Narodno blagostanje

26. септембар 1931.

Д-р Александар Билимовић, проф. унив. Љубљана,

_ НЕКОЛИКО МИСЛИ О ДАНА ПРИВРЕДНОЈ К

Ti

Као што сам у првом чланку напоменуо, трајну и нормалну санацију данашње аграрне и опште привредне криве може донети једно релативно појефтињење индустријских производа. Оно би за сељака значило васпостављање нормалног односа, међ ценама аграрних и индустријских производа. Истовремено би сељак и други сталежи имали мотућност да купују више индустријских производа, чиме би се пребродиле данашња индустријска криза и незапосленост. · Треба напоменути, да велике тешкоће леже на, путу појефтињења, индустријских производа, чија је цена последњих година, пала испод производних трошкова. Светска привреда је због истовремене аграрне и индустријске кризе запала у велике унутрашње противуречности, из које се може извући само с великим тешкоћама.

Прва. међу њима, је систем високих царинеких заштита. Он је поникао из разумљиве жеље аграрних држава да подупру и развију своју сопствену индустрију, без које не би могли започети све већи број радника, а друго из жеље индустријских држава да заштите своју угрожену пољопривреду. Но ако овај обострани протекционизам прелази извесне границе — а тај случај је баш сада наступио онда, пате од њега, обе стране, Индустријеким држал вама, онемогућена. је продаја индустријских производа, а аграрним продаја аграрних. У индустријским државама, поскупљују збот тога аграрни производи, што повећава производне трошкове индустрије. У атрарним поскупљују индустријски производи, који су потребни сељаку. То умањује индустријску пр:изводњу у индустријским државама и повећава незапосленост. У аграрним земљама због тога појефтињују већ и онако релативно јефтини аграрни производи а поскупљују релативно скупи индустријски, што за собом повлачи смањење сељачког прихода. Ни за индустрију аграрних држава, данашњи високи протекционизам није од толике користи као што се обично сматра ; јер с једне стране се подупире домаћа индустрија а с друге јој се одузима, један део те потпоре. Штити се домаћа, индустрија од стране конкуренције, али се истовремено поскупљују индустријски производи и тиме смањује њихова, прођа на, домаћем тржишту.

На овај начин високе царине, које су често прохибитивне, девортанизују пелокупну привреду. Економски живот постаје сличан животу једне вароши, чији су квартови ограђени високим зидовима који секу главне градске улице.

· Ови протекционистички зидови су данас у свима државама на жалост врло чврсти. Њихови темељи дубоко су узидани у претераном аутаркичном менталитету како индустријских, тако и аграрних кругова. Под његовим утицајем ове царинске бране показују тенденцију за, сталним повишавањем. Нарочито пооштрен је аграрни протек-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 609

ОЈ

ционизам индустријских држава. Опште узев, политика, протекционизма, која је преовлађивала још: пре светског рата, последњих година, се знатно пооштрила ; истовремено је постала и штетнија због повећања броја малих држава, које се ограђују даринским зидовима. Здрав привредни национализам често прелави у претерану аутаркију која онемотућује нормалан развој привреде. Због тога је главни задатак светске економске политике, да, поведе борбу против овог претераног аутаркичног менталитета, и да ублажи обострани протекционизам. |

Друга тешкоћа која спречава релативно пдјефтињење индустријских производа, јесте удруживање индустрије у моћне, делимично светске картеле и концерне. Овај процес, примећен још пре рата, нарочито је после рата, појачан. За, читав низ индустријских грана, а поглавито за тешку индустрију, тиме је створен монополистички положај, који је омогућио монополистичку регулацију производ“ ње и диктирање цена. Због тога се на тржишту сусрећу пољопривреда, која живи под режимом конкуренције и монополизована индустрија, што свакако слаби положај прве, Али монополизација, индиректно штети и саму индустрију. Код високих монополистичких цена, индустрија не може продати толико, колико би јој дозволили њен технички капацитет и њена радна снага. Ревултат тога, је, да ни предузећа ни радништво нису у пуној мери запослени, Индустријски монополи још се теже укидају нето претерани протекционизам. Свака привредна рационализација, како међу појединим гранама напионалне привреде, тако и међу истим гранама, међународне привреде, води снажењу и ширењу монопола. Ове више се говори о „планирању капиталистичпе привреде, што претпоставља огромне монополистичке ортанизације. Преброђење друге горе поменуте тешкоће зависи од увиђавности вођа монополивоване индустрије, т. ј. од тога, да ли ће они сами, у сопственом интересу, снизити цене на, онај ниво, који ће омогућити поделу индустријских производа на. најширој основи. Код недовољне увиђавности индустријских кругова, сама држава ће морати овај проблем да узме у своје руке.

На, ово би индустријске вође могли одговорити, да су и цене индустријских проиввода већ толико пале, да је њихово даље снижење могућно само под условом да се снизе и производни трошкови, који су у извесним гранама већ прешли продајне цене. Овде се показује трећа тешкоћа за релативно снижење индустријских производа, наиме: релгтивно високи трошкови производње.

Акб анализирамо ове трошкове, морамо пре света, признати, да њихов уврок моментано не лежи У неловољној техничкој и ортанизаторској рационализапији предузећа; то би могло важити за техтички заостала предузећа: у модерно уређеним је батп последњих година изведена далекосежна, раније непозната рапионаливација, која је знатно сни-