Narodno blagostanje

28. новембар 1931. НАРОДНО

Француска ће остати на гледишту да њу не интер: = рају приватна дуговања Немачке него само репарације. Да се то тиче само Немачке и Француске, онда би се ма и силом нашла једна солуција. Али питање приватних дугова Немачкој је у исто време и питање битних интереса Енгласке и Америке. Није овде главно сукоб немачко-франц уска по репарацијама, већ сукоб Француске с једне а Енглеске, н Америке с друге стране око тога, ко бе добити приоритет. Немачкој је стало до тога да по свима обавезама зајено што мање плати. Али ако комитет буде нашао да Немачка извесну одређену суму може да плаћа, онда ће се отворити борба између Француске с једне и између Енглеске, Америке и још неколико држава с друге стране. То је велика компликација и ако се не би унело много добре воље, онда ба се дошло до сукоба који би крунисао кулу међународних неспоразума сазидану последњих година.

још нису чланови новообразованог привредног већа немачког загрејали своја места, а већ се показала тачна ваша прогноза, да никакве вајде не може имати влада од већа састављеног од претставвика појединих група интересената и да ништа опасније није по правилво функционирање економске политике, но примање без резерве онога што захтевају и дошаптавају групе интересената, које су у последњим годинама постале безобзирне и готове да пљачкају потрошаче горе но што су то радили сталежи у Средњем Веку.

Преставници пољопривреде у новообразованом привредном већу у Немачкој кваре игру и повлаче се, јер нису задовољни држањем владе у питању каматне стопе на се љачке дугове. Ми упозоравамо читаоце на засебни чланчић у данашњем броју о бољшевистичким мерама немачке владе | против сељачких поверилаца. Ни то није доста претстави- | цима немачке пољопривреде, што у осталом није никакво чудо, јер су апетити појединих група интересената незгреничени. Све-и кад би се аграрни претставници вратили у прчвредно веће, оно би ипак било неспособно за рад због тога, што се претставници радничких синдиката спремају такође да кваре игру на питању смањења надница.

И ту смо били пророк!

пствеавинаљенванелеееренришаесин |

Немачка влада је, оснивајући привредно веће, имала наду да ће оно послужити као громобран према јавном мнењу. У место тога она је навукла на себе још много оштрију опозицију појединих група, које наравно сачињавају један део јавнога мнења.

УТЕНА

Prihodi državnih monopola 12-

Prihodi državnih momopola nosili su u septembru Ove 50ti septembru ove godine

dine 184.35 miliona dinara; uUpoređeno sa septembrom prošle godine, oni su manji za 17,85 miliona dinara. Mesec septembar je poslednjih godina dao prihod od 206 miliona (u 1928. godini) i 202 miliona (u 1930. godini) — ali je kao što vidimo ove godine spao ispod dvesto milionske granice.

U narednoj tablici detaljirani su prihodi prema pojedinim artiklima: | .

u milionima dinara

Artikal Sept. 1930. Sept. 1931. Više ili manje Duvan 149.55 136.65 — 12.91 So 19.70 20.36 —- 0.66 etrolej, 10.75 10.94 -- 019 Žižice 11.29 10.34 — 0.94 Hartile za cigarete 9.88 4.72 — 5:16 Razni prihodi 1.01 1:33 = 0.31

Svega __202,20 184.35 _ (780 |

БЛАГОСТАЊЕ Страна 751

Prihodi su u septembru o. g. dakle veći jedino kod soli i petroleja, dok su svi ostali prihodi smanjeni. Najjači je pad prihoda od duvana — za skoro 13 miliona; a pošto je i prihod hartije za cigarete smanjen za 5.16 miliona, što je strukturelnog značaja (forsira se prodaja gotovih cigareta) to iznosi pad kod duvana 18 miliona dinara; to dokazuje da je potrošnja duvana prema septembru prošle godine podbacila za skoro 12%. To je posledica privredne depresije.

Prema avgustu o. g. prihodi su u septembru manji za 10.77 miliona dinara; veće prihode su dali so i petrolej, a svi ostali su podbacili. Skoro 11 miliona manje iznosi prihod od duvana, što dokazuje, da je depresija jače počela da se oseća tek u tome mesecu.

Upoređenje prihoda za prvih sedam meseci budžetske 1031/32. godine sa odgovarajućim mesecima 1930/31. godine đaju sledeću sliku:

Artikal Odl.4 do Odl.4.do Više ili manje 30. 9. 1930. 30. 9. 1931. u milionima dinara

Duvan 910.02 860.15 — 49.87 So 114.13 110.79 — 3.34 Petrolej 46.11 47.94 — 1.83 Žižice 65.41 61.86 — 3.60 Hartije za cigarete 58.45 41.41 — 17.04 Razni prihodi 4.71 18.01 — 13.30

Ukupno 1.198.90 _ 1.140.17 — 58.73

Za vreme prvih sedam meseci budžetske 1931/32. godine prihodi su prema odgovarajućem vremenu prošle godine manji za svega 5%, a iznose 1.140.17 miliona dinara, a prema pred-

viđenim prihodima u ovome je periodu manje ostvareno 70 mi-

liona dinara.

Нагло повлачење улога са стране становништва у висини од 7 милијарди леја изазвало је кредитну кризу. Сва је готово онемогућила. румунским банкама есконтирање меница. Да би се промет меницама у ранијем опсегу поновио потребно је привући капитал који се сада налази неактиван у рукама становништва. У ту сврху намерава се основати синдикат банака, који би гарантовао за улошке с роком. У тај синдикат ушле би све највеће румунске банке. Камати на улошке с роком од 3 мес. износиле би 10%, од 6 мес. 15%, од 9 мес. 20% а од 12 мес. 25 од сто.

Синдикат банака У Румунији

Питамо се само колике камате узимају румунске.

банке на менице када могу на улоге с роком да дају овако високе — и која привреда може то да издржи 2

„Naredba preisednika Rajha o osiguranju Хефуе 1 рођормугтедnom razduženju u istočnim krajevima” je prvi zakon u Nemačkoj koji predviđa formalnu eksproprijaciju prava poverioca. On je daleko prekoračio opravdanu bojazan privrednih krugova, koji su već u diskusiji o eventualnom sniženju kamatnjaka sa strane vlade videli nasilnu tendenciju. Komesar „Osthilfe” organizacije za mrazduženje istočne poljoprivrede, veleposednik Schlange-Schoningen je sam okarakterisao novu odredbu kao „do sad nečuvenu” intervenciju u normalne kreditne odnose. Ipak on je opravdava kao neophodno potrebnu ako hoće da se izbegne „katastrofa u ishrani”.

Iz straha pred tom „katastrofom”, koju su pretstavnici istočne poljoprivrede uvek u pravo vreme umeli vešto da prikažu, nemačka vlada godinama provodi agrarnu politiku, koja koristi samo veleposednicima Istočne Pruske.

Nova mera vlade je moratorijum za Istočnu Prusku. Ona

Eksproprijacija prava

poverioca

пега верера та ОРИ ПЕРТУ ЛУД ЕПНЕЕТЕТАО