Narodno blagostanje
Страна 646
Ono što im se daje u vidu amnestije i privilegije, oduzima im se relativno nepovoljnim uslovima zajma. Radi docnijeg razgovora po ovom pitanju da zabeležimo da vlada očekuje od njega najmanje 250 miliona maraka.
ђ :
Једно од сретстава за сузбијање незапослености је организација јавних радова. Дуго времена она је сматрана као врло повољна. У коњунктурно-политичком погледу, т. |. способна да изазове полет коњунктуре. Данас се то гледиште напустило али не и потреба јавних радова, само се данас то мотивише неопходношћу да се запосли бар онај део незапослених, који прет-
Нове методе за сузбијање незапослености“
ставља опасност по постојећи напредак. На место коњунк- |
турног циља дошао је чисто политички. Рачунало се при овоме да ће бити за то довољна сретства, која се иначе употребљавају за издржавање незапослених. За сада су на дневном реду у Немачкој два пројекта закона те врсте.
По првоме се намерава колонизација незапослених на ивици велиних градова. Сваки би радник добио кућицу са 2—5 јутара земље. Земља би била довољна да исхрани радника са породицом и да му донесе евентуално и вишак. Наравно све би то имала да да држава раднику бесплатно. Кад се приступило рачуну констатовало се да је потребно најмање 30.000 дин. по раднику, што далеко премаша његову помоћ, Међутим и држава нема пара за тај циљ. Успело се да се мобилизирају суме за 20.000 радника, што је незнатно према укупном броју незапослених.
Други план почива на идеји о добровољном бесплатном раду: радник добија храну, стан и радничко одело, а не надницу. На неколико покушаја у разним општинама појавио се огроман број незапослених. На пракси се показало да је идеја из основе погрешна, јер укупни трошкови по раднику износе месечно 90 марака, док помоћ само 30 марака. Не може се лечити незапосленост вештачким стварањем запослења. Без уклањања привредне депресије не може се уништити незапосленост.
5
= Има више од годину и по Конверзија сумњивих из- Baji какоју Енглеској стогледа ји на дневном реду питање конверзије државних дугова. То је омиљена идеја министра Снаудена у циљу смањења државних издатака. Изгледа да је влада решила да што пре приступи конверзији ратних дугова у износу од 2 милијарде фунти стерлинга. Имаоцима облигација биће три месеца раније јављено да бирају или да приме нове облигације на место старих са мањом но» миналном каматном стопом или да буду исплаћени готовим новцем. Односни пројект закона је већ усвојен у Доњем Дому.
Нама изгледа да влада није могла наћи неповољнија момент за конверзију, јер она претпоставља ниску каматну "стопу и у опште обиље на новчаном тржишту и тражњу за дугорочним облигацијама. У Енглеској то сада није случај. Један део капитала ı позајмљеног са стране замрзнут је у иностранству, а преко 200 милиона фунти стерлинга страног капитала повучено је за последња два месеца, следствено се на енглеском тржишту капитала мора осетити извесна оскудица. А то мора имати за последицу повећање каматне стопе. У осталом каматна стопа је већ у скоку. Службена дисконтна стопа Енглеске банке 20. септембра подигнута је од 4 и по на 6 од сто. Одговарајући је скочила приватна каматна стопа. Енглеска банка мора високом каматном стопом да спречава, по могућству, одлив злата. Службена каматна стопа од 6 од сто је изузетна и сувише висока за енглеско новчано тржиште. |
ВАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 41
Под оваквим приликама енглеска влада рескира да ве-
лики део зајма за конверзију буде приморана исплатити готовим новцем. Она располаже, истина, врло великом готовином, која се добила продајом иностраних кредита ради заштите фунте, али је 50 милиона фунти тог новца узето на три месеца, а 80 милиона на једну годину. Тај се новац не може употребити на исплату незадовољних облигационера. А да влада апелује на тржиште за закључење новога зајма тешко да би имала успех у тренутку кад нико не зна каква ће бити судбина фунте. ЕШ Гожак је положај економ" ског хроничара, који има га дужност да прати све важније „идеје,. коментаре и предлоге поводом великог светско-привредног догађаја укидања златног важења у Енглеској. Огроман је број написа и свакодевно се повећава. Стари је обичај да сваки који иоле држи до себе као стручњак о великом догађају мора да каже своје мишљење. Како је много званих и незваних стручњака у свету тако је много написа. i
Сви знамо да је привредна депресија у Енглеској велика и да је почела две године после рата. Енглеска је прва која је забележила велики број незапослених после рата. Има стручњака који тврде да све зло долази отуда што је Енглеска ревалоризирала своју валуту 1925. године. При томе се заборавља да је она 1923./1924. године имала огроман број незапослених, и да се целокупна политика Лојда Џорџа састојала у томе да се на неки начин санирају прилике у Европи, надајући се да ће тако порасти енглески извоз и смањити незапосленост.
Један врло угледан стручњак вели, да Енглеска страда узбог тога што је укинула циркулацију металног златног вовца и на место тога увела новчаницу.
Огромна је заблуда да је енглеска влада предузела овај корак да би поправила грешке учињене 1925. год. ревалоризацијом фунте.
Истина је да је у енглеској финансијској политици било грешака, исто тако у економској политици, истина је да Енглеска банка није увек ишла путем који једнодушно пропи„сује теорија и т. д. Али ниједан од тих узрока, ма како да је важан и ма како да може једнога дана да буде катастрофалан по енглеску привреду, није допринео стропоштавању енглеске фунте. Треба ствари видети такве какве су. У пркос многобројним грешкама финансиске и економске политике, фунта је била чврста као град све донде, док се није чуло да је заглавила велике паре у Бечу и у Немачкој.
Пад енглеске фунте има један једини узрок, а то је да су краткорочни кредити употребљени дугорочно и да су исти замрзнути. Дакле чисто банкарско-политички моменти.
Поводом увођења папирног важења у Енглеској
—
Неповерење које је избило у свету у вези с депресијацијом фунте, изазвало је у многим државама повећану тражњу за девизама. Чак ни Чехословачка, која се до сада пајбоље држала и поред свих банкарских сломова у њеном непосредном суседству, овог пута није остала поштеђена и Чехословачка Народна банка дошла је у опасност да изгуби знатне износе девиза. Пошто Чехословачка нема већих износа страних краткорочних кредита, то ова велика тражња за девизама даје повода бојазни, да постоји бегство капитала. Како је томе на супрот прилив девиза јако опао (услед ослабљеног извоза и т. д.), то је влада, у интересу стабилности валуте, увела контролу девизног промета. Вра) ћени су у живот стари девизни прописи који су важили до законске стабилизације. Све извозничке и остале девизе
Нов талас девизних уредаба
ваневнлавенинннни паран rama