Narodno blagostanje
.
| 26. децембар 1931.
8. Бајкић
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
ЈУ ВЕ1Т15
Страна 199.
(Купујте енглеску робу)
Мало историје. — Парола
„Биау Бишзћ !“ шири се. —
Пропаганда је неразумљива, нелогична и __ опасна. — Критички поглед.
| 1. Мало историје Данашњи културни поредак почива на основама, које датирају из 18. века, формулисане од стране филозофа, званих енциклопедиста. Од њих је потекло ослобођење од апсолутизма и укидање привилегија. Интересантно је да су филозофи-атеисте дали главни замах покрету, који је у основи спровео
у живот хришћанско учење. јер државно уређење |
пре француске револуције било је нехришћанско, и ако је свештенство такође било привилегисан сталеж, и самим тим сагласно са постојећим стањем.
Француска револуција је прокламовала братство и једнакост људског рода. На тој основи и капитализам се развио универзално. Средином 19. века кад је индустријски капитализам био у великом развоју, а финансијски у пуном напону, између држава није постојала никаква препрека за циркулацију људи, добара и идеја. Владала је слободна трговина. Њезина теорија је потекла из учења о слободи, братству и једнакости. А томе је била база филозефска и политичка доктрина либерализма. Економисти су само подупрли економским аргументом слободну трговину. Њезин најдубљи циљ је да се цео свет повеже међусобно поделом рада и разменом.
Енглеска је најдубље и најдуже практиковала слободну трговину (скоро 90 година). Остале су државе почеле да је напуштају осамдесетих година 19. века под притиском трију узрока: национализма, моћних интересената и фискалних невоља. Протекционизам није ни данас добио теориску подлогу, која би могла да се стави на супрот доктрини слободне трговине. Узрок лежи у чињеници да су сви теориски покушаји протекционизма долазили од самих интересената, односно надриекономиста, које су они ставили у своју службу.
Ни Енглеска није била поштеђена од протекционистичког покушаја. Крајем 19. и почетком 20. века за мало што у Енглеској није уведен у живот овај исти царински систем, који је ових дана ступио на снагу, а који кулминира у идеји да се емпаир као засебна царинска област делимично одвоји од осталога света. То је исто хтео и империјализам (израз је тада и скован). То је била доктрина коју су подржавали енглески конзервативци, а чији је најенергичнији претставник био А. Чемберлен, отац Невила Чемберлена, данашњег Министра финансија. Две године је цео свет стрепео од енглеског империјализма. Једино се има захвалити енглеским либералима што он није постао стварношћу.
Двадесетпет година раније забележен је у Енглеској покрет, који је циљао на протекционизам.
Седамдесетих година прошлога века појавила се на
енглеском тржишту немачка роба у великој количини и почела озбиљно да конкурише домаћим про-
изводима. То је нарочито важило за гвоздене и че-
| квалитет од робе.
| личне производе. Било је индустрија у Енглеској, чија је егзистенција била угрожена немачком конкуренцијом. Природно да је она тражила помоћ наравно у виду царинске заштите. Енглеска влада је сматрала да треба да предузме штогод по тој ствари и она је приредила једну анкету, која је утврдила да је немачка роба делимично јефтинија од енглеске али и много лошијег квалитета. Логичка последица тог сазнања била је да се тиме штети енглески потрошач, који не уме или неће да разликује
По учењу либералне доктрине, у коју је тада веровала цела Енглеска, земља је насељена једном двоножном фелом, која се зове ћото оесопопсиз и чија је јединка савршено способна да задовољи своје потребе што боље са што мање трошкова. Ното оесопописиз5=-у не може нико да подвали, он зна да разликује квалитет, он уме сам да брани своје интересе. По том учењу енглеска влада не би смела да предузме ништа против немачке конкуренције. Али изузетно од тог учења “учињено је нешто што није са свим у складу са горњим учењем. Да не би раскрстила са слободном трговином Енглеска је одлучила да у будуће сваки немачки производ при прелазу енглеске границе добије видно обележје у виду једнога знака, на коме пише таде !п Сегтапу (произведено у Немачкој).
Горња одлука не може се друкче тумачити но као службено саучешће у дисквалификацији страних "производа. Као што смо рекли, слободна трговина | није само брисање граница у економском и саобраћајном погледу, већ економско братство и једнакост. Слободна трговина значи идентификацију страних производа са домаћим, национализацију истих не само у економском и финансиском погледу, већи у правном и моралном. Држава не сме да предузме ништа за дискриминацију страних производа од домаћих. Без обзира на то да ли ће то користити или штетити домаћим производима. Горњи акт енглеске владе није био у складу са целокупном њезином политиком. И Енглеска је то скупо платила, јер је за кратко време таде тп Сегтапу постао фаталан по енглеске производе. Немачка је успела да производи извесне артикле боље и јефтиније но Енглеска, због чега су се тражили само они артикли који носе горњу марку. Енглеској се ипак мора одати признање, да је у пркос свему томе (истина укинувши ускоро марку таде пл Сегтапу) избегавала да учини ма што протиз немачких производа.
11. Парола „buy british! шири се Енглески пример дуго није нашао подржавање на континенту. Није било ни потребно, јер су у међувремену народи много ефикасније почели да сузбијају стране производе.