Narodno blagostanje

_ 26. noneMGap 1931.

+ НАРОДНО

само сервис 7 и по од сто државног зајма из 1924. године.

__У колико буде даље расположивих девиза, платиће се инте-

рес на кредит међународне помоћи и бонови државне бла-

___ тајне, обоје снабдевени посебним гаранцијама, отплате Ау-

стро-угарском железничком друштву, железницама у области Дунав—Сава— Јадранско море, исплате утврђене Лон-

'донским протоколом од 11. августа 1931. и најзад сервис

предратних дугова града Будимпеште.

— Finansijski direktor austriskih saveznih železnica Dr. Suhomel nalazi se u Bazelu gde pregovara sa švajcarskim bankama za sklapanje jednog kratkoročnog zajma za austrijske savezne železnice. |

__ Међународна заштита аустријског шилинга. Према вестима из Базела обећао је генерални директор Банке за међународне обрачуне Кенеј директору аустријске Народне

банке др. Браунајсу, да ће се аустријски шилинг безусловно“.

морати подржавати, пошто је француска влада у знатној мери заинтересована у томе, да се сачува стабилност аустријске валуте. Предузеће се све мере да се спасе Аустрија од финансијског слома.

— Дански Министар финансија изјавио је скоро да Данска не може стабилизовати своју валуту пре но што Енглеска стабилизује фунту. Проблем Данске у пракси је индентичан са проблемом Енглеске.

—__Око стабилизације енглеске фунте. „Прагер Пресе"“ од 22 о. м. сазнаје из Лондона, да је на захтев француског министра финансија г. Фландена, да се што пре стабилизује енглеска фунта, одговорио енглески министар финансија г. Чемберлен да је стабилизација немогућа све док се не остваре три предуслова: 1. енглески биланс плаћања треба поново нормализовати; 2. репарациони проблем мора бити регулисан на перманентној основи, и 3. Француска новчанична банка мора дати извесне гаранције, да убудуће неће злоупотребити злато као средство противу стабилности енглеске фунте, кад она буде враћена на стандард злата. |

— Проблем немачких краткорочних дугова. У „Наје Фраје Пресе“ од 180. м. објављује Макс Меренз, Берлин, једну студију о актуелним немачким привредним проблемима у којој између осталог истиче, да берлинска конференција банкара неће моћи донети дефинитивно регулисање тог питања, пошто је данас искључено, да би се немачки краткорочни дугови могли претворити у дугорочне, као што то тражи немачка привреда. Немогуће је предвидети какав ће да буде идуће године салдо немачке спољне трговине, а то из више разлога: извоз је због смањеног волумена

спољне трговине држава, које увозе из Немачке у знатној |.

мери укочен, а отежан је и због опадања интервалутарне вредности појединих валута, због неправедних девизних реглементација и забрана девизне трговине. Немачка је до сада свим снагама настојала, да концентрише извозне девизе

ти да за плаћање увоза стави на расположење довољан кон-

тингент девиза, али је питање докле ће она моћи то да издржи, кад се прилив извозних девиза непрекидно смањује и кад постају потраживања у иностранству, која потичу од извоза немачких производа све ликвиднија. Сва ова питања у знатној мери отежавају развој берлинских преговора. Они обухватају пре свега банкарске кредите, који се пењу до 7 МИлиарди марака. Сем тога постоје још и робни кредити, за које су потребни специјални аранжмани, иако им се не смеју дозволити нарочите олакшице. Ту. је даље важно још и питање бонитета дужника. Тражи се формула, која би ино"странству омогућила, да пренесе своја потраживања на сигурне дужнике, јер је ван сваке сумње, да се извесан део по"траживања која ће се одложити, кроз две три године неће више моћи наплатити. — |

| — Bansko veće Vrbaske banovine primilo je budžet za

_ сод..1932/33. кој 12108: 53,936.163 ап. +. j. тапје од омого-

·dišnjeg za 2,100.000 dinara. | |

БЛАГОСТАЊЕ Страна 807 _ _ Buadžet Primorske banovine iznosi 73,200.000 dinara. Od toga otpada na lične izdatke 12,494.309, a na materijalne 60,705.691 dinara t. j. 83%. Redovni banovinski prihodi su predviđeni sa 39,663.600 dinara, izvanredni na 6,136.400, dok će se svota od 22,400.000 dinara pokriti iz vanredne državne dotacije.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

_—_ Француско-румунски споразум о промени трговинског уговора од октобра 1930. потписан је. Он садржи и једну преференцијалну клаузулу. Румунија добија право да лиферује 10% француског увоза жита и то по садањој француској царинској тарифи. У колико Женева и државе које уживају највеће повлашћење не приговоре, Румунији ће бити бонифицирано 30% од царине, коју су платили. Француска је осим тога дала Румунији контингент од 30% укупног увоза говеда и 10% увоза оваца. Француска се даље обавезује да купи за 10 милиона франака румунског дувана, да створи посебни режим за увоз румунских цигарета и да даде олакшице за увоз румунског дрвета. Румунија са своје стране даје 40%-но смањење увозних царина за свилу и 50% за шампањац. Исто тако са француским вином ће се исто поступати као и са португалским.

— Francuska je otkazala trgovinski ugovor sa Italijom sklopljen 1922. godine. Otkaz je posledica nesporazuma u pitaniu konftingentiranja uvoza. Na opšte mere za ograničenje uvoza koje je Francuska uvela, Italija je, kao protivmeru, kontingentirala uvoz nekih francuskih artikala. Kako je otkaz usledio po sporazumu obeju vlada, pregovori za sklapanje novog irgovinskog ugovora će se odmah povesti, tako da se očekuje kao sigurno da će novi UgOVOT biti potpisan pre isteka ovoga 5таroga, što znači do 28. februara 1932. godine.

— Kanada je otkazala trgovinski ugovor sa Francuskom sklopljen 1922. godine. To se smatra kao odgovor kanadske vlade na agrarne protekcionističke mere Francuske. Međutim, i ovde, kao i sa Halijom, očekuju se novi trgovački pregovori za sklapanje ugovora na jednog drugoi bazi.

— Belgiska vlada je donela zaključak, da kontingentira uvoza koksa. |

_ Između austtiske kemiske i metalurgijske industrije i iugoslovenskih izvoznika cerealija sklopljen je privatni kliring, koji se odnosi samo na potraživanja nastala pre 1. decembra. Ovaj privatni kliring bio je potreban, jer je naročito u oktobru i novembru bio Živ uvoz austriskih kemiskih i mefalurgijskih proizvoda u Jugoslaviju, i jugoslovenskih cerealija u Austriju. Kliring je sklopljen posredstvom austro-jugoslovenske trgovačke komore.

— Аустријски преговори о девизним клиринзима. Преговори о клирингу са Пољском наилази на велике тешкоће, док преговори са Југославијом показују напредак. У тим преговорима играју главну улогу трговинско-политичка питања, док се о валутним питањима за сада још не говори.

__— U Beču sti počeli pregovori naših i austrijskih delegata o regulisanju jugoslovenskog izvoza stoke u Austriju u vezi sa osnivanjem stočne centrale u Beču.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Према статистици, коју је објавио Средишни уред за осигурање радника о стању осигурања и незапослености у септембру било је осигурано мушких 484.838 док је у исто време прошле године било. 504.230 (ове године мање за 19.392), женских 153.827 према 150.736 (ове године више за 3.091). Како се види женска снага је у порасту. Го се тумачи тим што је она много јефтинија од мушке.

— Sarajevska trgovačka i zanatska komora radi na Osnivanju posebnog fonda za osiguranje privrednika u slučaju Obolenja i osiromašenja pod imenom „Potpora”. Članom fonda mogu biti svi privrednici koji plaćaju komorski prirez, zatim činovnici, prokuristi i direktori trgovačkih, zanatskih, bankarskih, industriskih preduzeća i privrednih korporac]j4.