Narodno blagostanje

сиса 1951

— Кита finskog bankarstva pooštrava se. Раја је pod stečaj Pohjamaan Pankki O. Y., koja je uzalud fražila spasa od velikih banaka. Što se tiče najavljene fuzije Kansallis Ozake Pankki sa Maakuntain Pankki, nije o njoj ništa pobliže poznato. Koliranje akcija ove poslednje ukinuto је na iinskim berzama. ~

— U međunarodnim i pariskim bankarskim Hrugovitia energično se demantuju vesti o teškoćama Banque de Paris et des Pays-Bas, koje su poslednje vreme lansitanč iz Amsterdama.

— U upravnom odbori Bangue de !P Union Parisienne, koja je učestvovala u našem stabilizacionom zajmu i o kojoj stu se u poslednje vreme pronosile vesti o teškoćama, došlo je ovih dana do izvesnih promena. Istupilo je nekoliko članova uprave, koji su stajali u bliskim odnosima sa Banque Nationale de Credit odnosno njezinog konserna, naime Francois-Marsal, Jeam Jađot i A. de Neuflize. Direktor Thomas, koji je u letu ove 50dine u Beogradu vodio pregovore za naš zajam, такоде је хатепјеп. — Аттенкапзка Вапкакзка падтогпа vlast zatvorila je u Njujorku Banku M. Berardini zbog nelikvidnosti i gubitka. Ulozi bančini iznosili su 1.1 mil. dol. (61,6 mil. dinara).

— Na deviznoj konferenciji a Praga došlo je između Čehoslovačka i Mađarske do sporazuma, po kome će 80% međusobnog robnog prometa biti obuhvaćeno deviznim kliringom.

— udruženje banaka u Beogradu saopštava: „U odgovoru na Vaše pismo od 19. oktobra t. 5. Бгој 539/31. Одејепји poreza čas je odgovoriti Vam, da Ministarstvo Finansija тије izdalo poreskim vlastima naređenje, da Od banaka traže Spisak ulagača, koji su svoje uloge vadili. Kako je ova radnja nepravilna, fo je finansijskim direkcijama podjedno izdano naređenje, da od takvog zahteva imaju odustah”. *

— У Бугарској је пала под стечај чајстарија прог цијска банка „Напредак“, која је имала централу у Пал а филијале у Софији, местима.

— Oplicaj novčanica je w Americi porastao prema 'raiem |ula'o. g. za preko 670 miliona na 5.5 milijardi dolara, zbog vrlo velikog {ezauriranja gotovine. Tek u poslednje vreme: je obim {ezauriranja nešto smanjen. U prvoj nedelji oktobra opНсај је bio povećan za 136 miliona, u drugoj za 42 miliona, a u trećoj za 31 milion dolara.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Између француског Министарства финансија и француске државне Кес д Депо (која, како је познато, управља новцем штедионица) воде се преговори о преузимању 100 мил. фр. (150: мил. дин.) 5%-них облигација, које је емитовао још 21 септембра белгијски фонд за кризу. Као што смо своједобно јавили, зајам треба да послужи за помоћ неваносленима. — Финансиски положај холандских општина. Холандска влада поднела је парламенту законски предлог о финансијској помоћи општинама, које се налазе у врло критичном стању. Порески обвезници у последње време услед несташице- новца нису могли плаћати општинама свој намете. То се стање још више пооштрило тим, што банке нису у стању да општинама пруже помоћ. Кредити Низоземске банке не износе више од 10% буџета низозмских општина.

— Ditektor mađarske Narodne banke Jakobi, кој зе паlazi u Americi, gde pregovara, kako smo javili, o robnom Кгеditu, uspeo je, kako javljaju amerikanske novine, da pridobije

___ БаРОДНО

Варни, Габрову и многим другим |

БЛАГОСТАЊЕ Страна 707 neke amerikanske finansijske grupe za uzimanje u koncesiju mađarskih državnih rudnika i državnog monopola duvana. Bliži podaci nisu poznati, ali izgleda, da mađarska vlada fo čini po savetu komisije Društva Naroda.

— Втахшапзка мада objavila je da namerava da na !mesto vršenja kamatne službe, koja je pre kratkog vremena suspendovana, poveriocima izdaje 5% obveznice. Istodobno će iz'nos kamate u brazilijanskoj valuti biti uplaćen kod novčanične 'banke. Ako bude duže vremena potrajala teškoća nabavljanja deviza, država će uplaćene iznose uzeti od banke na zajam 1Z odgovarajuću kamatu.

— D*ežavna hipotekarna banka počeće od 1. decembra da isplaćuje kupone Međunarodnog stabilizactonog zajma Kraljevine Jugoslavije. Imaoci obveznica tog zajma mogu naplatiti svoje kupone i pre Ovog roka, po odbitku kamate za onoliko dana, koliko bi se isplata izvršila ramije. E

— Ministar Hnansiia. doneo je pod br. Il. — 115682 od 23. oktobra sledeću naredbu: „,Da se fakturiranje robe u zemlji ne sme vršiti u stranoj valuti niti vezivafi za siranu valutu Već se Jakturiranje mora vršiti samo u dinarima bez ikakvih klauzula. Svako odstupanje od ove naredbe kazniće se po zakonu o kaznenim sankcijama od 8. oktobra t. 2." ::

— Стране новине доносе да мађарска влада намерав да мађарску телефонску мрежу да у концесију на 25 до 50 година некој страној групи. Вели се, да се воде преговори са американском Тејерћоп апа Тејестарћ Комп. и са енглеским Стандард електричним концерном.. Концесија би коштала 40. до 50 мил. дол. (2,25 до 2,8 милијарди дин.).

' СОНИЈАЛНА ПОЛИТИКА

| — Depttacija Saveza bankarskih, osiguravajućih, ftrgoi vačkih i indusirijskih činovnika Jugoslavije i preistavnici privatnih nameštenika društva „Merkur” i „Ljublijanskog penzionog i zavoda” prilikom audijencije kod Ministra socijalne politike, izložili su težinu položaja u kome se nalaze privatni Činovnici. Zamolili su da Penzioni zakon koji važi u Sloveniji i Dalmaciji | obuhvati sve privatne činovnike u našoj državi. Obećano im je, | da će se to pitanje u najkraćem vremenu izneti pred Narodnu ı skupštinu.

— У индустријским крајевима Немачке су незапослени почели самовољно да се насељавају на општинском и државном земљишту. У околини Диселдорфа населило се на тај начин око 700 фамилија. Незапослени су се задужили и саградили куће отплаћујући их минималним ратама. Сад су се многе општине нашле у незгодном положају, пошто су у већини случајева стављене пред готов чин. Држава међутим · са наклоношћу гледа тај покрет за самопомоћ и пропагира га,

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Чехословачка увозна комисија решила је да месечни увоз пшенице не сме прећи 6.000 вагона а: брашна 5.000 вагона. Одобрење за увоз поделиће се само оном увознику, који докаже да је на свака 4 вагона стране пшенице купио 1 вагон домаће.

— Румунија је повела са Француском преговоре за ревизију постојећег трговинског уговора. Она тражи преференцијал за свој извоз кукуруза, пшенице, петролеума и његових деривата и извесне олакшице за извоз стоке, који је знатно погођен последњим француским мерама. Као противконцесију нуди Француској знатно снижење царине на увоз свиле, козметике и шампањца.

' | | | | | i | |

_У хотелу „Сплендид“ собе су врло _ чисте; свака соба има топлу и хладну текућу воду и централно грејање,

__ У хотелу „Сплендид“ цене су врло умерене: соба са 1 креветом од дин, 40—70, соба са 2 кревета од д. 60—100,

Ко само једанпут одседне у хотел: „Сплендид“ увек ће после одседати у. њега, јер се у њему има највећа удобност и налази се у центру вароши, спроћу Двора; Брнанова (раније Дворска) улица бр. 5. — Телефон 22-693