Narodno blagostanje
__ВАРОДНО
| 19. септембар 1931. |
нични и пуни патетике и срџбе, а у томе тону ће свакако бити и његов нов комад „Освета“, који ће о овој теми написати, што би нашли за умесно код неког малог штедише, али не код Паленберга. Он би постигао већи успех код публике да није издао своју комику.
U prošlom broju „Narodnog Blagostanja”, a na ovome mestu, „ukratko smo kritikovali prekomerno poskupljenje hleba — do koga je došlo usled povišenja cene brašnu; kad je u petak, 11. ovoga meseca u veče naš časopis bio otštampan i predat pošti, Ministarstvo trgovine i industrije objavilo je novu uredbu, kojom se mormira cena hlebu za celu zemlju — kojom je učinjen kraj samovoljnom i prekomernom podizanju cene.
Utvrđuju se sledeće cene: za beli hleb 4.— dinara od kgr., za polubeli 3.50 dinara od kgr., a za crni hleb 2.50 dinara od kgr. Ove će cene važiti do dalje naredbe. Cene luksuznom pecivu ostaju i dalje slobodne.
iDrugom uredbom predviđene su stroge kazne za prestupe. 'U pravo vreme!
CO |
Štedionice su u nemačkom novčarstvu od većeg značaja nego u novčarstvu ma koje druge države. Poslednjih godina su štedionice doživele nagao razvoj: njihovi su ulozi od {januara 1930. do maja 1931. godine porasli
Pred reformom štedionica и 'Nemačkoj
Tara
od 9 na 12 milijardi maraka. Od maja je počelo povlačenje
uloga koje se naročito pooštrilo kada sn ukinuta ograničenja koja su bila postavljena moratori|umom. Budući izgledi u pu-, gle u uloga su nepovoljni, usled slabog obrazovanja · kapitala | kod malih štediša u vezi s rđavim А GOT prilikama. Pored
|
БЛАГОСТАЊЕ Страна 601
toga primećuje se prenošenje uloga od štedionica u banke usled toga, što za štedionice još važi ograničenje po kome je za isplate od preko 300 maraka potreban otkaz. Uz ovo dolazi da je razlika u kamati kod štedionica i banaka vrlo mala.
S druge strane se štedionice nalaze u velikoj krizi likviditeta.
Ova se pojavila u trenutku kada je nemačkom novčarstvu i nemačkim finansijama pretila propast. Uzrok nepovoljnom likvi= ditetu kod štedionica leži u načinu plasiranja tuđih sretstava: 17% svih depozita upotrebljeno je na finasiranje opština, 40% je bilo uloženo u hipoteke a 20—25% u hartije od vrednosti. Mi smo već ranije govorili o krizi nemačkih opštinskih Tinansija, usled koje su se krediti koje su štedionice davale opišinama mogli smatrati zamrznutim. Usled toga likvidna sredstva s kojima štedionice raspolažu iznose svega 18% svih uloga plus sopstvena sredstva koja nisu velika.
Da bi se štedionicama omogućilo da odgovore navali ulagača posle ponovnog otvaranja šaltera, pomoženo im je na isti način kao i bankama. Kod novoosnovane Akceptne i garantne banke otvoren im je kredit od 500 miliona maraka, od koga su štedionice do sada iskoristile jednu polovinu.
Kriza likviditeta kod štedionica izazvala je potrebu njibove reforme. Pri tome su dve stvari od važnosti. Prvo, odnos štedionica prema opštinama. Uredba od avgusta zabranjuje štedionicama davanje novih kredita opštinama. Planira se potpuno odvajanje štedionica od uticaja opišinske uprave i postavljanje propisa za davanje kredita. Procenat kredita koje će štedionice smeti davati opštinama biće znatno snižen (do sada je iznosio 50%). Drugo važno pitanie je odnos štedionica prema Rajhsbanci. Štedionice su jedini novčani instituti koji su isključeni od prometa s Rajhsbankom, što dolazi usled toga, što pri donošenju zakona o bankama još nije bilo štedionica u današnjem obliku. Sadašnja kriza je pokazala, da je izlaz iz teške situacije za banke moguć samo pomoću MHajhsbanke.
sasa
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
МОВЧАРСТВО
— Mađarska Narodna banka snizila je diskontnu stopu od 9 na 8%, a lombardnu od У: па 8". %.
— Norveška banka povisila je diskoninu stopu od 4 na 5%.
— Данска Народна банка повисила је дисконтну стопу сд 3 и по на 4 и по од сто, а ломбард од 4 на 5 од сто.
— За гувернера новоосноване централне новчаничне банке у Бразилији именован је г. Прадо, бивши гувернер Државне банке савезне државе Сан Паоло.
— Лејтонов извештај састављен по захтеву поверилаца Немачке, показао је, да су шведске банке ангажоване у Немачкој са 797 мил. марака (10,8 милијарди дин.) дугорочних п 101 мил. (1,4 милијарде дин.) краткорочних кредита. То је изазвало пад скоро свих шведских папира. Штокхолмска берза је претрпела крах тако да није искључено да ће бити привремено затворена. Шведска влада намерава да емитује у иностранству један већи зајам — око 50 мил. дол. (2,8 милијарди дин.) — ради одржања курса шведске круне.
— И Копенхагенска берза доживела је „црни дан“. Курсеви су пали на најнижи ниво за последњих 30 година. Ниједан се папир није могао одржати. Најтеже су страдала бродарска друштва. Њихови папири .су'пали за преко 50%.
— Енглески Министар финансија овластио је Енглеску, банку да контингент новчаница без покрића у износу од 15 мил. ф. ст. (4 милијарде дин.) остави још 3 недеље у оптипају. Цео контингент у оптицају износи 275 мил. (74,3 милијарде дин.).
— Преговори који се воде између Данатбанке и немачке индустрије о преузимању 35 мил. марака (412,5 мил. дин.) банчиних акција уз курс 125 наишли су на тешкоће. ИЕ ПА Ферајнигте Шталверке, Рајнише браунколе А. Е. Г., Сименс и Гуте Хофнунгс Хите условили су пристанак 0 уредног банчиног биланса.
—- Чиленска новчанична банка одлучила је да спусти законски минимум покрића од 50 на 40%.
— јавили смо о условима француске транше великог кредита Енглеској. Они су тежи од оних американске транше, чији је максимални каматњак утврђен на 1% изнад каматњака федералних резервних банака, дакле на 4 | %. Он ни у ком случају не сме прећи 6%. Кредит се даје на доларске менице са једномесечним, двомесечним и тромесечним роком.
— Енглески Министар финансија Сноуден припрема конверзију 5%-ног ратног зајма од 2 милијарде ф. ст. (540 милијарди дин.). Кад се конвертира овај огромни зајам, вели
он, нестаће главне потпоре високом кематнаку на светском
новчаном тржишту.
— Amerikanski sud osudio je akcionare Benk of United Stetes da plate po 25. dolara (1.400 din.) od akcije da bi se tim novcem mogli isplatiti ulagači. Broj akcija iznosi 1,010.000, što bi dalo 25,25 mil. dolara. Vlast međutim računa samo sa 50% te sume. |
—- Rezerve zlata i deviza nemačke Rajhsbanke povećale su se na 1771 mil. maraka (23,91 milijardi din.) srazmerno tome
pokriće se popelo od 39,3 na 41,3%.