Narodno blagostanje

Страна 788

ако би то био случај, још увек то не би био разлог да се не приступи том послу у интересу народа, који има тешкоћа при плаћању помоћу десетица. Али је метални новац јефтињи но папирни. Према искуству, које има наша Народна банка, једна нов= чаница од десет динара не моске да служи више од две године. Према томе на укупан оптицај од 500 милиона, динара ми повлачимо сваке године 25 милиона. динара и уништавамо. Ако десетица кошта света 0.20 динара, онда значи да годишњи губитак износи 7.5 милиона динара. За 20 година то је 150 милисна динара.

Добит од искивања сребрног новпа састоји се даље у знатном побољшању структуре активе Народне банке. Као што знамо она има у својој активи позицију „демонетаризирано сребро“ у износу од 34 милиона динара. То је једна потпуно имобилна.

за Gojko Grđić, Beograd.

MONKUREMCIJA ŽELEZNI

U poslednje vreme u našoj štampi govori se mnogo O naglom širenju automobilizma i njegovom odnosu prema Žželeznici. Nedavno se i sam Ministar saobraćaja g. Radivojević u svom predgovoru Cugmusovoj knjizi „Osnove železničke tarife”, zadržao na tom pitanju. Železnice su, veli on tu, poslednjih godina pogođene sa dve strane: jedno je opšta privredna kriza, koja je pogodila sve privredne delatnosti, a drugo je nagli razvitak automobilizma, koji sve više ugrožava mjihovu rentabilnost. Fakat da železnice nisu čisto komercijalna preduzeća, ler služe opštim interesima, zatim dužnost železnica da same prave i održavaju svoje buteve, stalnost, ujednačenost tarifa i još mnoge druge okolnosti znatno otežavaju konkurenciju ovim sa automobilima, kao čisto komercijalnim preduzećima. Ova borba se i kod nas počela osećati i stoga će se uskoro prići regulisanju toga pitanja. 7

Ovde, po mišlienju g. Radivojevića, svakako ne dolaze u obzir individualne upotrebe automobila. Ali autobus, kao srestvo za prevoz pulnika i robe, mora da se podvrzgne fiskalnim · i zakonskim opterećenjima. Samo tako će se njihovi uslovi kon-"-

kurencije približiti.

ea

i

„Narodno Blagostanje” se više puta navraćalo na pitanje konkurencije,ova dva saobraćajna srestva (vidi br. 27. i 42, od ove godine). Sada je pak interesantno da se u isto vreme čuju i glasovi automobilskih poduzetnika baš protivu fiskalnih nameta. Pre mesec dana „Udruženje autobuskih poduzetnika ; Dunavske banovine” izdalo je sa jedne konferencije rezoluciju” u kojoj se traži ukidanje troprocenine banovinske takse, naplaćivanja vanrednog putnoz doprinosa i gradske kaldrmine. U rezoluciji se Još naročito podvlači zahtev, da se autobuski saobraćaj u buduće ne opterećuje nikakvim novim nametima.

Ovde imamo dakle dve sasvim suprotne tendencije koje se isključuju. G. Ministar hoće povećanje fiskalnih tereta, a automobilisti hoće smanjenje postojećih. Razume se da mi ne možemo bez diskusije primiti kao opravdane pomenute zahteve automobilskih poduzetnika, ali upada u oči da to, što misle automobilisti Dunavske banovine, misle svi u našoj zemlji. S druge strane država ne može ravnodušno da gleda kako automobili konkurišu železnicama baš na onim mestima, gde su опе пајгелtabilnije. U pitanju je kapital.od nekoliko milijardi, koji je uložen u železnice, i upuštanje toga ne bi bilo ni malo u skladu sa nacionalnim interesima.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

CRA ОтТОМО!

__Бр 5

и мртва позиција. Али је још много већа добит за народ, пошто је ваконом од 30 новембра истовремено решено преузимање од народа целокупне суме разног сребрног новца. Држава прима, од народа и сав металан новац по номиналној вредности — у замену за никлен новац од 20. пара на терет обртног кашитала. Глав. Држ. блатајне, Али је много већа добит у томе што, ће продајом држави сребрног новца народ да ослободи умртвљене калитале.

Повлачењем разне врсте металног новца, који је силом прилика избачен из течаја олакшава, се на-

|роду. А повлачењем десетица захваљујући иски-

вању сребрног новца. од 10 и 20 дин. и пуштањем у оптицај новчаница од 50 дин. наш се новац и рационализира. Техника, платежног саобраћаја знатно се усавршава, и тиме он сам олакшава.

MLB MOD NAS

Jedno je sasvim tačno: treba što pre prići rešavanju OVOga pitanja. Automobilski se saobraćaj dosada uzimao uvek kao privredno preduzeće i kao takav opterećen je nametima, koji imaju čisto fiskalni karakter. Zaboravilo se da automobilizam dodiruje i železnice na jednoj i ekonomsko-kulturne interese našega naroda na drugoj strani. Zbog takve polazne tačke morao je ostati raspored nameta na automobilski saobraćaj kod nas sasvim neracčionalan. I s obzirom na železnice s jedne i potrebe ekonomsko-kulturnog života s druge sfrane, ova opterećenja su negde prilično visoka, a negde dosta niska.

Da se razumemo. Automobilski saobraćaj igra kod nas veću ulogu nezo u mnogim drugim zemljama. Nedostatak železničkih mreža, na čijem poboljšanju ne možemo ništa učiniti, dokle god traje postojeća privredna kriza, počeo se odlično popunjavati automobilskim saobraćajem. Uspelo se toliko, da su i krajevi, koji sigurno još za desetinu godina neće dobiti železnice, dobili su u automobilu mehaničko-saobraćajno srestvo, koje zadovoljava bar najnužnije potrebe. I kulturni i ekonomski interesi govore za to, da se za one krajeve, gde je železnička mreža retka, ili je nema nikako, učini sve, kako bi se automobilizam što jače povećao. Ovde upravo ne može ni biti govora o konkurenciji železnicama i stoga Феђа дан гебепје, Које će u prvom redu imati pred sobom kulturno-ekonomske interese.

Sasvim je druga stvar za krajeve, koji poput Slovenije imaju razgranatu železničku mrežu. Ovde ne postoje ekonomski i kulturni interesi za održavanje automobilizma, bar ne u onoj meri kao u prvim krajevima, i rešenje se može dati obazirući se isključivo na pitanje konkurencije železnica i automobila.

Iz ovoga izlazi da se ne sme usvojiti isti trecman prema SVima krajevima u pitanju fiskalnih i zakonskih opterećenja automobilskog saobraćaja. Jer u slučaju da se usvoji jedno merilo za čitavu zemlju. opterećenja bi u nekim krajevima sasvim ргоmašila cilj, a možda i ugušila automobilizam i tamo, gde nam je neophodno potreban. Zato mi usvajamo gledište g. R. Senjanovića (,Želieznica i automobil” u „Saobraćajnom pregledu” Ба 12. сода. IL) po kome pri rešavanju ovoga pitanja treba

praviti razliku između krajeva gde nema železnice i krajeva gde

postoje železnice ili je automobilska pruga paralelna železnici. U prvima, kaže о. Senjanović, automobilski saobraćaj treba favorizirati, oslobađati ga faksa i ostalih dažbina, a gde to turizam zahteva i subvencionisati ga. U drugom slučaju Неба ро-