Narodno blagostanje

Страна 602 НАРОДНО

— U Nemačkoj je ostiovana cenirala građevinskih štedionica sa sedištem u Frankfurtu.

— Zbog velikog broja stečajeva malih banaka u Ае se pojavila tendencija za fuzioniranjem. Tako je ovih dana jedna od velikih njujorških banaka preuzela 5 malih, koje su, kako smo javili, morale da zatvore svoje šaltere po nalogu nadzorne vlasti. To su Emeriken Junijen Benk, Internešjenel Medisn benk, Tajms skver benk, Benk of Jurop. end trest i Glob benk end frest. =

— Мапарска Народна банка пооштрила је девизну одредбу. Мађари који путују у иностранство не могу понети више од 150 пенге (1.500 дин.) у девизама.

— Услед слабе тенденције на Атинској берзи, грчка влада забранила је почев од 16. септембра за 3 месеца све терминске послове са државним хартијама на којима је номинална вредност назначена у драхмама. Осим овога прописане су још нарочите мере, које ће TUO обуставити свако трговање са ефектима.

— Аустриска Народна банка продала је свој златни депо у иностранству у износу од 24 мил. шил. (192 мил. дин.) ради отплате другог дела енглеског кредита.

— Резерве злата американских федералних резервних банака повећале су се у току ове године за 497 мил. дол. (27,8 милијарди дин.) на 5 милијарди (280 милијарди дин.).

— Špatiska novčanična banka zatražila je od svih privatnih banaka u Španiji da svoja potraživanja u devizama od inostranih banaka zamene za pezete u cilju održavanja Кигза pezete.

— Danatbanka biće pretvorena od komanditnog u akcionarsko društvo. Veći deo direktora odlazi. Ipak Jakov Goldšmit ostaje na vodećem mes{u.

— između Banque de PUnion Parisiene i Union Euroрееппе vode se pregovori o fuziji.

— Највећи износ, на који може гласити једна чековна упутница, износи, према новом правилнику за штедњу и чековну службу, 500.000 динара, ако се исплаћује у готовом код пошта,

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Рачуна се да ће дефицит у холандском буџету изнети преко 50 мил. форината (1045 мил. дин.). Ради покрића влада намерава да повиси извесне порезе и царине за 8 до 12%, што ће дати 35 мил. остало 66 се добити ригорозном штедњом.

— Пољска влада намерава да заведе додатак на доходак, и то на годишњи доходак од 2500 до 3000 зл. (15,8 односно 18,9 хиљада дин.) 1/2%, а изнад тога до 10%.

— Претседник Министарског савета одобрио је Министарству пољопривреде кредит од 3 милиона динара из коло“ низационог фонда, за спровођење закона о ликвидацији аг= рарних односа у северним крајевима.

— Привилеговано а. д. за извоз земаљских производа саопштава да ће од испоручиоца пшенице, који нису платили дужан порез, од њихових примања задржати онолико, колико је гласио разрез за прошлу годину. Због тога су испоручиоци дужни да поднесу односна пореска документа.

— Финансије сушачке општине. За првих 8 месеци ове године приходи су изнели 10,87 милиона динара или за 800 хиљада више него за исто време прошле године. Од зајма у износу од !3 милиона динара, закљученог код Државне хипотекарне банке, употребиће се на инвестиционе радове због штедње само 4 и по милиона. Општинска управа предлаже закључење једног дугорочног конто-корентног кредита од 5 милиона динара.

— Управа Зетске бановине замолила је Дунавску бановину за краткорочан зајам. Како је пак двема обласним

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 38 |

банкама Дунавске бановине (Сомбор и (Смедерево) статутарно забрањено да одобравају зајмове ван својих области, то се ова молба Зетске бановине не може уважити.

— Чехословачко Министарство спољних послова смањиће у идућој буџетској години своје расходе од 170 на 160 милиона ч. кр. Уштеде ће се извршити смањењем броја чланова у делегацијама, ограничењем потпора за конгресе у земљи и иностранству и тиме што се неће отворити ни један нов конзулат. Од Друштва народа ће се затражити да снизи члански допринос Чехословачке, који сада износи 5,7 мил. ч. круна. _

— Џ сСећозјоуаској је železnička direkcija preuzela u svoju režiju celokupni poštanski autobuski saobraćaj.

— Претседник општине града Бакра интервенирао је код банске управе у Загребу за добијање зајма, од кога би се изградили водовод, обала и лука.

— Епојезка мада патегауа da povisi carine na alu, pivo, benzin i automobile. +

— Engleska vlada je pristupila provođenju programa štednje. Plate od preko 5.000 f. st. (1,35 mil. dinara) godišnje biće reducirane za 20% a one manje za 10 do 15%. Zatim dnevnice članova Donjeg Doma za 10%, plate sudija i viših činovnika za 15 do 20%, učitelja za 15%. Plate policiskih činovnika smanjiće se prema visini, pri čemu minimum smanjenja iznosi 5 šilmga (67,5 din.) mesečno. Pomoć u nezaposlenosti skraćuje se od 52 na 26 nedelja, a smanjuje se za 10 peni (13,5 dinara). Plate i nagrade oficira i vojnika smanjuju se na nivo iz 1925. godine. Tako isto će se pensije reduciratfi srazmerno padu cena. Učitelji su u znak protesta priredili u Eondonu veliku demonstraciju. Oni tvrde da će posle redukcije plata 5.300 učitelja primati manje od 3 funte (810 din.), a 14.000 manje od 2 funte (540 din.) nedeljno.

— Mađarska vlada namerava da udari neku vrsfu žrtvenog poreza, koji će se samo jednom naplatiti od onih poreskih obveznika, koji plaćaju porez na dohodak, a u istoj visini.

— Računa se da će delicit u francuskom budžetu izneti preko 4 milijarde franaka (8,9 milijardi dinara), a pasivnost trgovinskog bilansa preko 15 milijardi (33,4 milijarde dinara).

— Belgijsko Ministarstvo Hinansija pristupiće ovih dana emisiji 5%-nih obveznica u iznosu od 300 mil. fr. (450 mil. 'din.), rok 10 godina.

— Ovogodišnji amerikanski budžetski dehHicit iznosiće 1,5 milijardi dolara (84 milijarde din.).

ТОГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Холандска влада поднела је парламенту пројект 34кона, којим се овлашћује да по потреби наплаћује специјалну демпинг царину, која је пет пута већа но постојећа и друго да по свом нахођењу може потпуно забранити увоз демпинг робе. Закон ће важити годину дана. Продужити се може само после поновне детаљне дискусије у парламенту.

— Забрана увоза дрвета у Француску изазвала је протест држава извозница. У Париз је стигла летонска делегација, која има да преговара о контингенту за увоз дрвета.

— Француска је протестовала против намере Енглеске да забрани увоз луксузних артикала. Њен извоз луксузних артикала у Енглеску прелази 3,5 милијарде франака (7,8 милијарди дин.) годишње. Ако енглеска влада не уважи њене замерке, француска ће повећати царине на енглеску вуну, машине и каучук, или чак потпуно забранити увоз.

— U obaveštenim amerikanskim krugovima govori se da Će kongres na svojoj decembarskoj sesiji rešiti 20%-no sniženje carinške tarile. Vlada namerava da silom provede smanjenje

sejanja pšenice.

— Бразилија је ових дана објавила две царинске тарифе: минималну и максималну. Прву ће применити на увоз