Narodno blagostanje

_ НАРОДНО.

___ 1. новембар 1931.

_ Међународни пољопривредни институт у Риму об-

__јавио је статистику стоке на Балкану, према којој има: у Југославији 1,16 мил. коња, 107.000 магараца, 15.800 мула, 2,9 мил. свиња, 1,9 мил. оваца, 1,7 мил. коза, 37.000 бивола, 18,8 мил. комада живине. У Румунији: 13 мил. оваца, 3 мил. свиња, 0,4 мил. коза. У Бугарској: 1 мил. свиња, 1,3 мил. коза, 8,9 мил. оваца. У Грчкој: 6,4 мил. оваца, 4,5 мил. коза, 0,42 мил. свиња. У Албанији: 1,1 мил. коза, 1,1 мил. оваца и

0,3 мил. свиња.

МЕЂУНАРОДНОСТ

__ У обавештеним круговима се озбиљно рачуна са швајцарско-немачким царинским ратом. Као што смо јавили закључен је између Швајцарске и Немачке трговински уго"вор, којим је већи део немачког увоза у Швајцарску био контингентиран. И кад га је требало потписати Немци су одбили да то учине. Пошто Швајцарска неотступно остаје на свом гледишту о размени добара са Немачком, мисли се, да ће уговор бити отказан и после рока од 3 месеца да ће доћи до царинског рата. Немачка, чији извоз у Швајцарску износи 5% целог извоза, а увоз 2 и по од сто целокупног увоза, показује велику помирљивост и попустљивост у пре говорима. Док се напротив Швајцарска показује непопустљивем, и ако јој извоз у Немачку износи преко 18% целог извоза. Узрок томе је, што прва дугује последњој око 33,75 милијарде динара краткорочно и око 14 милијарди дин. дугорочно. Немачка изјављује да јој је немогућно вршити каматну службу тако огромне суме, ако јој се онемогући сваки извоз. Швајцарска се ограђује против ове изјаве и вели, да у уговору нигде није доведен у везу немачки извоз у Швајцарску са дуговима.

— Откако је Данска укинула златно важење почела је опасно да конкурише Холандији. Не само да је холандски извоз у Енглеску опао, већ поједини дански продукти, као н. пр. месо, освајају холандско тржиште. Поводом тога је холандска влада ових дана водила преговоре са данском владом ради предузимања заштитних мера. Преговори су прекинути због непристајања Данске. Холандија намерава да и без пристанка сауговорача предузме потребне мере. У првом реду да контингентира увоз извесних артикала.

КРИЗА

— Вогегдатзка орбпа гараја је и tešku finansijsku kriZu zbog iznenadnog pada prihoda, čiji najveći deo dolazi od lučkih taksa. Pretsednik opštine izjavio je да će opština objaviti stečaj, ako vlada ne priskoči u pomoć.

— Jedno od najvećih i najstarijih Šumskih preduzeća u Slavoniji, Samuel Dajč i sinovi ovih dana napustilo je svoje poslovanje.

— Paromlinsko preduzeće u Sv. Ivanu Žabno, Moster i drug najavilo , e stečaj. Pasiva iznosi 3,000.000 dinara.

— Швајцарска хотеласка индустрија налази се у опасности због опадања посете Немаца и Енглеза. Средином јула, кад је иначе посета најбоља, хотели су забележили само 45,4% употребљених постеља према 57,5% годину дана раније, а крајем септембра само 32%. Катастрофа ће да наступи сада, крајем јесени, док се почне осећати изостанак енглеских гостију. У страху од тога хотелијери неких кантона објавили су, да ће фунту мењати уз 10—15% виши курс, само да би привукли госте. Савез хотела затражио је од владе хитну помоћ, јер ће у противном многи хотели, специјално велики, пасти. Тражи се привремени мораторијум.

БЛАГОСТАЊЕ _

____-—- Египатска пољопривреда је, може се рећи, монокултурна, јер се скоро потпуно ограничила на производњу памука. Због његове слабе цене на светском тржишту египатски сељаци трпе страшну оскудицу. Просечни трошкови живота сељака пали су на 145 дин. месечно, Влада је одлучила да им притече у помоћ извођењем јавних радова. У ту сврху ће се за све време док траје привредна депресија вотирати у буџту 20 мил. египатских фунти (5,6 милијарди дин.). 60% те суме треба да се подели сељацима у облику надница. Сретства ће се набавити делом путем унутарњих, а делом путем иностраних зајмова. Друштво Суецког канала н, пр. уписаће велики део зајма, да би добило продужење концесије. ј |

— Афилијација швајцарске Депозитне банке у Букурешту затворила је своје шалтере услед навале улагача. Њена актива износи 95 мил. леја (32 мил. дин.), а пасива 40,1 мил. (13,5 мил. дин.). Затраживши судско равнање нуди она. повериоцима исплату у 3 године, прве 20%, друге 30, а треће 50 од сто.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Godišnje skupštine:

14. novembra: „Golub” prva hrvatska tvornica cigaretpapira i tuljaka d. d. u Zagrebu (vanredna).

9. novembra: Tvornica kartonaže Ivan Hudec d. d: u Zagrebu (red.).

Trgovački registar:

Upis tvrtke: „Narodna industrija drva Gorskog kotara d. d. u Zagrebu”. Dionička glavnica iznosi 1,500.000 din., razdeljena na 15.000 komada dionica, glasećih na 100 dinara. Upis tvrtke „Trgovačko opskrbno d. d. u Zagrebu”. Dionička glavnica 1.000.000 dinara, razdeljenih na 2.000 komada akcija po 500 dinara. — „Jugoslovenska udružena banka d. d. u Zagrebu” brisanje članova ravnateljstva Stjepana Gavrilovića i Josipa Lukmana. — Prva hrvatska štedionica, filijala u Skoplju, imenovala je za drugog zamenika upravnika g. Dragutina Kopolda. Вгаса Магесеј i Flajšman d. d. u Zagrebu, upis likvidacije i lik-

vidatora d-ra Levi S. Jude. — „Hibarstvo” d. d. za trgovinu robom, upis brisanja članova ravnateljstva: Sorgera Šandora i Kostiala-Živanovića Dimitra. — Slatinska industrija drva d. d. u

Zagrebu, upis brisanja člana ravnateljstva Vodičke Karela. Licitacije: ; Inženjersko odeljenje komande Savske diviziske oblasti

u Zagrebu, 16. novembra, za izradu drvenih krovova na 5 lime-

nih baraka u Vrapču (828.441). — Tehnički odeljak pri sre-

skom načelstvu u Velikom Bečkereku, 10. novembra za nabavku tucahika i rizla (754.706), — Tehnički odeljak Kralj. banke uprave u Splitu, 16. novembra, za izgradnju carinskih objekata

u Metkoviću (3,253.892.55). — Tehnički odeljak pri sreskom

načelstvu u Nišu, 19. novembra, za opravku banovinskog puta

br. 10. (370.799.10).

Библиографија Сопне W. М. Kokovizoft — Le bolchevisme ž Poeuvre — la ruine morale et ćconomique dans le pays des soviets. Pretace de M. Raymond Poincare, Paris, Marcel Giard, 1931 — pages X — 378. Писац је веома добро познат не само међ Русима, него и у иностранству, као десетогодишњи руски Мини-

стар финансија, а по том, као Председник руске владе наследивши погинулог Столипина. i

АНГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА

Норт у ПРАГУ | срИлЛИјАЛ У БЕОГРАДУ «Иностранств о илијале Капитал Кч. 235,000.000 Резерве Ка. !4:,000,000 | ЛОНДОН БУКУРЕШТ У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ || 'Гелег. адреса: АНГЛОБАНКА — Тел.: 23402, 23403, 23404, 23405 || — — И СОФИЈА— —