Narodno blagostanje
12, септембар А НАРОДНО је, pak, povod pronalaženju veštačkih izvora, zloupotrebama, koje se mogu održati samo pomoću političke laži i korupcije. Hoćete li da se poreza tačno i drage volje plati? Neka ne prelazi potrebe državne i neka svaki dođe u položaj da se uveri o tačnosi izvršenja. „,Ja sam uveren, veli Beri, da bi svaki
БЛАГОСТАЊЕ Страна 581
više parlameniu. Mi naglašavamo ovo, jer ćemo docnije videti, da se Say u tome prevario. Baš onaj deo, koji je francuska revolucija tako izobličila, onaj faktor zbog čije se osvedočene
neispravnosti uvode razne kontrole, koji Say fako nepoverljivo
· gleda, taj faktor nastupa docnije u ulozi, koju: oh parlamentu
plaćao rado porezu, da bi to svaki smatrao za sveti dug, da bi . · mnogo jasniji karakter štednji, t. j. ne samo da se ima uzdrža-
onaj, koji bi hteo da izbegne toj obavezi, smatran bio za nečas-
noga što ne učestvuje u izdacima društva gdć uživa i koristi,
da nisu činjene zloupofrebe poreza.1) (373—374 str.)
„U reprezentativnim državama duh štednje treba da se nalazi u poslanicima, koji prefstavljaju opšti interes; bez toga oni su nedostojni svoga хадака“ (5. 379). I tako u istom smislu izvodi, kako cela nesreća francuska leži u tome, Što parlament nije umeo da odbije budžet Luja XIV. Naročito udara na poslanike, koji lako odobravaju budžete.
Najzad: „Da bi se izlečila praksa zajmova jedini mogućan put je onaj, koga se drži onaj, koji je neurednim životom srušio svoje zdravlje, pa ga podiže strogom dijetom: postepeno prinoviti kapitale, koji su ludo potrošeni, t. |..smaniHi državne izdatke (jer taj suvišak |e, po njegovom mišljenju jedina suma, koja se može da upotrebi na otplatu duga) i upofrebi tako ušteđeme sume na o{platu duga. Ništa na svetu nije veći dar za jednoga ministra no veština. malo da potroši.”
„Državna gotovina?) nije u interesu vlade. Opasnost je
da ne ode na drugu stranu. Primera imamo dosta u istoriji, da i.
ono dovodi vladu u iskušenje i da narod nikad nije imao. hasnu 'од toga, jer, najzad, to je od пјева i uzeto.” (Traite, livre III, ch. XI, p. 556). Utisak, koji iz ovoga dobijamo, d4 se u nekoliko reči karakterisati. Say je na čelu onih pisaca, koji su za apsoluinu štednju, koja isključuje državno zaduživanje. Ру је sušti protivnik merkantilnosti. „Poiroši što manje možeš”, to je mudrost finansiske uprave. Parlamenti ne štede, veli 008, ali vlade još više rasipaju. Toje uzrok što ni sam ne zna, kome će svojim savetima da se obrati. Čas ih upućuje poslanicima, čas vladama, međutim, ne veruje ni jednom.
- freba |
Say piše o državnim izdacima sa puno gorčine. Čisto па- |
učni karakter gubi se često u mjegovim studijama i na mesto toga izbijaju gnjev i očajanje. To se da objasniti. On je pisao gledajući finansisku pustoš, koju su ostavili za sobom poslednji Burboni i Bonaparta.
Da odmah ovde, ispravimo jednu. pogrešku, u koju su upali neki docniji finansiski autori, formulišući Say-ova gledišfa ovako: on je apsolutno protivan svakom izdatku, kojim se zadovoljavaju ma kakve druge državne potrebe, koje ne spadaju u krug lične bezbednosti. Ovako tesnogrudo gledište nije Say nigde izrazio. Ali to je najzad i suviše obilazan put, jer se Say u drugoj svesci svoga „Cours complet” izražava jasno, da državni izdaci moraju rasti.
Зау-оуо гехопомапје омако 61 se moglo rezimirati: budžeti su pretovareni, jer su se i suviše trošili; rasipala je vlada, fasipali parlamenti. Ovome se mora učiniti kraj. Jedini način je štednja. Tu on brižno pita: Ko će da štedi; zar oni koji su
određuje. Ali Say se ne zadržava na ovome, on'ide dalje i daje
vati od novih izdataka, već se postojeći trebaju smanjiti. On definiše štednji kao aktivni princip, kao jednu veoma važnu finaasisko-političku mera. U ovome smislu shvaćenu štednju nalazimo samo kod Say-a, ona se dochije gubi, i pretvafa u negativni prinćip, u kojoj se formi i danas nalazi. U tome prolaznome značenju on dobija aktivni karakter. On čak ne ustaje
protiv onih izdataka, koji su u to doba, po mišljenju dobroga
domaćina, u francuskom budžetu pretstavljali „ugodnost i luk-
812: — da govorimo s Jakobom — om traži, da se na njima
privremeno štedi, da bi se dugova otresli.
Naizad Say je ovde, govoreći specialno o državnim dugovima, imao u vidu jednu mistifikaciju engleskih ministara, koja je veoma zgodno sredstvo bila za pravdanje uvećanja državnih prihoda. U XVIII. veku pod Pitom osnovan je funđ consolited — fond, gde su uticali prihodi namenjeni amoizaciji dugova. Osnivaoci su govotili, kako je to jedini spas i kako: se samo tako može feret olakšati. Say je, naravno, ustao protiv toga, govoreći kako je to jedna mistifikacija poreskih obveznika, jer izdaci nisu umanjeni, već na protiv uvećani u toliko, u koliko se moralo da traže novi izvori na mesto onih, koji služe
tome fondu. S toga je Say i kazao, da samo suvišci preko izdataka mogu da idu na otplatu duga, a ne prvo odvojiti proiz-
voljno najbolje prihode za tai fond, i onda kazati narodu, evo,
|ako mi ne odobrite nove izdatke neću moći da plaćam sudije.
Jednom reči da se izrazimo' onako, kako bi se moderan finansiski pisac izrazio: Pit je hteo jednoj finansisko-tehničkoj meri da da finansisko-politički karakter, a Say je s pravom ustao protiv te mere, koja prost narod može da zavede. |
Kad, dakle, znamo. ovo, onda ćemo uvideti LOLE. je pogreška što se Say nazvao protivnikom proširenja državne delatnosti. i pobornikom preterane štednje. Mi naglašavamo da je mnogo rđavih posledica, mnogo zla proizišlo iz toga šio su docniji autori ovo gledište Say-ovo izvrnuli u pitanje u za i protiv zajma, a odgovor na to oglasili za večitu kategoriju. Treba samo da napomenemo — a· o tome docnije progovorTićemo više — da je to pitanje u polovini XIX veka rešeno u smislu za i od toga napravljena takođe večita kategorija. Lozinka je postala ona maksima Dietzelova, osnivaoca te škole: „što država ima više dugova, to. je sigurnija.u svojoj egzistenciji”. Kad bi teoretičari znali, kako se to lepi za praktičare! Mi ćemo u novijim udžbenicima naći kako se dosadanjim posma-
' tranjem utvrdilo, da nove države neobično brzo lete u dugove.
do: sad rasipali? Kako, pak, finansijsko zakonodavstvo leži u ru |
kama dva: faktora, to se mora. jednom obratiti i on se obraća
1) Ovo je Monteskijeva ideja.
Mi bismo imali da ispravimo tu posmatranjem utvrđenu istinu u foliko, da su oni državnici, koji su nove države uveli u te vode, učili na univerzitetima baš onda, kad je ta maksima bila
„sve i sva.
У наредним бројевима донећемо низ чланака нашег уредника д-ра 8. Бајкнића о Конгресу за
2), Državno: blago, rezervni fond, v. Dr. Paču-a prevod, планкску привреду.
Ehebergove finansije, Beograd, 1900. str. 318.
i
АНГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА
Централа у ПРАГУ || 52 филијале У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ
«jp MI JE BH J A_JE S БЕОГРАДУ Капитал Кч. 285,000.000 ——— Резерве Кч. 40000,000 Телет. адреса; АНГЛОБАНКА — Тел; 23402, 23403, 23404, 23405:
Иностранство : Лондон БУКУРЕШТ — = и СОФИЈА— —