Narodno blagostanje

Страна 680 ____ КАРОЛИН)

се њено покриће новчаница у оптицају повећало на 54%. И Литванска новчанична банка продала је већи сток доларских девиза за злато.

— Из Букурешта јављају, да су пале у потешкоће две румунске банке: Банка комерциале Романа и Банка Мармарош, Бланк и Комп., обе из Букурешта. Последња је највећа румунска банка, а пошто би затварање њезиних шалтера могло изазвати пометње у румунској привреди, то је влада одлучила, да заједно са румунском Народном банком предузме потребне мере спасавања. У томе циљу донесена је одлука, да се банка Мармарош, Бланк и Комп. стави под државну контролу. |

— нанавзи ministar Hinasja dobio je ovlašćenje da po svom nahođeniu reguliše promet deviza. Izgleda da je po želji njegovoj ovih dana Savez banaka zatražio cirkularom od svojih članova da kontrolišu kretanje deviza i o tome dostavljaju izveštaje Ifalijanskoj banci. Taj cirkular je bio izložen i na berzanskoj tabli, jer se nije znalo, da je strogo poverljiv. Naravno da je odmah uklonjen. .

— Sifroge devizne odredbe i Grčkoj izazvale su razmirice između privatnih banaka i novčanične 'banke, čije je Doslovanje, tvrdi se, krajnje birokratsko. Zbog toga trpi štetu i uvoZnik i frecovina u opšte. Solunska trgovačka komora odaslala je jednu delegaciju koja će pregovarati sa vladom i novčaničnom bankom radi ublaženja deviznih propisa.

— Ima dve nedel{e kako u Pariza neprestano (гаје ргоdaja dolara. Dosada je bačeno na {ržište oko 35 mil. dol. (1,05 milijardi din.). Otkako je amerikanska vlada dala umirujuću izjavu o stanju pokrića dolara i naglasila spremnost Federalnih rezervnih banaka da isplate svako potraživanje, ponuda dolara , u Parizu smanjila se. To znači da su francuske banke smanjile svoje otkaze kredita: Velike dolarske iznose bacile su na parisko novčano tržište holandske, švajcarske i druge banke radi dobiјапја franaka 'oji se danas ceni za najčvršću valutu. Prodaja зе 1 ако п slabijem tempu, i dalje vrši.

— Улози на штедњу код мађарских банака и штедисница опали су у септембру од 608,3 на 581 мил. пенге (6,083 на 5.810 мил. дин.), а текући рачуни од 672,9 на 667 (6,729 на 6.670 мил. дин.). | | .

— Великн Бринингов говор пред Рајхстагом садржи програматску изјаву с будућој привредној политици Немачке. У првом реду је потребно прилагодити ниво цена и производних трошкова депресираним светским ценама, као што је то већ започето у последњим хитним уредбама. Брининг нарочито истиче потребу снижења цена и потребу еластицитета тарифних уговора. Последње питање решаваће нарочити саветодавни одбор, у који ће ући претставници радника и послодаваца.

(С обзиром на последње крахове немачких великих банака, очекивало се с великим интересовањем шта ће влада у будуће у том погледу предузети. У начелу Брининг брани систем постојећег банкарства, али се морају предузети мере предострожности, да се не понове више они ексцесп као у случајевима Фаваг и Нордволе. Овом циљу служе мере за контролу над банкама и над циркулацијом кредита као и реформа акционарског права. Неке од ових су већ предузете (види „Н. Бл.“ бр. 39), а неке су у припреми. Нарочито ће се водити рачуна о јачем кредитирању средњег сталежа, и средње и мале индустрије.

Важне су најзад изјаве у погледу јачања домаћег тр-

жишта. Оне садрже аутаркичне тенденције. Производни

БЛАГОСТАЊЕ __Бр, 43 капацитет Немачке»мора бити искоришпен до крајњих граница, увозити треба само оно, што се не може добити сопственом производњом, нарочито пољопривредном. Ова изјава стоји у контрадикцији с програмом о снижењу произ= водних трошкова и појачању извоза.

Најзад Брининг истиче, да је неминовно потребна међународна сарадња, ако се жели спречити пропаст привреде у појединим државама под притиском привредне депресије. Изложен програм, вели Брининг, треба да одржи Немачку до момента међународне сарадње.

Преговори који се воде између претставника

француске Народне и њујоршке Федералне резервне банке

имају за основ велика француска доларска потраживања

у Америци, која и поред великог повлачења још увек износе око 500 милиона долара. Постојала је опасност, да и Фран-

цуска повуче све злато као што су то учинили Швајцарска,

Холандија и Белгија. Златна резерва Федералних резерв-

них банака била би додуше довољна да удовољи свима страним потраживањима, али би даља повлачења сигурно појачала узнемиреност на америчком новчаном тржишту. Публика би у појапаној мери повлачила улоге. Тада би долар заиста могао доћи у опасност. Изгледа да је Француска

вољна да своја потраживања у Америци не повуче, али

жели да избегне евентуалан губитак као што га је имала

код фунте. Зато је поставила следеће услове, који бе по

извештајима финансијске штампе свакако бити усвојени

од њујоршке новчаничне банке. Прво, сва француска по-. траживања имају се концентрисати код новчаничне банке;

друго, 200 од 500 милиона бива ипак претворено у злато,

које ће из психолошког разлога остати у Америци, али сте-

рилизовано, т. |. неће ући у покриће новчаничног оптицаја;

и треће, дисконтна стопа се има повисити на 4 —5%,

како би се спречио даљи одлив домаћих и страних депозита

из банака.

Док се ова питања односе једино на сарадњу између француске и њујоршке новчаничне банке, постигнут је међу овим још и споразум од врло великог принципијелног значаја, по коме ће обе банке, у случају потребе, подржавати оне државе, које буду задржале златно важење. |

— Poošttrenje deviznih propisa i Čehoslovačkoj. Vlada je dodala postojećoj deviznoj uredbi još ove propise: sva fizička ili pravna lica, koja stanuju u Čehoslovačkoj ili se ovde zadržavaju više od godinu dana, ili vode filijalu kakvog stranog preduzeća, obavezna stu ponuditi Narodnoi banci sve sfrane valute koje imaju a isto tako i sva potraživanja u stranoj valuti. Oslobađaju se pofraživanja i valute ispod 20.000 č. kruna. Dodatak uredbi predviđa dalje, da su sopstvenici stranih efekata koji su ove kupili posle 2. oktobra (dan stupanja па snagu čehoslovačke devizne uredbe)i ostavili ih u inostranstvu, obavezni pod- · nefi Narodnoj banci spisak ovih efekata i ponuditi ioj ih na pro daju. Uvoz domaćih i stranih efekata kao i neprerađenog zlata uslovljava dozvolu Narodne banke. Isto tako je i za njihovo preknjiženje sa računa stranca na račun Čehoslovaka potrebna dozvola Narodne bnke.

Propis, po kome se lica koja u Čehoslovačkoj vode filiјаји stranog preduzeća obavezna podneti Narodnoj banci sve valute i devize, doveo je do konflikta između čehoslovačke i austrijske Narodne banke; jer u austrijskoj deviznoj uredbi postoji propis, po kome su domaća preduzeća, koja imaju filijale u inostranstvu, obavezna, predavati austrijskoj Narodnoj banci takođe i devize, koje pritiču njihovim inostranim filijalama..

У хотелу „Сплендид“ собе су врло чисте; свака соба има топлу и хладву текућу воду и пентрално грејање, У хотелу „Сплендид“ цене су врло умерене: соба са 1 креветом од дин, 40—70, соба са 2 кревета од д. 60—100,

ХОТЕЛ

Ко само једаннут одседне у хотел „Сплендид“ увек ће после одседати у. њега, јер се у њему има највећа удоб- | ност им налази се у центру вароши. сироћу Двора, Брџанове (раније Дворска) улица бр, 5. — Телефон 22-693