Narodno blagostanje

"- 21 новембар 1931. НАРОДНО 'Oruštvu naroda na ovom poslu, i ako se опо njime ” ponosi. Šema će, ako uopšte bude stupila na snagu 1934. godine, imati mnogo manju važnost nego što bi je imala u prošlim godinama. Druga pitanja, o kojima Društvo naroda ne vodi računa po-. stala su hitnija i važnija. Radovi na carinskoj nomenklaturi sračunati su na relativnu slobodu u spoljnoj trgovini. Ali događaji se tako razvijaju, da nije više najvažnije pitanje carina, nego pitanje, da li uopšte саппе imaju kakav značaj za međunarod- , ni promet dobara. Mi smo u našem članku „Ugušivanje svetskog robnog tržišta” izneli, da će usled nesigurnosti uvoza, usled kontfingentiranja, prisilne upotrebe i monopola spoljne irgovine

БЛАГОСТАЊЕ Страна 739 biti napuštene · velike javne | polujavne izvozne organizacije. Slobodnog izvoznika malo interesuje da zna na kojem mestu strane tarife on može da nađe svoju robu. Slično vredi i za ostale koristi, koje očekuje Društvo naroda od jedinstvene · tarilne šeme, naime: olakšice za pregovore O trgovinskim UgOVOrima i mogućnost uporedne statistike. U pregovorima za sklapanje trgovinskih ugovora neće više biti najvažnije pitanje caYrinski stavovi, nego utvrđenje kontingenta. Uporedna statistika 0 visini ćafina pokazaće vrlo visoke carine, ali usprkos tome neće dati sliku o. У DO on čije težište ne leži više u carinama.

воза

ОБАВЕШ

NOVČARST VO

— Huamtunska Narodna banka dobila je od Francuske banke kredit od 300 miliona franaka (660 miliona din.) radi pojačanja zlatnog pokrića. Postoji naime bojazan da će rumunski izvoz u zimskim mesecima znatno opasti, pa bi zbog "oskudice u devizama mogla doći u opasnost stabilnost valute.

Kredit se ne sme upotrebiti, kako je službeno objavljeno, ni u.

koju drugu svrhu.

— Bankarski moratorijum u Letoniji produžen je do 16. januara 1932. god.

— Austrijsko Ministarstvo lmansija namerava da ubrza saniranje Kreditanštalta.. Industrijski koncern će biti reorganizovan. Provešće se fuzija ili likvidacija nerentabilnih preduzeća, dok će zdrava preduzeća dobivati i nadalje izdašna finansiska sretstva. Broj nameštenika će se smanjiti. Za upravljanje kon-= cernom osnovaće se ћојфпо društvo, koje će uživati državnu pomoć.

— Poljske velike banke — njih 15 na broju — iskazuju za prvih 9 meseci o. g. smanjenje uloga bez otkaznog roka za 93,2 mil. na 204,6 mil. zlotih (587,2 na 1288,9 mil din.), a sa rokom za 103,3 na 146,09 mil. (750,8 na 925,5 mil. din.),potraživanja inostranih banaka za 51,1 na 159,1 mil. (321,9 na 1,19 mil. din.). Srazmerno tome ograničile su i banke volumen kredita i to meničnih za 144,5 na 362,8 mil. (010 na 2,285. mil. din.), a ostalih za 110,8 na 344 mil. Istodobno se rediskont kod novčanične Danke povećao za 9 na 161,3 mil. zloti.

— Fabrika „šešir” d. d. u Škofjoj Loki snizila je glavnicu sa 2,5 na 0.5 miliona dinara. Fabrika pripada industriskom konsernu Zadružne gospodarske banke u Ljubljani.

— Austrijske banke i štedionice smanjile su kamatnjak na uloge za 2% na 5 do 6%.

— Uprava Engleske banke predložiće na godišnjoj skupštini ponovni izbor Montegju Normana za U a Musgjev Нагуеја za.njegovog zamenika.

— Мапарска Народна банка преузела је 50% пријав- |

љених девиза, а остало оставила имаоцима на слободну улотребу. За одузете девизе издаје облигације са З-годишњим роком. Она намерава да тражи попис броја страних акција у земљи. Казне. за непокоравање наредби пооштриће се на до.5 година затвора.

— Швајцарске банке објавиле су кварталски биланс до 30 септембра о. г. из кога се види знатно смањење билансне суме од 8667 на 7806 мил. (95,337 на 85866. мил. дин.). ли за 10% {ip ако је појединачно билансна сума опала код Базлер -Хан-

Делсбанк за 231 мил. Швајцеришер фолксбанк за 211 мили "Ајдгенесише банк за 160 Мил. Швајцеришер банк. Ферајн за. 70 мил. Базелер Кредитаншталт за 88 мил. и банкарска кућа |.

НЕБИ и.Комп- у Базелу најмање за око 16 мил. фр. Код свих

према сталном порасту од 1926. до 1930. год,

следица тога је повећање готовине у каси и по жирорачуну

"за 319 на 684 мил. (3509 на 7524 мил. дин.), од чега сама

јивајцерише Кредитаншталт држи 130 мил. фр. На страни пасиве смањила су се туђа сретства за 666 на 6050 мил, (1326 на 66.550 мил. дин.). Ту улазе специјално откази краткорочних кредита. Стање олагајничких записа смањило се за 30 на 1764 мил. (330 на 19404 мил. дин.). Менична лискица опала је за 414 на 1040 мил. (4554 на 11440 мил. ДИН.). потраживања од банака смањила су се за 449 на 1206 мил. (4939 на 13266 мил. дин.). Ова позиција се смањила највише код Базлер Ханделсбанк, Швајцерише банк-гезелшафт и Ајдгенесише банк, Текући рачуни су опали за 50! на 3698 мил. фр. (5571 на 40618 мил. дин.).

— Рајхсбанка је поново претрпела велике одливеу девизама и у злату, и то у времену од !. септембра до 7. нсвембра 464 милиона марака. Одлив долази већином услед исплаћених дугова у износу од 690 милиона марака, које није обухватио базелски споразум о пролонгацији кредита Немачкој. Рајхсбанка захтева пооштрену контролу спољне трговине, ради спречавања криумчарења девиза.

JAVNE FINANSIJE

— Kako javljaju francuske novine, turska vlada se izjavila spremnom na veće koncesije u pitanju predratnih dugova, pa će uskoro ponova otpočeti pregovori između nje i pretstavnika poverioca u prvom redu Dette Otomane. Izgleda, da bi Turska htela da zaključi novi zajam u Francuskoj, pošto je pokušaj sa Amerikom propao. |

— Proračun Dubrovačke opštine za 1932. god. iznosi 15.929.457 ain., a deli se па tri dela: opština 10,376.217, vodo= vod 1,322.940 i elektrićna centrala 4,230.300 dinara

— Proračun Mostarske opštine za 1932. godinu predviđa izdatke od 6,636.430 din., i isto tolike prihode. Prihod od gradskih dažbina iznosiće 4.463.000 dinara. :

— Proračun Osječke opštine za 1932: godinu obuhvata redovne. izdatke u iznosu od 20,072.861 dinara, a vanredne 9,934.965. dinara, ukupno 30,008.55 dinara. Pokriće je predviđeno sa 25.028.556 a manjak |. 4,980. 000 pokriće se sa 60% opštinskog prireza.

— Danski 5%-ni zajam od 50 mil. kruna (760 mil. dinara) za konverziju zajma od 1916. godine prošao je vrlo slabo, čemu se niko ne čudi s obzirom na stanje na međunarodnom {ržištu kapitala. Inostranstvo se potpuno apstiniralo, a domaći kapitalisti su upisali nešto oko 25. mil, kruna. Ostatak | pao na | ret emisionom konzorciumu. ·

== Пројекат буџета Загребачке општине предвиђа из-

|датака 148, 974. 266; дин. Приходи су предвиђени на 128,747.086

дин. Разлика од 20,227.180 | Дин. покриће се 35%-тним при=

|| || резима. Овај: пројекат предвиђа расходе. веће од овог Оди гнака: опажа се ПИ ва _одржањем ликвидитета. По-

а 15, 102,439 динара.