Narodno blagostanje

'21, новембар 1931. НАРОДНО eu =——=———= ()д 1892 г. у Француској није било пољопривредне анкете. Ово потпуно непознавање пољопривредног стања отежава акцију потребну за убла

Пељопривредна анкета у Француској

жавање кризе.

1. Тардије добио је потребна финансијска средства за спровођење анкете у висини од 30 милиона фр. Он је ових дана пред пољопривредним стручњацима изложио задаћу анкете која треба скоро да отпочне свој рад.

Том приликом се TI. Тардије осврнуо на кризу француске пољопривреде. Она је већим делом проузрочена светском аграрном кризом. Но делимично имаде и чисто француских узрока. Трговински уговор од 1927 г. пружа кидустрији користи на штету пољопривреде. Индивидуализам и партикуларизам фравцуског сељаштва још више заоштрава појаве кризе и највећа су сметња за њено преброђење. Разлика између цена пољопривредних и индустријских продуката тешко терети сељачка газдинства.

Најсигурније средство за успешну борбу сељака Г. Тардије види у удружењу француског сељаштва у пољо= привредне задруге. Зато треба да парламенат што пре потбрди јуридички и фискални статут пољопривредних 34друга. Као што видимо сви предлози су копија мера које ј= подузела Америка да би пребродила кризу но — без успеха.

ЕНЕН ЊЕ НЕЛИ НЕНЕ ЕНЕН НЕЛЕЕНИНИ ВЕТА.

Напослетку је и у француНезапосленост у Фран- ском парламенту питање о

цуској незапослености стављено на дневни ред. Доста дуго је _ Француска привреда заузимала изузетан положај. Док су све остале земље тешко тре.

none под кризом у Француској је у том погледу све било ,

вајнормалније.

Но светска криза дуго не трпи изузетке и општа депресија привреде показује се сада и у Француској. Као њена псследица појавила се незапосленост. |

= Опште је позната чињеница да је француска статистика веома слаба зато и не може бити говора о каквим тачним подацима о незапослености. Говори се о цифри од 600.000 по наводима „Тајмса.“ Од ове отпада једна трећина на иностранце, тако да број незапослених о коме би се требало финансијски да води рачуна износи тек око 400.000 Истина да се подаци према политичким странкама веома разилазе и с лева се наводи цифра од 500.000, а делимично незапослених око 2 милиона. Како су привредне гране погођене незапосленошћу слабо је познато. Релативно највећи број је у индустрији финих метала, затим у грађевинској индустрији. Намештеници заузимају треће место, после долази сва лака индустрија.

Које ће мере француска влада да предузме у погледу смањења броја и беде незапосленихо Досада Француска нема никаквог закона о потпори незапослених. TI. Лавал је претходно укратко, али одређено, одговорио на постављено му питање. Декрет о потпори незапослених у току од 6 месеци ће се издати; финансијска средства за ову пе попола покривати државна и општинска благајна. На јавне радове држава ће да изда 4 милијарде фр. што бе свакако осетно допринети смањењу незапослености.

Примеру Енглеске и Немачке с огромним оптерећењем

ВЛАРОСТАЊЕ Страна 731:

читаве привреде, изазване потпором незапослених, Француска неће да следи.

Како из овога видимо намерава се провести систем потпоре по принципу материјалне нужде, која ће се покривати сретствима државе и општина. У Немачкој и Енглеској важи нарочити систем самопомоћи. Сретства за "покривање овога обавезно у једнакој размери упљаћују послодавци и редници. Тек после одређеног рока ступа на снагу потпора по принципу материјалне нужде, коју исплаћују општине.

Питање потпоре незапослених је сада тек наметнуто у француском парламенату; расправљање о законском пред= логу скоро пе почети.

Свакако Француска, која је заузимала у привредном погледу изузетан положај у Европи и сада веома оптимистички гледа на појаву незапослености. Она сматра домаћу незапосленост као нешто пролазно, док је незапосленост њених суседа трајна појава. Структурелне измене енглеске и немачке привреде изазвале су као последицу сталне армије незапослених. То њено оптимистичко схватање потврђује и однос према иностраним радницима. Могло би се очекивати да ће прва мера владе против незапослености бити изгон свих иностранаца, који су у Француској запослени. То међутим није тачно. Спречава се ново запослење иностраних радника, али већ раније запослене влада не намерава изгањати. Сматрајући незапосленост као пролазну појаву она зна да у нормалним временима домаћа радна снага не покрива потребе индустрије. · Особито ће се тај недостатак

осетити када генерације, рођене за време рата буду до-.

расле за рад, а то ће наступити у ближој будућности.

Примили смо од једног пријатеља домаћих животења писмо једног коња, који је власништво Пере рабаџије са. Чукарице. Писмо овог коња, који превози песак, гласи:

Џисмо једног коња

Чекајући на газду, Перу рабаџију, док је пио ракију, пао ми је поглед на један београдски лист, где сам видео дирљиву слику животињољубља, и сазнао за племенити поступак једне београдске госпође, која је, јадну и напуштену роду, узела себи и хранила је жабама, сакупљеним на обалама Саве од њене служавке. Када је нестало жаба, госпођи је успело да помоћу Друштва за заштиту животиња пошаље роду на југ, у топлије крајеве.

Мене је веома узбудила пажња према животињама, само. ме чуди, да људи своју љубав исказују редовито према дивљим животињама, док смо ми, питоме животиње, највише мучене.

Друштво Сидне, које је у свом авиону превезло роду у Цариград, још је: једном приликом показало своју племенетост, када је превезло ласте из Беча у Венецију, о чему ми је причао један коњ, док смо на савској обали чекали да се натовари песак.

ја сам уверен да Друштво за заштиту животиња ила најбољу намеру да оствари свој програм, и зато мислим, да би требало да се води рачуна и о заштити домаћих животиња, које већ толико векова служе људима, тако да скоро спалају у људски род.

Држим да би чланови Друштва за заштиту животиња требали да дођу Мајданску и Темишварску улицу, и да виде шта значи патња коња, који морају да вуку уз брдо

У хотелу „Сплендид“ собе су врло чисте; свака соба има топлу и хладну текућу воду и пентрално грејање. У хотелу „Сплендид“ цене су врло умерене: соба са ! креветом од дин. 40—70, соба са 2 кревета од д.60—100,

БЕОГРАД

Ко само, једанпут одседне у хотел 5 „Сплендид“ увек ће после одседати у њега, јер се у њему има највећа удоб- · ност и налази се у центру вароши. спроћу Двора, Буна (раннје Дворска) улица бр. 5. — O 22-693