Narodno blagostanje

_ 19. децембар 1931. НАРОДНО функције сребрног новца, пре рата и данас. Сребри новац пре рата је био делимично валутан новац, 1.) законско сретство плаћања у неограниченим коли“ чинама, на, пр. петодиварац у Латинској Унији, таг лир у Немачкој и т. д. Друго, при искивању среор“ ног новца, тежило се средином 19 века да се његова номинална, вредност изједначи са унутрашњом вредношћу. То се могло и постићи пошто је цена, среора била, врло висока. Данас је сребрен новац ситан новац ва поткубуривање, као никлен, бакарни и 7. Д. Он не треба, да има никакве унутрашње вредности. (Он повлачи своју вредност прво отуда, што Бико није дужан да га прими у неограниченим количинама и нарочито од тога што је он заменљив у свеко време за валутни новац, новчанице Народне банке, Ова јавноправна тела, па и Народна банка, и ако то не стоји у закону — обавезни су да приме сребрни новац у неограниченим количинама. с14родна, банка, је дужна, у замену за. то дати новчанице. Конвептабилитет ситног сребрног новна, за новчанице, које су наш валутни, курентни, новац, даје му вредност, а не његова, метална, садржина. Ситни

- новац за поткусуривање треба да, буде што јефтини-

ји; јер у колико је скупљи, у толико је окупља служе |

ба. плалежног промета. Овде онде чули су се гласови, како ће сребрни новац народ да, тезаурира. То је по нашем мишљењу потпуно искључено, јер унутрашња вредност једног десетодинарца вреди само 1,924 динара, дакле унутрашња вредност је више но пет пута мања но номинална. да тезаурирање би била потребна бурад. | |

|. Осуства валутне-политичког циља

У члану 3. уговора између државе и Народне

занке чиста добит од ковања сребрног новца, упо-

сребиће се на одуживање државког дуга код Народ-

не банке. У Немачкој и Француској је један део те добити употребљен на државне издатке било непосредно, било преко стварања, извесних фондова. Ми смо често пута, наглашавали да наша држава, испуњава, своје обавезе према, Народној банци на, најидеалнији начин ; сна, је од Уједињења пролазила, кроз најразноврсније перипетије, финансиске тешкоће и криве, али за све то време она, је редовно исплаћивала, свој дуг Народној банци не само од своје чисте добити већ из других сретстава, онако како је било предвиђено у закону о Народној банци од јануара 1920. тодине. Законом о стабилизацији динара она је отплатила свој дуг од скора, 1,400- милиона, динара, Сада, ве њен дур смањује поново ва, суму која ће изнети вредност 300—9830 милиона, динара.

По споразуму између Министра финансија и Народне банке последња, има за дужност да ва, ивнос чисте добити (а не за 450 милиона динара, колико износи номинална, вредност новца, која се има исковати), повуче из оптицаја новчанице (десетице), односно смањи свој контингент. То се тумачи као коначно смањење оптицаја. То је нетачно, чак ни за

први мах, јер се истовремено па, и раније, може да

повећа, оптицај путем кредитних транзакција.

ЈУ. Постоји ли спасност инфлације

Валутно-политички дакле не претставља, искивање новца никакву добит нити се то намерава. Али монетарно-технички је добит огромна.ЛПо томе споразуму имају се повући из оптицаја новчанице од 10 динара.

__Ми смо о тој користи писали у „Народном Блатостању“ 19 октобра, 1929. тодине следеће“

БЛАГОСТАЊЕ Страна 181 „Наш новчани систем је мањкав ; његов дефект састоји се у томе, да оптичу ситне новчанице у ме“ сто металног новца. Новац од хартије идеалан је са, гледишта, платежног промета, само у крупним комадима, Услед своје велике вредности, он се бриж"љиво чува, нови у нарочитим новчаницима, И ређе оптиче. Због тога је он боље очуван, мање се аба. "На против, ситан новац од хартије беда је за народ. Пре свега он много брже оптиче и следствено брже се аба, а ако дуже остане у оптицају постаје неупотребљивим и садржи ризик за имаоца, да му пропадне један део његове имаовине, оличене у њој. А ако се вамењује, чим се мало поквари, постаје ску-

пим. Ситна плаћања су најчешћа код детаљне тр-

говине : у месарници, на пијаци и у опште у рад“ њама, чији продавци имају нечисте руке. Многи их носе втужване, не чувају их довољно. Долазе у не-

| хигијенске кутове, те су носилац нечистоће и 60-

лести. Метал се боље брани од нечистоће и бацила, а абање је врло споро. Због тога се новчани систем данас не може да замисли без металног ситног новпа. Он се наравно изгубио за неколико година у земљама велике валутне деприсијације, али су све земље приликом санирања, своје валуте приступиле поновном искивању ситног металног новца".

Десетица, у оптицају има код нас између 450 и 500 милиона. Како пак добит износи само 300 до 380 милиона, динара, то се само за тај износ могу повући десетице. Али ни то није сигурно. Тиме додирујемо једно питање, о коме је такође било говора у нашој јавности, наиме колики износ ситног металног новца ће бити довољан или управо која је максимална, граница, до које се може ићи а да бе не створи презасићеност. Да ли је 650 милиона динара |укупно ситног новца, за поткусуривање од метала довољно односно да ли ће народна привреда све то да апсорбира. Ми смо у поменутом чланку од октобра 1929. године рекли, да је 900 мил. дин. сребреног новца довољно. Закон од 30 новембра, 0. 7. стао је на исто гледиште прописујући максимални износ од 450 милиона дин. Али ће тек пракса да покаже колико је ситног металног новца потребно нашој народној привреди. Код ситног новца за поткусуривање не постоји никаква опасност инфлације, из врло простог равлота, : пре свега, нико није дужан да прими више од 500 динара при свакој исплати и друго, јавноправна, тела и Народна, банка, дужне су да, га приме у неотраниченим количинама. Према томе у колико у народу буде више тог новца него што му је потребно, он ће га спровести Народној банци. И ми сматрамо да ће дуже времена да се налази у касама Народне банке знатнија количина, сребрног новца. Као противвредност Народна, банка, ће бити приморана да пусти новчанице у оптицај. Ако би на пр. у њеним касама лежало стално 100 милиона ново-искованог сребрног новца, онда би целокупно смањење оптицаја износило 100'милиона мање, односно свега, 230 милиона динара.

Али то не значи да би смо због тога морали одржавати и даље десетице у оптицају. Пусти бе се педесетице које ће заменити десетице за један деб.

У. Сребрни новац је јефтињи од папирног

| Можда ће когод приметити да, је то скупа раОота пуштати у оптицај новац за поткусуривање, који ће коштати око 130—150 милиона динара, за номинални износ од 450 милиона динара, кад исти износ новчаница кошта; много мање. Пре свега, и