Narodno blagostanje

19, септембар 1931. НАРОДНО obimu ili. dovesti do trajnog saniranja agrarne krize. Veći bi uspeh ·bio moguć jedino kod međunarodne monopolizacije proizvodnje ili barem prodaje agrarnih produkata, što naravno nije izvodljivo.

Даг 17 бог-зокака traži se u smanjenju ponuda žita i drugih agrarnih proizvoda od strane onih država koje proizvode najveće količine dotičnih proizvoda. Pri коте зе ц drugoj četvrtini XX. veka ponavljaju iste metode, kojima su se trgovačka društva služila u ranijim vremenima kod uvoza kolonijalne robe. Ova su druа, Као 510 је 'рохпајо, Ђасаја и тоге једап део uvezenog pirinča ili druge robe ako. je zbog suviše velikog uvoza njegova :cena suviše nisko pala. Sa privatno-privrednog gledišta to bi se rentiralo, ako se time cena znatnije povećala, no što se smanjila ponuda. Ako je n. pr. kod ponude od 100.000 funti cena iznosila .1 1O-

"БЛАГОСТАЊЕ Страна 597. rintu za funtu, kod smanjene ponude za 10%, t. j: do 00.000 funti, a cena je porasla za 20%, t. |. 1,20 forinti, ukupni pazar je porastao od 100.000 na 108.000 torintn. ista se metoda upotrebljava sada u trgovini sa nekim , agrarnim proizvodima. Kanada uništava pšenicu, u dru| gim se krajevima smanjuje pamuk, uništava šećerna trska i t.:d. Ova herostratska metoda je možda razum" има Као izraz očajanja, ali se kosi s elementarnim паčelima zdravog privrednog života. Milioni ljudi stradaju — pšenica se spaljuje, milioni ljudi nemaju odela a pamuk se uništava. Jasno je, da to nije pravilan put koji vodi saniranju današnje agrarne krize. |

| | O jedino pravom putu, koji može istovremeno da | otkloni i današnju industrijsku 'ktizu, govoriću u idućem članku.

EHIJIECKA II

1. Погрешна политика капитала.

Читајући Макдоналдов говор у Доњем дому, нама је све јаче излазила пред очи слика д-ра Брининга у првој половини јула. Да рекапитулирамо главне етапе летошње немачке драме! У мају наилазе тешкоће код бечког Кредитаншталта. Сваки дан је доносио нова разочарања западноевропским и американским-повериоцима тога института. Кон- |

статују се огромни губитци и касена инсолвентност. Пре-.

говори о пролонгацији очајно се отежу кроз цео јуни. Потребно је нагласити да је Кредитаншталт важио у свету као банка, која у опште не може да падне. Иза њега су Рочилди, а они су вечити! Наравно, да после овога настаје код поменутих капиталиста ревизија гледишта на инсолвентност дужника у Средњој Европи. Показује се, да Данатбанка дугује врло много краткорочно. Почиње повлачење кредита средином јуна. До краја јуна губи Рајхсбанка преко милијарду марака од свог металног стока. Почетком јула обраћа се она влади с изјавом, да је одлив девиза тако велики, да | ће за кратко време метална подлога да падне испод законске квоте. Влада одлучује да д-р Лутер тражи краткорочне кредите по свету. Он се вратио 12. јула празних руку, 13. јуриш на касе Данатбанке и банкарско-европски мораторијум, Јула 13. била је несумњива касена и девизна „инсолвентност Немачке. Сад је било јасно, да је највећи пове-

рилац Кредитаншталта и Немачке, енглеско банкарство. Пре- |

говори о пролонгацији у оба случаја показивали су, да. ће велике суме енглеских потраживања бити замрзнуте, па и дубиозне. То изазива неповерење према енглеским банкама. Обично се-каже, да су Французи и Американци њихови по- | вериоци. Међутим, готово сви народи одржавају још по предратној пракси депозите у Енглеској. Настаје повлачење. Истина, да су прво Французи почели да повлаче, јер. су.они највећи поверилац енглеских банака. Док су средње европске државе за време инфлације долар прогласиле за. најздравију валуту, дотле је у Француској — такође за време | инфлације — фунта била на челу. Бежање од франка вршили су само велики преко долара. Француски буржоа, пак, | у главном преко фунте, У њој је на првом месту изражаван курс франка. Фунта је била символ сигурности. Саобразно томе, прво повлачење било је диктирано страхом од. инсолвентности енглеских банака и то мањих, које су плаћале веће камате на депозите. Али како је подлога фунте“ више од годину дана врло танка, то је пак повлачење страних капитала отворило питање стабилности фунте. Као што.

ЕРСПЕКТИВА

каже Макдоналд, од 15—31. јула опао је златни сток за 32 мил. ф. односно 730 мил. марака. Тек је крајем јула, а услед повлачења страних капитала, почело бежање од фунте. Немачка уводи мораторијум, а Енглеска прибегава зајмовима. Оно што није успело Немачкој успело је Енглеској. Немачка тражи и добија мораторијум од својих страних поверилаца, а Енглеска исплаћује све на захтев. Енглез је био 150 година персонификација солвентности и промптности исплате дуга. То су само на први поглед два разна држања, у ствари су иста. Закључујући зајмове на страни „Енглеска изводи фактичку а не правну пролонгацију својих обавеза. Ово се разликује од немачке прелонгације у томе, што «се узима новац од онога, коме он није потребан, док је Немачка замрзла краткорочне туђе паре. А те су туђе паре у ствари енглеске. Оне су, управо, стране, готово све, Енглеска је водила рђаву политику. Ми смо на то указивали пре много месеца пишући о нашем очекивању зајма од Енглеске. Истакли смо да Енглеска нема капитала за извоз. Али га је она до пре неколико месеца извозила. Енглеске банке су форсирале емисије страних зајмова (колонијама, Јужној Америци и т. д.) и то је била једна врста имобилизације, јер то није био све енглески капитал. Енглеска влада жели да одржи енглеско новчано тржиште на висини. То значи, да путем дугорочних зајмова треба да мобилизира новац, који је на све стране имобилизирала. У којој ће мери то бити потребно зависи од тога, како ће се опходити страни повериоци са кратким роком. Макдоналд је осуство поверења у енглеску. фунту огласио за узрок кризи и образовање националне владе имало је за циљ повратак поверења. Међутим, у дискусијама о мерама за санирање валуте и финансија констатовано је, да је трговински биланс веома пасиван, да је број незапослених огроман, да је индустрија технички заостала и т. д. После овога тешко је рачунати на повратак поверења. Значи, да се мора рачунати с даљим одливом краткорочних кредита, Значи да Енглеска мора да набави дугорочно најмање 100 мил. ф. Она ће то ускоро да покуша. Али ће, изгледа, 'апеловати и на домаће тржиште. То је погрешно. Одлив страних капитала значи пасивност биланса плаћања. Њој је потребно злато. Ако би брзо апеловала на страна тржишта, добила би лако ову суму. Енглеска је још последњи дужник, који може рачунати на међународно тржиште капитала. Одлив страног капитала значи опасност знатнијег по-. већања каматне стопе. И ту би Енглеска пошла стопама "Немачке. А висока каматна стопа уз огромне пореске те-