Narodno blagostanje

Пс октобар 1931 |. |.

udeo u celokupnom svetskom uvozu iznosio je 1930. godine 19,5 milijardi maraka ili 16,2%. Daleko na drugom mestu stoje Sjedinjene aržave sa 10,9%, Nemačka за 8,6%, Francuska sa 7,2%. Engleska je najveći uvoznik životnih namirnica na svetu. Godine 1930. uvezla je među ostalim 5,28 miliona tona pšenice, što je skoro toliko, koliko jugoslovenska i rumunska proizvodnja

pšenice zajedno. Engleski uvoz kukuruza iznosi 1.64 mil. tona, ·

јеста 0,78, zobi 0,49, šećera 1,94, masla 0,34, jaja 0,19 miliona tona i t. d I najmanja promena uvoznih carina uticaće na smanjenje uvoza.

Engleska je već 80 godina najveći kupac životnih namir-

nica iz susednih zemalja po visokim cenama. Veliki deo: fran= cuskog, danskog, holandskog i norveškog bogatstva postao je :

iz trgovine s Engleskom. Privredna struktura Danske, Holandije i Švedske određena je privrednim odnosima s Engleskom. Svakako nije mogućno da Engleska za kratko vreme postane samostalna u snabdevanju, ali je nesumnjivo da će njena poljoprivredna proizvodnia porasti pod uticajem zaštitnih carina, kao šio fo. već pokazuju pokušaji sa šećernom repom. Celokupna proizvodnja svinja u Holandiji, Danskoj i Poljskoj postoji zbog prodaje slanine za Englesku, pošto svaki Englez za doručkom jede svinjske proizvode. U koliko se Engleska više bude zatvarala ovim proizvodima, u foliko će jači morati biti njihov izvoz na kontinentalna iržišta. Znaci za ovu Dpreorijentaciju već se sada primećuju i mi smo na njih u više mahova skrenuli pažnju. Time se gube poslednje nade južnoevropskih država za pojačanjem izvoza. U „Obaveštajnoj službi” današnjeg broja donosimo noficu, iz koje se vidi da su u Holandiji cene karfiola, salate i ostalog povrća, koje su inače veoma visoke, pretrpele katastrofalan pad.

Prvi put su potpunu pobedu odneli oni isti političari, koji su pre 30 godina iskovali plan o imperijalizmu, po kome bi Engleska sa svojim dominijonima sačinjavala carinsku uniju. Do sada su se protiv njega svima silama borili liberali, čiji je vođa

Lojd Džordž pobeđen. Engleski izbori su u privrednom pogledu '

upravljeni protiv Evrope. Velikodušna Evropa se ipak raduje!

У „Народном Благостању“ од 17. јануара т. г, а у чланку „Кретање цена у 1930 години“, ми смо указали на необичну појаву, да је у ценама ангро Југославија најскупља земља у Европи. Само у Северно-американским државама ниво цена је виши,

У истом чланку смо констатовали да на основу индексних бројева, које објављује Радничка комора у Загребу а по шеми Међународног бироа рада у Женеви, ради упоређења коштања живота у разним земљама, за Хрватску и Славонију излази да је у 1930 години Југославија била трећа по коштању живота. Часопис који издаје Међународни биро рада, чији је директор г. Албер Тома, доноси редовно свакога месеца упоредну статистику цене коштања живота и укупно и по појединим важнијим позицијама. Желећи да видимо да ли је било какве промене у развијању коштања код нас после тако огромних промена цена од почетка 1931. г. до летос, ми смо израдили једну таблицу (на основу података Међунар. бироа рада), у коју су унесени индексни бројеви коштања живота за 16 држава за месец јуни т. г.

Као што из горње таблице видимо по коштању Југославија долази на шесто место. Најскупља је Шведска, за_тим Данска, па Холандија, даље Швајцарска, за њом Велика Британија, затим Југославија. Много су јефтиње од нас: Немачка, Аустрија, Француска, Грчка, Мађарска, Италија итгд. Наш индекс коштања живота према 1913. г. показује 140.54, док у Мађарској он износи само 100, у Италији само 83, а У Бугарској која је свакако најјефтинија 73,73.

БЛАГОСТАЊЕ _ Страна 693.

Мало је повољније коштање исхране, јер од 16 држава ми долазимо на десето место (са 106.6). После нас долази Холандија са само 74, Италија са 81, Мађарска са 97 и Бугарска са (3. |

ODONN за зло 15568 2 a о» S 5 = i OR BR O Sl ји i 5 5 | 1 о —> o | о = = а Ф = 8 < d || Е = 8 e = = о < 5 Ž < i K OMmmO O. Немачка t ~ 2 ослљ— 0 | < i “ MOOZO Аустрија = убвоее УСТРиј > | 5 | 2 _ Бугарска У === 8 3 | Данска Ма не НА МО но Бате — Сјед. државе TO vw BB » — ~ > 88555 Француска = MN „~ со зе соло Вен, БритаMS OU ~ нија-и Ирска Ви ја | LOS Грчка i mOGOO So ae . Mamapcera = = 5:22 Италија SO! Холандија на (нека па ЈЕНЕ Џољска КД на он и 25580. „Шведска сз Швајцарска и 28988 че PSI BL O ехословач. ПА не је СО ~у~а (У НА ПР MOO. O Југославија озбо су сл НУ погледу коштања стана Југославија долази на треће место. Од нас су скупље само: Шведска са 206 и Данска са 204. Код нас износи индексни број 202, према Чехословачкој са 75 (мање од половине) и Аустрији 25 (односно осам пута мање). У Француској је индексни број 70, тачно три пута мањи но код нас. Али је у погледу коштања огрева и осветлења и одела Југославија најскупља земља. Код

'нас износи индексни број 176,8. После нас долази као најскупља Данска са 174. Док иста цифра износи на пр. у Италији само 71. Индекс коштања одела износи код:нас 178,3 ; само је Енглеска скупља (са 195) ; после нас долази Шведска са 173, а Италија показује цифру од цигло 64.