папире, као Јантове облитације и аустријски зајам 1928 и 1980. На кратко, сви су међувародни папири пошли на ниже, а њих је много у Француској.
Све то заједно претставља силне губитке францускот капиталисте.
Домаће хартије — изузев државне и државом гарантоване — пале су много мање, јер није било нарочитих разлога, за, то.
Долази крива бечког Кредитаншталта. Наше су банке релативно мало ангажоване, али су антажоване. Наравно да је лако било направити бајку 0 губитцима, наших банака, А и пре тога се овде онде шатутало. Нарочито је много узбуђења допринела афера. Пјарепе. То је једно акц. друштво, основано од овдашњих тртоваца, дијамантом и бисером, ради подржавања њихове по све критичне ситуације. Та је трговина, у нечувеној кризи. У пркос строгом картелу у Амстердаму, цене се нису могле одржати. TD товци су се послужили горњим друштвом ради про“ дукције меница јашалица у износу од неколико стотина, милиона. То је унело прво неповерење према, банкама у чијем су се портфељу налазиле те менице. Кредитаншталт је био нова храна за неповерење према, банкама.
Бринингова прокламација немогућности плаћања репарација, Хуверов предлог мораторијума, немачки банкарски мораторијум и енглеска, валутна, и финансиска крива, све је сукцесивно тукло у главу француског капиталисту. Он сад овако резонује: потраживања од Аустрије, Немачке и Енглеске пропала су. Збот тога могу пропасти и банке које су јаче ангажоване у тим операцијама. Ergo треба се чувати и акција домаћих банака, па чак ни новац није добро поверавати им. И тако смо дошли дотле, да милијарде франака, леже по сефовима, и касама, појединаца. Вратили смо се после толиких перипетија у политику тезаурирања, у bas de laine.
— Из Вашег врло интересантног излагања, никако не видим, зашто се не верује домаћим подузећима, којима, иде врло добро.
— Кад се 100% песимизам докопао духова, ником се више не верује. А Француз може да буде страховито неповерљив, Он има много bon sens-a, a, тај га такође води у песимизам. Код оваквих прилика у свету неизбежно је, резонује он. да и домаћа подузећа буду у неколико дирнута. То може довести до смањења дивиденде а, то до пада курса за износ дивиденде, па и више. Ризик је, дакле, и код домаћих папира да бе изгуби. Камата више не интересује Француза, затеђу first! Све тражи ситурност пре свега.
— Али у Француској има хартија, које су оли-
чена сигурност, то је државна рента. Француска