Narodno blagostanje

Страна 610

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __ а Бри 39

зила производне трошкове. Исто тако су у пркос аграрним царинама пале и цене аграрних сировина које индустрија прерађује, тако да ни оне не могу бити узрок високих производних прошкова.

__Али постоји један елеменат ових трошкова, који је знатно поскупео бази у последње «време. То је цена човековог раза, наиме надница, плус сви остали издатци ва рад који су везани с најновијим социјалним законодавством модерних држава. Већ и пре рата су наднице расле. За време рата знатно је повећана номинална наднипа, док је реална 3607 настале скупоће остала апселутно на, скоро истом нивоу, а делимично је чак и мало опала: релативно пак порасла, је и реална надница, пошто су реални приходи равних других класа опали. Једино ву се реални приходи сељака и индустријалца — лиферанта у оно доба могли такмичити с пораслим приходима радника. После рата, почели су опадати приходи сељака, а реални приходи радника, релативно су порасли. Ово је постигла висока ортанивованост радника, која је слично индустријским картелима на тржишту радне снате створила, монопол за, главне категорије радника. Томе је припомогао и политички утицај радничких странака на парламенте, Владе и на покрајинске и општинске самоуправе. Сав послератни менталитет као и политички и сопијални преокрет, дејствовали су у истом правцу. Све ово је имало за последицу да су се смањили приходи сељака, да је смањен општи ниво робних цена, док је индустријском радништву успело одржати номиналну наднипу, што је код опадања, скупоће значило повећање реалне наднице: сем тога. постигнуте су и разне друге користи. Цена рада, остала, је тако рећи фиксирана на оној висини, коју је била достигла у доба. врло високих нивоа робних цена.

Посматрано са социјалне тачке гледишта, сви ови постигнути успеси радничке класе претстављају важне и повитивке резултате, нарочито ако узмемо у обзир да радничка класа сачињава, већину становништва у индустријским државама а, да сен у аграрним стално повећава. Ван сваке је сумње, да је материјални као и социјални и политички положај радничке. класе не само у Америци, него и у европским државама код данашњег капитализма, регулисаним социјалним законодавством. много бољи него под „комунистичким“ режимом Совјетске Русије.

Ипак, је релативно поскупљење радне снате везано ва, извесне границе, које се не могу прећи без штете по нормалан развој пелокупне привреде, па чак и самог радништва. Ако код извесног продук= тивитета рала реална надница пређе извесну релативну висину, онда трошкови индустрије за радну снату постају тако високи, да индустрија није виле у стању да искористи свој капацитет, збот чега, јој постаје немогуће упослити своју расположиву радну снату. Последице сувише високих издатака за рад осећају се данас на пр. у Енглеској; збот чега, је нова Макдоналдова конпентрапиона влада приступита снижењу потпоре незапосленим за 10%. Пошто је ниво цена опао ва 12% од 1929 године на овамо, то по Макдоналдовој изјави незапослени и поред 10%-ног смањења, потпоре ипак уживају већу потлору него пре две године. Повећање буметеског дефицита, довело би до слома, енглеске валуте, што би

повукло ва собом и пад реалне вредности очуване

номиналне наднице и саме номиналне потпоре,“) Драматичност ове ситуације лежи у томе, да радкичке организације, односно њихове мање увиђавне вође, све ово не разумеју или неће да, разумеју. У сличној се ситуацији налазе Немачка и неки од њених содцијално-демократских министара. Комунистичка, странка, са својом Дентралом у Москви труди се свима силама да из ове тешке ситуадије извуче користи за, себе.

Ток привредне криве може се на основу поменутог утврђивања цене рада шематски приказати свако : аграрни производи претрпели су релативан пад цена. Тиме су се користили сви потрошачи а. међу њима и радници, чија, је реална надница, порасла. Али су сељаци, и сви они који зависе од њихових прихода, а међу њима и држава, и друга самоуправна тела, смањили своју тражњу за индустријским артиклима. Дистрибуција ових артикала знатно се смањила. У предузећима и код тртоваца гомилају се велике залихе непродате робе. Настаје релативна индустријска хиперпродукција, која притискује на. цене индустријских артикала. Али пошто је цена, рада остала, приближно иста, то се производни трошкови не могу знатније. снизити.

Индустријска производња постаје нерентабилна и.

то упркос факту, да су индустријски артикли, у односу према, аграрним, релативно још увек сувише скупи. Индустријска, криза, постаје све осетнија. Индустрија је принуђена смањити производњу, која за собом повлачи повећање незапослености. Упркос томе, утврђена цена. рада на то слабо реагира. Да притисак незапослених не би сувише јако утицао на наднице, незапослени се издржавају делимично на рачун радничких организација, а највећим делом на рачун државе одн, општина, на, које у том смислу утичу политичке радничке партије. Услед знатног броја незапослених појављују се велике финансијске тешкоће. Буџетски дефицити покривају се најпре зајмовима, а затим повећањем пореза. Порески терет растеже се на цело становништво. Али и поред тога, велики део незапослених живи у беди; радничке организације пак не дозвољавају снижење надница. Међу незапосленим радништвом расте незадовољство, шире се екстремне херостралске идеје, чије би остварење срушило целокупну привреду. и бацило радништво у још тежу беду. Аграрна, индустријска и трговинска криза траје даље. Због тога падају курсеви ефеката нарочито хартија са променљивим укамаћењем и на берзама се појављује криза којој следују банкарски крахови. У вези са социјалном и политичком напетошћу, подкопава, се поверење у банке и проузрокује кредитна криза. Настаје унутрашње парадоксално стање опште беде код незапамћеног обиља аграрних производа и у историји до сала непознатог техничког капацитета индустрије. Пољуљан је механизам акције и реакције, који аутоматски одстрањује коњунктурну кризу, због чега криза постаје хронична, губи коњунктурни карактер и постаје структурелна; коњунктурно таласање ублажава је или појачава, као што се то сада. примећује.

Из света, до сада казаног види се, да данашња, коњунктурелно потенцирана структурелна привредна криза може бити савладана једино помоћу релативног појефтињења индустријских производа.

:#) Чланак професора Билимовића писан је пре месец дана (Пр. ур.), o , | | OB PON O а