Narodno blagostanje
%
19 децембар 1931 НАРОДНО
većati fiskalne namete i zakonskim opterećenjima što više pri-
bližiti uslove delatnosti automobila i železnica.
БЛАГОСТАЊЕ Страва 789
tamo gde je on potreban i izišlo bi se u susret bolje nego dc
| sada potrebama zaostalih krajeva. Pored svega toga važno je ı
Ovakvim rešenjem postiglo 61 se više stvari: zadovo- | to, da fiskus ne bi bio ni malo oštećen, nego možda bi imao od
ljili bi se interesi naših železnica, pomogao bi se automobilizam
i : ИЗА : toga ı koristi.
ввн S
ДОГАЂАЈИ И ПРОЈ
--________----_______- У прошлом броју казали смо, да је клиринг најсавршенији облик плапања. Али то не значи, да се он сад први пут уводи у међународне односе ; напротив клиринг је поникао у области међународних плаћања као опште плаћање без новца. Док је у унутрашњем промету владао у пуној снази принцип плаћања готовим новцем, дотле је у међународним односима плаћање без новаца старо већ неколико стотина година (прво путем менице, а пре сто година путем клиринга). Каже се, Банка за међународне обрачуне, јер је она требала да буде централа за велики међународни клиринг. Ово што се сад уводи под именом клиринг, то је један велики корак натраг у погледу 1ехнике плаћања. Клиринг у међународним односима био је савршен, јер су све државе формирале једну мрежу клиринга. На врху клиринга стајала је ароитража, која је омогупавала држави А, да својим потраживањем од државе В плати дуговање држави С.
Нови клиринг је корак унатраг због тога, што укида арбитражу. На тај начин склоп међународног клиринга цепа се у велики број двостраних клиринга. Не жели се, да се потраживање стечено према држави В може да употреби другачије до у односу са њом.
Две су восте мотива због којих државе данас приступају клирингу : или се жели да се према једној држави, према којој се има пасиван трговински биланс, исти доведе у равнотежу н. пр. Швајцарска према Немачкој. Или се жели путем клиринга да оживи размена добара између две државе, која је рестриктивном девизном политиком доведена у питање. Из тих су пазлога Швајцарци, Пољаци, Југословени и т. д. предложили Аустрији клиринг. Као што смо у прошлом броју казали у овом последњем случају клиринг је напредак према постојећем стању.
Опасности клиринга
вене етан
Погрешка је, што се тај нов начин међународних обрачуна у опште назива клирингом : прво због тога, што је тај клиринг са гледишта технике плаћања један корак унатраг и друго што његова главна карактеристика није клиринг, већ ограничење, максимирање промета.
Као што се“ ~“ прошлом чланку казали, клиринг може да се односи или само на међусобни робни промет или и на остала плаћања, која се клирингом могу уопште да обухвате. (јер туристички саобраћај не може да се исцрпно обухвати клирингом). Али било да је једно или друго циљ у оба случаја постављање плафона волумену међусобног промета.
Швајцарска н, пр. предлаже Немачкој клиринг због тога, што жели да уравнотежи свој трговински биланс с њом. Промет се не мора изрично максимирати: он се максимира самим тим, што се ни на једној страни не може појавиги салдо потраживања, не може једна држава више извести, него што друга увози. У једном доста стручном европском масопису читали смо, да може наступити случај, да Немачка ипак увезе у Швајцарску више као што је и сад случај. Ми сматрамо то за немогуће, јер шта ће да раде Немци са потраживањем од Швајцарске, које би могли, по уговору, употребити само плаћање Швајцарског увоза у Немачку2 Они би били приморани, да нуде Швајцарцима своја потраживања у швајцарским францима испод пари-
тета. То би за њих значио губитак на роби и они би идућег пута морали повећати цену роби, коју увозе у Швајцарску. То би пак умањило увоз, пошто би друге државе нудиле јефтиније.
Као што видимо, клиринг нивелише међусобно трговину на ниво мањег увоза.
још је много простија ствар код клиринга, који се води само због тога, да би се избегла стагнација трговине због рестриктивне девизне политике. Аустрија н. пр. данас увози много мање но пре стезања девиза. Не може се ни мислити, да би Аустрија допустила, да се повећа њен увоз, па ма то било и путем клиринга. Државе а ла Аустрија и Мађарска и ако пристају на клиринг с појединим државама, ипак задржавају оне право да гуше увоз према свом нахођењу. |
Ми мислимо, да ће се плаћања путем клиринга међу народима умножити. Све ће државе следовати примеру Швајцарске и уводити клиринг с односним државама, с којима имају пасиван трговински биланс. Тако ће Швајцарци увидети, да је клиринг нож са две оштрице, јер док они приморавају државе с активним трговинским билансом према њима на уравнотежење путем клиринга, дотле друге државе врше притисак на њих. у
Али што је најгоре, потпуно је искључено, да се све државе повежу међу собом клирингом, — наравно у његовом најновијем значају. А одржавање два начина обрачуна с иностранством: један путем норамалног, а други путем максимираног клиринга, изазваће буру незадовољства. Јер док н, пр. Пољска не може да увози стоку у Аустрију због 'тога, што је исцрпла своја потраживања по клирингу, дотле | Немачка H. пр., која нема клиринга с Аустријом, може да | увози неограничене количине, — наравно под претпоставком, "да нађе начина за уновчење свога потраживања од извоза.
Клиринг треба сузбијати не због тога, што је он рестриктивна мера за међународну размену добара, већ због тога, што ће направити недогледан хаос.
Не може се цепкати биланс плаћања на велики број · двостраних, јер то би гушило извоз. Француска на пр. има према нама биланс плаћања толико пасиван, да се он не би могао уравнотежити, сем кад би смо обуставили плаћања. Па ипак се помоћу арбитраже укупан биланс плаћања мање више изравнава. А клиринг би то онемогућио.
KR EIOP ED ER OTO AO III TO III
re e men" , Banka za međunarodne obra-
Banka za međunarodne čune je ponikla iz reparacionog obračune pred likvidacijom Ditanja. Njegovim novim regulisanjem Jangovim planom, banka je dobila zadaću, da prima nemačka reparaciona plaćanja i deli među poverioce. Ona je preuzela na sebe službu u cilju komercijalizacije reparacija. Tako je ona emisioni zavod za Jangov zajam. Isto tako posrednik u kreditima koje velike novčanične banke daju malim. Ali su osnivači hteli da joj dadu i širu zadaću, koja bi joj omogućila egzistenciju i bez reparacija. Banka je trebala da služi internacionalnom kliringu, usled kojega bi međunarodna plaćanja mogla da se izvrše bez slanja zlata i novca. Sve novčanične banke trebale su da svoja međunarodna plačanja vrše preko ove banke, a u tu svrhu bi imale držati' kod nje izvestan depo u zlatu. I samo ime: Banka za međunarodne obračune posledica
„решив Pie ei RCC CIK ION