Narodno blagostanje
izgled: ·jojačanje deda prometa Su
čanica na „„Landmansbank”, skog ministra finansija, država bi eksproprisala akcije po berzanskomi kursu.
Ovaj događaj nam daje povoda da se DOO vratimo na pitanje odnosa između novčaničnog posla i države. Poznata je stvar da poslednjih sto godina preovlađuje gledište, da taj posao treba da radi privatna kompanija, naravno uz posebnu privilegiju,.1 da ona treba da bude apsolutno nezavisna od države. Iz toga razloga su Englezi bili.izvršili znatne korekture u projektu zakona o Narodnoj banci, koji je sa neostvarenim zajmom od 12 miliona funti ·sterlinga u Londonu imao stupiti na snagu. Kako je izjavljeno bilo na zboru akcionara u leto 1928. godine od strane uprave bančine, ta je autonomija bila bitan uslov za ostvarenje zajma. Kako je, Engleska prethodila celome svetu u bilo usvojeno od velike većine država. Prvi pokret protiv privatne novčanične ustanove došao je od socijalista, iz programatskih razloga. Oni smatraju da treba socijalizirati sva proizvodna. sretstva, pa, sledstveno i novčaničnu banku. Van socijalističkih. "krugova se nije pojavljivao glas protivan engleskom shvatanju.
Mi:smo pak pre dve godine tvrdili da će era privatnih novčaničnih banaka uskoro da se završi, jer je to danas anahronizam' i. besmislica, opasnost za pravilno funkcioniranje narodne privrede. U prvoj periodi svoga života novčanična banka je bila u glavnom kreditna ustanova, njezina novčanična funkcija je bila sporedna. U doba kad su se pojavile prve velike novčanične banke oplicaj se bazirao na metalu, u glavnome zlatu, kod nekih na srebru, a gde-gde na jednom i drugom zajedno. Novčanična banka je imala za zadatak da pribavi. elasticitet metalnom opticaju, t. j. da pojača funkciju onda, kad se poveća potreba za platežnim sretstvima i da ista platežna sretstva povuče iz opticaja, kad se smanji potreba za njima. .
__- Kad privatna ustanova vrši novčanični posao, pojavljuju se dve vrsfe: interesa, koje nemaju nikakve veze sa opštim iriteresima. Jedno su interesi· akcionara, a -drugo “dužnika: Prirodno
je i čovečanski da akcionar teži što većoj dividendi. ·: Tako- isto |
je prirodno i čovečanski da dužnik teži. što:nižoj kamatnoj-stopi. I ne može:se poreći da sinovčanične banke u mnogim zemljama, zloupotrebljavane- periodično od svojih akcionara. Kapitaliste, koji sazu., toku 19. veka. "upisivali akcije · novčaničnih banaka;-postiglisu :velike zarade, 0 svoi 1 па: дžavu.i svoj autonomni odno5... а пиле
ако па: 1 1: IJ да su. interesi akcionara i 4.
је аблаепа ера Ра
На) O ват тришкоти рофшгатја Ккаштапе "зоре 12 луде
lutno-političkih razloga uvek nailazila na otpor celokupne indu-
ПЕН ЗНАЛА Сат
minimalni: 12. 45100:
ajd је. "državna. a и дап- |
_ Страна 645
emi, O, BiVatnd GONNA OBOG6yanA
| |телг 'joj zadatak. Ranije, dok je bio metalni opticaj, to nije mnogo
·SretstyO."
"| sretstava. To је 1 u ЕУ nemoglćn0. Država je suverena, a novčanična banka je podanik. I kad se država reši da učini тај korak, onda je novčanična banka пезрозођпа ' да зе од tako
za poslednjih 20 godina. Ono što: stoji na putu tom- Zahičvu
kon. A država je ta koja pravi zakon.
Eto iz tih je razloga danski pokušaj. prva faktička теакcija protiv stogodišnje autonomije privatnih novčaničnih' banaka.
nom zavisi od toga kako na to gleda vlada, jer ona uvek" može
diskontne stope. Naravno ako vlada ima 'bogrešno mišljenje na · ta pitanja i ako podleži rđavim uticajima, onda nema leka banci ni privatnoj a ni državnoj. Dakle privatna banka ne pretstavlja ni jedan stepen” boljitka prema državnoj.
Prilikom pfolongacije nemačkih" _ kratkoročnih kredita „Narodno - Blagostanje” je pisalo da dužnik pod. nagodbom ne IoOžŽe
Pomilovaću te, ako mi daš . zajam!
blem kako da se dođe do kapitala; naročito radi 0 javnih radova u cilju da se zaposle nezaposleni.
vreme pojavio predlog da se izvede jedna kombinacija O poreskog krijumčarenja i nabavke 'sretstava ža Javne. radove,
Mi smo svojedobno referisali o poreskoj amnestiji: u: Nes" mačkoj za one koji su prikrili svoju-imaovinu i svoje prihode od ,
-ali' je. minimalan ·broj poreskih obveznika koji su naknadno pri-
“e biti uhvaćeni i kažnjeni. Ali nemačka vlada smatra da nije.
| ует 'kapitali' treba da. dobiju garanciju da neće i u buduće biti. · | porezivani. ·Naravno da se -takva.- ·privilegija. ne bi mogla дан. да nije- vezana: Za: jedan. državni. zajam, ili upravo za zajam. društva: ;državnih železnica. On_je, već raspisan. Obligacije nose.
_Бодепе ви рогега ро dohodku i'imaovini pod uslovom da ih зор- _
П| venik~drži „najmanje pet godina. Ako obligacije upiše -lice, kojeizvršilo poresku defraudaciju;' Onda та: пјева važi olbo- |
đe i. od poreza” nai nasledstvo 7 |
amatna stopa:i suviše. niska, jer. ima :obliga==: glase na stranu valutu, a-nose dva::do, tri puta”
dante i one koji žele da se oslobode poreza na nasledstvo, jer
:| tako! "delikatno dužnošću, kao što je snabdevanje narodne OM "Vrede -platežnim sretstvima, nikad ne miože vršiti idealno U i
stoji još uvek daleko od pomisli na inflaciju, to se u pošlednje |
о веб se. razume da. ostali карнанзн. taj zajam nećez,
O žasnivaju | OI onoj поуба- o
nije socijalna ni politička moć. upravnog Oda banke; već Zd- 07
A
poreze. Više od dva meseca kako је. dotična „uredba na snazi,..
'Smetalo 2505“ “toga; jer je зато“ jedan manji deo opticaja ·bio GR ; hovčanićama, Чапаз је #0- тпосо уажије, јег је поусатнса 96= 'tovo U Svima ZORU O U u | (sem + O) jedino РАСЛО |
kategorične vladine odluke odbrani. Ima hiljadama. primera zato:
Kao što rekosmo, rukovođenje posla: novčanične banke u · glav- 3
да naturi svoje mišljenje. A kad banka bude državma, neće se - . više pojavljivati ni pitanje dividende ni smetnje pri О и 1
5 dobiti kredita. Za kratko vreme. | to se potpuno obistinilo. Danas je u Метаској пајак еј рто- 7
УНС
· javili, sakrivena..imanja. To se može tumačiti ili da nema prikri= а. vene imaovine od poreze ili da se.poreski obveznici пе boje.da. :.
| nijedno: ni drugo, već da poreski obveznik nije. našao svoj, račun „. . u goloj ammestiji.. Sledstveno, misli :ona, да bi se-pojavili Sali
41 1129; a;emisioni kurs-je.al pari i. glase. na zlatnu marku. O а
| |
r
veću Ката. ~Zajanr nije ništa “naročito ni ža poreske deffau:" ~