Narodno blagostanje

Страна 710'

Чињеница, да име господина Р. Ноенкаре стоји на корицама књиге, а нарочито садржина његовог предговора, служе за признање делу г. Коковцева,

О социјалном експериментирању бољшевика над Русијом, као о највећем покушају, да се створи неки нови државни, друштвени и приватни живот за човечанство, писано је у штампи целог света у току 13 година врло много.

Књига грофа Коковцова је покушај концентрације и систематизације овога огромног материјала. Ради веће безпристрасности писац искоришћава само два извора обавештења : прво, што пишу сами бољшевици и, друго што пишу трећа лица, т. |. страна штампа, а особито, листови, који су у принципу благонаклоњени бољшевицима. Метода, коју примењује писац за студирање сваког од појединих питања је следећа — пре свега он анализира активу наследства царске Русије, даље наводи бољшевичка обећања и њихов програм и, најзад, претставља фактичну еволуцију бољше-

вистичке делатности за протекле 13 године, те и њен коначни.

резултат. У Поднаслов дела најтачније карактерише његову садржину — делатност бољшевика, је, према схватању писца,

рушење свих моралних и материјалних основа друштвеног живота.

Према пишчевом мишљењу, моралне основе јесу : вера, породица и народна просвета, материјално-пољопривредна и индустријска делатност.

Према томе, у првом одељку своје књиге гроф Коковцов третира питање борбе бољшевика против вере, која је намењена у три правца : прво, уништавање видљивих знакова вере, например, затварање цркве, отуђивање црквене имовине, свирепо гоњење свештенства; друго, унашање расцепа у црквену организацију помоћу стварања (бољшевичке цркве (тако звана „жива“) и, најзад, треће, отворена: и државно финансирана пропаганда безбоштва,

Рушевина породичног начела врши се поглавито путем совјетског закона о браку и брачном раскиду и промена у правним односима између родитеља и деце. Писац претстава веома интересантну слику еволуције совјетског породичног права за време бољшевичког владања над. Русијом.

Једна од најгрознијих последица рушења породице је у целоме свету, ван Русије непозната: појава дивље деце. Овој срамоти бољшевистичког живота писац посвећује засебну главу, а под насловом „детињи ад“. |

Гроф Коковцов додирује питање о руској народној просвети са две тачке гледишта — анализира развој школске организације и начина предавања у совјетској Русији и упоређује финансијску подлогу народне просвете пре и после револуције. Политика совјетске владе према сељацима прошла је кроз три фазе — интегрални или војнички комунизам, нову привредну политику Лењина (тако звани „Hen!) и принудну комунизацију сељачких поседа, која је завршена недавним повлачењем Стаљина са овога пута, кад је привредни хаос на селу достигао врхунац.

Према овој шеми писац пажљиво и са великом документацијом студира развој руског аграрног проблема. Слично пољопривреди руска индустрија такође се кретала са јеАног режима на други. Чим су бољшевици дошли на власт, одмах су поставили на свима фабрикама тако звану радничку контролу. Контролне радничке комисије појединих фабрика служиле су за изборну јединицу, која је бирала своје рејонске и земаљске делегате и на тај начин радничка контрола имала је и своју централу. У пракси ова радничка кон-

ша ша ма

п„рбнивннкни ни

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ТРГОВАЧКО ОБ АВЕШТАЈНИ ЗАВО ДА. Д, :: НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ ПРЕЂЕ | :

“ RR. Са. О ЈЕ & CO. :: кнез II

PREP 5 NH MadudHHHNRENAERARRMHHRMHMHNMNNMHHdnHMAR MM M BmH АРА АНИ ваге ји оијија за ил вајилаши кина плесне нтациценне А СОЕ

Бр, 45

трола прешла је из: контроле у управу индустријских предузећа, те после четири месеца трајања овога опита бољшевици су признали, да радници нису способни да стоје на челу фабричне администрације и стога су национализовали целу руску индустрију, поверивши управну власт веома централизованом и компликованом чиновничком апарату. Овај нови бирократизам обуставио је индустријску делатност. Тада је дошао на ред „Пепе, чије је обличје у индустрији било увлачење појединих грана у трестове и комерциализација односа између ових трестова, Ова промена, која је много допринела опорављењу руске ивдустрије, изгубила је свој значај под утицајем нових таласа бирократизма. У овом стању прогресивне парализе затекао је руску индустрију чувени петогодишњи план, који писац анализира са техничке стране, а поглавито, у погледу на могућност његовог финансирања. Студирање финансијске подлоге извођења плана довоДи писца до третирања питања о тако званом совјетском демпингу.

Гроф Коковцов је мишљења, да је бољшевичка влада можда и искрена, кад тврди, да продаја робе по изванредно ниским ценама није никако за њу штетна. Демпинг је продаја испод цене коштања, али при совјетским привредим приликама појам коштања робе у нашем смислу у опште не постоји. Совјетска продукција има за своју полазну тачку принудан бесплатан рад, одузимање продуката од становништва по багателним ценама и, најзад, исцрпљење приРодних земаљских богатстава најдивљачкији начин,

Проф. Влад. Розенберг.

РАЗНО

— Чехословачка текстилна индустрија ради данас са '44% свога капацитета, али постоји намера да се производња смањи за даљих 14% због слабог извоза.

— Мађарско: привилеговано друштво за извоз жита »Футура" обавестило је извознике, да убудуће неће плаћати премију на извоз жита. Мисли се да је ова изненадна одлука дошла под утицајем стручњака Друштва Народа, који. су влади саветовали, да се не меша у послове, који доносе губитак, као што је н. пр. овај са помагањем извоза пшенице. Цена пшеници у Мађарској пала је одмах за око 1 пенге (10 дин.) од 100 кгр.

— Општинска управа Дугаресе одлучила је да преузме од Градске елек. централе у Карловцу потребну количину струје, и да! је сама продаје, у место досадањег директног паушалног плаћања креираног од стране самих потрошача. Уједно, општина настоји да у место досадањих 25 НР. осигура барем 50 НР.

— „југ. Лојд' јавља да се у шумама источне Босне појавила врста гусеница „Дувна“, која претставља велику опасност нарочито за четинаре. Борба против ових штеточина скупо стаје, и обухвата трошак од 1000 дин, по хектару. |

— Ulozi kod amerikanskih banaka su 74 67 puta veći od njihovih sopstvenih sretstava. ,

— dG. Andrć Vincent, bivši pretsednik Banque Nationale de Credit dao je ostavku na položaj pretsednika društva Phosphates Tunisiens, koje je zajedno sa društvom Acičries de Firminy (također u interesnoj sferi Banque Nationale de Credit i Comptoir Lyon-Allemand) clavni akcionar našeg elektro-hemijskog preduzeća „La Dalmatienne” u Splitu, gde je Andrć Vincent uvek još pretsednik upravnog odbora.

— Btoj nezaposlenih a Poliskoj iznosi 251,310.

иввшвипицнлацшннсивииливашнни ни

ЗАГРЕБ

Бериславићева. <:

БЕОГРАД

пЕелкшнишипкнивн

Ек