Narodno blagostanje
24. октобар 1931. НАРОДНО
vesno voće i varivo i poreza na pivo i benzin, kao i uštedama u vojnom budžetu.
— U Mađarskoj je vrlo velik broj malih mlinova prestao sa radom zbog toga što nemaju šta da melju. Istina, vele oni, lageri i magacini kod seljaka prepuni Su, ali ovaj neće da melje niti prodaje, jer čeka bolju cenu.
КОЊУНКТУРА
— Broj nezaposlenih u Holaadiji iznosio je u septembru 115.400 prema 58.400 godinu dana ranije.
— Привредне вести из Турске. И турски предлог буџета предвиђа осетно смањење расхода. Они ће изнети 182 милиона турских лира (456 милијарди динара) према 222 милиона у последњем буџету. Сама влада је повукла свој првобитни предлог и снизила издатке за 15%. Народна скупштиа извршила је редукцију за даљих 5%. Ни један ресор није остао поштеђен, читава оделења су збрисана. — Кад је за време трајања банкарске кризе у Немачкој наступио рен и на немачку Оријентбанку и Дедибанку у Цариграду, турска влада је показала разумевање за њихов положај и уплатила у обе банке 3,2 милиона турских лира (85 милиона дин.) на рачун свог анутитета, који је доспевао неколико месеци доцније. — Депресијација енглеске фунте утицала је на Турску у толико, што је њена валута била стабилизована на енплеској фунти. Сада је ова веза раскинута и као база је узет француски франак. За одржавање стабилности домаће валуте брине се један конзорцијум турских банака, који врши контролу и регулацију девизног промета. Последњи трговински биланс Турске био је активан, захваљујући појачаном извозу дувана, јужног воћа, памука и опијума. Општи је утисак у земљи, да привредна депресија није достигла ону јачину као у многим другим европским државама.
Под насловом „Да ли је Турска збиља болестан ч0век» париски „Јоштпа! дез Етапсез“ указује на контрадикторно држање Турске у погледу својих дугова одбору „Рене ОНотапе". Док се с једне стране Турска није задовољила редукцијом исплате за две трећине, већ је затражила да јој повериоци одобре једногодишњи мораториум по угледу на Хуверов, дотле њен бивши министар финансија, који се налази на путу за Америку, изјављује, да је то само прича како турски државни приходи подбацују и како влада због тога има тешкоће, и шта више тврди, да његов пут у Америку не стоји ни у каквој вези са зајмом. „Ми бисмо их чак одбили када би нам били понуђени". Поменути лист уз ово мало заједљиво примећује, да би повериоци требали овога пута да увиде, да је „болестан човек" у ствари отпоран и да се богати на њихов рачун.
— Повећање пореског оптерећења у Мађарској, које је у последње време изведено у јакој мери имало је за последицу нагло снижавање животног стандарда добро ситуираних грађанских класа. Пошто на разрез специјалне порезе на приход за време трајања кризе утичу и спољни знаци који индицирају благостање пореског обвезника (луксуз у већој или мањој мери), то се сада примећује велика штедња. Стотинама аутомобила се ставља ван употребе, отказују се велики станови, отпушта се послуга итд. Од како постоји валутна несигурност у Мађарској, расте интересовање за непокретностима и то првенствено за мање и јефтине објекте, јер се код већих очекује пад цена услед редукције кирије и ослабеле тражње за великим становима. Плате се свугде крешу и ригорозно се спроводи редукција чиновника. „Мађарска | —_ кредитна банка", једна од великих банака, пензи-
БЛАГОСТАЊЕ Страна 683
онисала је у последње време 64 чиновника, међу којима 18 директора и прокуриста, а снизила плате директорима за 60—70%. Као што се види из само ово неколико података, привредно стање Мађарске се погоршава. Што се тиче питања државних финансија, то су делегати Друштва народа (г. г. Рист, Поспишил, д-р Хединг, Тајлер, Ловдеј), саставили извештај који ће бити претресан на седници финансијске секције Друштва народа у Будимпешти. При испитивању иностраног задужења Мађарске утврђена је сума од 3,4 милијарде пенге (34 милијарде динара), од којих отпадају 600 милиона пенге на предратне дугове, а 2,8 милијарде на послератне. Краткорочне и дугорочне обавезе државе износе 1,4 милијарде, а оне самоуправних тела 600 милиона. Дугови по заложницама и другим обвезницама износе 833 милиона пенге. Салдо краткорочних задужења износи 600 милиона. За амортизацију свих ових дугова Мађарска би требала да има на расположењу 300 милиона пенге. Пошто нема изгледа да ће Мађарска добити зајам, то остаје као једини излаз мораторијум за амортизациону службу по страним зајмовима. |
„југ. Лојд" јавља да је „Творница дрвених израђевина" у Јурклошту обуставила рад, а да је творница „Ковина“ у Марибору редуцирала 100 радника.
— И у Италији је незапосленост почела нагло да расте. Почетком октобра износила је 751.000 према 693.250 крајем августа. У исто доба пр. год. била је 394,630 т. ј. за скоро 50% мања. Највиши ниво досада достигла је у децембру пр. год. са 642.000.
МЕЂУНАРОДНОСТ
_— Francuska sekcija Francusko-nemačkog privrednog odbora formirana je i pripadaju ioj osim već poznatih političara sledeći pretstavnici privrede za tešku industriju: Teodor Loran i Lambert Ribo, prvi potpretsednik, a drugi je generalni direktor Komite de Forž; za rudarsku industriju De Pere Mof, pretsednik Centralnog odbora francuskih rudnika i Kivelet, pretsednik rudarske komore departmana Мог 1 Ра а'Каје. Ха saobraćaj Raul Dotri, generalni direktor državnih Železnica, Rene Majer, direktor severno-irancuskih železnica; CiprijenFabr, pretsednik centrale brodarskih društava. Za tekstilnu industriju: Dibrel, pretsednik Međunarodnog saveza producenata i trgovaca vune; Fužer, pretsednik Saveza francuske industrije svile i Dia Bomen, delegat Sindikata pamučne' industrije. Za električnu industriju: Ernest Mersije, član uprave Uunion d'elektrisite; Detef, pretsednik Saveza konstruktora električnih aparata. Za mašinsku industriju: Dalbuz, pretsednik Saveza industrije automobila i bisikleta. Za kemijsku industriju: Roš, pretsednik Saveza kemijske industrije i Depre, pretsednik Sindikata industrije boja. Za trgovinu: Bonfon Krapon, direktor · Ofis Nasional di komers eksterier; Andre Bode, pretsednik Saveza francuskih trgovačkih komora i Alber Bison pretsednik francuskog trgovačkog suda. Za poljoprivredu: Žil Gotije, pretsednik Saveza poljoprivrednih udruženja; Garsen, potpretsednik Udruženja pretsednika poljoprivrednih komora 1 02 Машђ, сеneralni sekretar Saveza poljoprivrednih organizacija. Za opštu privredu: Lu Mareo, počasni pretsednik Kadničke komore za vodogradnje, Dišmen, pretsednik Opšteg saveza proizvođača. Za bankarstvo: Ž. V. Simon, pretsednik Sosiete Ženeral; HR. Mason, generalni direktor Kredi Попе, Levandovski, član uprave Konfoar Nasional d'eskont; Debri, direktor Sosiete Ženeral Alzasien de bank. Za radničke organizacije: Žuo, generalni sekretar Opšteg radničkog saveza (S. Ž. 1.) i Ševali, zamenik generalnog sekretara. Sekciji će prefsedati sam Laval.
АНГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА М ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА
Џентрала у ПРАГУ | 53 филијале У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ
| уаитаа Ка. 285,000.000
сРИлЛИјЈАЛ У БЕОГРАДУ
Телет. адреса: АНГЛОБАНКА — Тен. 23402, 23403, 23404, 23405
Иностранство : ЛОНДОН Б>КУРЕШТ
Р Ка, 141 • esepne Ku, 140,000,.000 ПРИ СОФИЈА —