Narodno blagostanje
Страна 738
си по највећем блату песак за градњу кућа бивших миниустара и министарских синова,
Закључујем ово моје жалосно размишљање, да би људи, који су тако племинити и човечански према дивљим животињама, требали да буду бар животињски према нама, домаћим. животињама.
па „O030p” ce обзире на нашу
белешку _ „Загребачка општина као велеиндустрија лец“, замера нам да пишемо о стварима о којима нисмо информирани, јер се не тиче електрификације целе бановине, и подмеће нам тенденцију „да се нашкоди Загребу и да се спречи да у овој тешкој економској ситуацији нађе себи нова врела прихода."
Не ми него цео свет сем „Обзора" је информиран:
да је Загреб (односно његово“ предузеће Удружене електричне централе Загреб—Карловац) тражио и од Министарства трговине и индустрије добио концесију за егектрификацију целе Савске бановине;
да је поводом понуде Удружених рудника и талионица (Уритада) и њихове финансијске групе за електрификацију Савске бановине одржана у Загребу, у априлу месецу ове године, конференција стручњака и претставБика интересованих група, разних министарстава и градова У циљу: да се проучи питање електрификације Савске бавсвине, како са техничке стране тако и с финансијске; да је овој конференцији претседавао тадањи министар трговине г. Деметровић; и да су на њој чиновници Удружених цен-
Загреб као велеиндустријалац. трала Загреб—Карловац, под покровитељством г. Сркуља, | резвили план: да Загреб изврши електрификацију целе ба-'
новине; да су опет чиновници Удружених централа Загреб—
Карловац са г. Сркуљем на челу пре две три недеље, пово- ,
дом предлога Уритада: да му се да одобрење да сагради централу на руднику Пољаници у Златару—Бистрици ради електрификације једног малог дела бановине, понова развили пред Владом свој план: да Загреб изврши електрифиКецију целе бановине. |
Ове непобитне чињенице доказују да је тачно наше тврђење, да Загреб, како смо рекли, има „скромну намеру“ да електрифицира целу Савску бановину, а да такав пссао изискује много стотина милиона динара, то је јасно за свакога, ко се разуме у овим пословима или се хоће о њима да разабере. Ми смо овакав план огласили као противан основним начелима комуналне политике, зато што грелази реон града и што Загреб има много пречих емиЕентно комуналних задатака, те да нити може нити сме ми„бити на послове изван својих зидина. Исто тако смо тај пган, са гледишта финансијског, обележили као апсурдни, јер Загреб не може потребна средства за извођење, ма само и 3' почетак извођења овог. плана, прибавити ни порезивањем Сројих грађана, јер је оптерећење ударило у плафон, нити зајмовима, јер. домаћег тржишта за њих нема, а страна су затворена. А кад би се капитал данас и нашао, он би морао бити тако скуп, да би електрификација услед неминовно скупе струје промашила свој. циљ, а порески обвезници Загреба имали би да сами, новим жртвама, плаћају претенцибзност својих амбициозних службеника. Због тога би За-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
њи
греб у овој тешкој економској ситуацији, — далеко од тога да у овој електрификацији нађе себи нова врела прихода, како „Обзор“ мисли — само натоварио својим грађанима нове терете.
Među mnogobrojnim planovima za rešenje pitanja zapadnih inostranih kredita projekat guvernera belgiske Narodne banke Franquia izazvao je naročitu pažnju. On predlaže stvaranje jedne nove međunarodne banke pomoću velikih novčaničnih instituta. Ova treba da 1) pretvori | kratkoročne inostrane kredite, koji su zamrzli u Nemačkoj ili u drugim zemljama, u srednjoročne kredite sa rokom od 5—6 godina; 2) da centralizira i kontrolira sve velike međunarodne kreditne transakcije. U izjavi koju je dao novinarima, Franqui je objasnio potrebu ovih zadataka na ovaj način: Poverioci su sporazumom u Bazelu pristali da prolon| giraju kratkoročne kredite u Nemačkoj do konca februara 1932. | godine, koji čine okruglo 30 milijardi franc. franaka. Zabluda je, ako se misli, ako će se ovi krediti ponovo moći bez teškoća : produžiti. Franqui dalje kaže za sebe da je veteran u međunarod| nim borbama, ali da jos nije doživeo #ако strašnu borbu, kao | jeseni radi prolongacije nemačkih kredita. Dakle mora se | s time računati da krajem februara neće biti produženi krediti, U tome slučaju Nemačkoj preti slom, koji za sobom povlači i . druge zemlje. Neće ostati pošteđena ni Francuska i Belgija. One su doduše angažovane u Nemačkoj sa manjim iznosima, ali su” dale drugim zemljama kredite, koje su opet sa svoje strane dale | kredite Nemačkoj. | Istorija prošlih godina pokazuje, da je potrebna međunarodna kreditna kontrola. Orgijalo se u najvećoj meri. Nikada se još nije dogodilo u istoriji finansija, da su zajmodavci ovako direktno opsedali one, koji traže zajmove. Kada je jedna nemačka opština tražila kredit od 20 miliona maraka, da sagradi
| Franqui O svome planu me| đuanarodne kreditne banke
i
' kupatilo, dobila je sa tri različne strane ponude, sa rezultatom da je uzela kredit od 60 miliona i sagradila igrališta i poštansku zgradu.
Društvo naroda već nekoliko godina bavi se pitanjem međunarodnog pojednostavljenja carinske nomenklature. Htelo se postići, da se uvede ista šema za carinske tarife. To ima sledeće koristi:
1) Izvoznik treba da pozna samo tarifu svoje zemlje, pa da zna, na kojem mestu svake farife može da nađe svoju robu;
2) Sprečavaju se izigravanja klauzula najvećih povlašćenja; 3) Omogućava se uporedna statistika o visini carina pojedinih zemalja.
Šema će biti, prema obaveštenjima pododbora, koji je za to određen, tehnički gotova početkom sledeće godine. Prema očekivanju Društva naroda stupila bi ova šema na snagu tek 1934. godine, jer je potrebno, da se novim konferencijama uklone eventualne nejasnoće, i da vlade imaju vremena da se odluče na prihvatanje. Društvo naroda nije nas naviklo na to, da svršava svoje poslove. Zato smo iznenađeni, uprkos višegodišnjeg rada na carinskoj nomenklaturi, da će šema „bar tehnički, biti gotova početkom sledeće godine. Ipak ne možemo čestitati
Unifikacija carinske nomenklature БЕОГРАД — ЗАГРЕБ | Филнал: НОВИ САД Телефон ивтеругб-> Београд ; 575 21-80, 21-802, 21-803, 21-804,
ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО
Г лав 12'77.5909.000 ДЏУЦЕН а ЈА
Телеграми: БАНК-ФЕРАЈН
ДРУШТВО А Д.
me m резерње
Телефон антерурбан Загреб 5442. 5443 5444 5448. 5447.