Narodno blagostanje
Страна 578
форсирано отплаћује свој државни дуг. Амортиза-
циона/ каба располаже данас. са. скоро 8 милијарди, које ће се употребити скоро на исти циљ. Укупан француски државни дуг износи 45 милијарди франака злата а пре Рата био је преко 30 милијарди. Дуг се нагло топи.
"= Не може се рећи да је неповерење обухватило и државну ренту. Њом се не тргује много, јер је нема. Огромне готовине код Државне штедионице (Caisse de dćpOts et Consignations) улажу се у тај папир. Осигуравајућа друштва, штедионице, све то тражи ренту. То је имало за последицу, да је курс скочио тако високо, да је рента, пала на, 3%. То је тако мало да нема привлачне снаге за капиталисту, који је у толико неповерљивији, у колико више размишља. Обичан човек овако вели: o
У свету иде рђаво, тако да лако може доћи до катастрофе. Инсолвентне су Немачка, Енглеска, Аустрија, Маџарска, Јужна Америка и Аустралија, То се не може добро да сврши. Криза не може дуго да траје. Да почекамо јот неколико месеца.
— А новчаница 2
— Неповерење је данас обухватило све сем новчанице. Нигде још нисам чуо, да је когод тражио влато од Француске банке. Сваки сматра, да је новчанина злато, јер је покривена са. 100%.
· = Али то неповерење може лако да се поколеба. Покриће је 100% са потраживањем на страни, а овде спадају и она која су несигурна.
= Не поричем. За сада је овако.
— То све значи крај кредитне привреде. Како онда могу да постоје банке 2
— Врло лако. Много је милијарди у оптицају. Има и за банке доста. Ми смо пуни пара. Проблем је како да пласирамо. СО иностранством смо насели. Немачке трате су лош материјал. Они су узимали од нас рамбурсне кредите на три месеца, а продавали робу у Јужној Америци на кредит на две године. Упућени смо на домаће тржиште. Францув, међутим, не треба мното кредита, нити хоће да плаћа високу камату. Због тога смо је спустили на 4%—9,6:/,%, а, због тога смо оборили камату на улоге на, пола, % —1 и по %. Бежимо од уложака. Не ширимо посао.
Капиталиста је већ спреман на нижу дивиденду. И| (7 [3]
ми чекамо.
= Па то значи крај иностраног банкарског посла 2
— Свакако. У осталом, здравог међународног посла више и нема. Немате коме дати новац. Ове је у кризи у иностранству. И ово мало иностраног посла што се обавља није регуларан посао већ испомагање. По банкама њега би нестало да није интервенције владе. Тако је дошло до маџарског зајма, · тако ће доћи до аустријског, Банкари сматрају обе земље да инсолвентне. Зајмови су се морали преузети из' специјалних разлога. · = Каква судбина чека претстојећи енелески зајам *
= Држим да ће он добро проћи: каматна стопа је врло висока, таксе и порезе преузима Енглеска, на кратко, услови су за Ентлеску доста тешки. Истина, о енглеским економским приликама се има неповољно мишљење, али се с друге страће сматра, да енглески народ има јако развијено патриотско осећање да ће изићи из криве као Француска 1926 године. Образовање новог кабинета је то само потврдило. i f
__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
— Како цените Ви прилике у Енглеској“ — Неповољно. Велики су ангажмани у Немач-
Кој, а о наплати истих не може бити ни говора. У
осталом, ни у Америци није добро и тамо је неповерење узело нечувене размере. Срећа, је велика, те
широке масе у Европи не знају детаље на тржишту капитала у Америци. Фантастични су губитци на хартијама, од вредности. Врло је много људи, који су погубили стотине милиона. Истина има највише услова за оздрављење али ја држим да оно неће скоро да дође. За сада неповерење пустоши та'мошње берзе. -
И. Шта мисли француски капиталист из народа.
У Паризу живи један мој стари познаник, човек од посла који је вредноћом и предузимљи“ вошћу успео да од ничега, створи леп капитал. Није школован човек ; сем новина. не чита ништа. Ми смо се с времена на. време виђали и претресали економска питања а она су била за мноте Французе судбоносна све до стабилизације франка. Последњих година му иде врло добро и он је врло задовољан. И њега сам интервјуисао о стању на тржишту капитала, јер знам да је и сам имао доста хартија, од вредности.
— Чујем да Французи држе велике резерве у новцу, приметих ја.
· _ = Можете се одмах уверити, рече он и отвори касу у којој је било око 400.000 франака.
— Зашто # запитам ја.
— Хартије сам све продао, јер сам на њима
изгубио више но што сам вукао камату. Државна |
рента не носи готово никакву камату а банке плаћају само пола процента, тако да ми је готово свеједно да ли је новац у каси или код банке. А у каси ми је најсигурнији.
— Ila зар нема никаквог другог пласмана 2
— Ва новац, који човек не улаже у посао има свега две врсте пласмана: папири и непокретност. Пашири ме не интересују а непокретност је у паду. До пре три године у Француској није ништа зидано од после рата али се зато сада бесомучно изграђује. Тамо где су биле париске фортификације подигнуте су ванредно лепе куће са ванредним комфором. Али у свима улицама у Паризу се гради: руше се још доста добре куће и подижу нове, назиђују се по неколико спратова и уводи конфор у старим становима. За кратко време имаће Париз кризу кућевласника. У свакој петој кући издаје се по који стан; кирије су пале за 25%.
— Чуо сам да се могу добити предратне куће мпото јефтиније но што износи њихова грађевинска вредност 2
= То је тачно јер су те куће оптерећене предратним уговорима о закупу а закон не допушта, ни раскидања уговора ни повећање предратне кирије за више од 100%.
— Па шта мислите радити са Вашим новцем:
— Чекаћу још неколико месеци, јер дотле мора да се нађе ма какав излаз из данашње светске криве. Француској се не може ништа догодити али је добро сачекати даљи развој немачке, ентлеске и американске кризе. .
Цео Џарив носи обележје новчане обилности. Нигде се не види оскудица нити је икад, од како он постоји, била овако обилата грађевинска делат-
%
|