Narodno blagostanje

о ~ 97

-26. децембар 1931.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Серана 807.

штитне царине. И ми ћемо се томе радовати, јер је сваки грађанин довољно патриота, да се радује кад је домаћа роба јефтиња но страна и да купи првенствено домаћи производ, кад кошта исто толико колико и страни. Вцу банзћ је покушај моралног притисак на потрошаче; само то не може имати успеха у Енглеској, у којој је индивидуална слобода најјаче развијена и у којој је сваки грађанин свестан својих права и дужности." |

Постоји једна велика земља у Европи, у којој се са пропагандом „купуј домаће производе" није ни покушавало, нити би то имало успеха. То је Француска република. Зашто то у Француској не пали, знаће сваки, који познаје социјално-психолошке основе Француске. Француска је политички конзервативна, а економски либерална република. Либерализам је поникао у Енглеској и најдуже времена је био програм једне велике политичке странке. Али је

ДОГАЂАЈИ И ПРО ЕЛ

шета _ 13. јула немачка влада је пре-

дузела гаранције за све улоге Данатбанке. Она је даље, преко нове Гаранти унд Кредитбанке, дала – потребна срества у готовом, да би ова могла издржати навалу после отварања шалтера. Тим је спречен крах банке. Али од тада још увек стоји отворено питање шта ће бити у будуће са Данатбанком. Само један део активе је постао флотантан. Држава ће имати дакле због преузимања гаранције огромне губитке. Прво се покушало — ми смо о томе известили — да се банка санира стварањем једног конзорција водебих индустријских друштава, који ће да преузме 35 милиона банчиних акција по курсу од 125. Индустрија се надала да ће на тај начин спасити приватни карактер банке. Додуше, продаја акција је успела, али још није успело да банка добије поново поверење и да нађе рентабилно подручје за развој послова. Ови су пали за више од половине и не могу да сносе. велике трошкове.

Оздрављење Данатбанке и држава

ep ara rar nr I mEJ Pr ora irrmmr3

Сада је израђен пројекат о дефинитивном санирању банке фузијом са Комерц унд Приватбанк. Према досадашњим новинским вестима фузија ће се извршити на следећој бази: Комерц банка he повисити своју главнину од 75 на 135 милиона марака, од које ће Рајх преузети 35 милиона. Измена акција Данатбанке у акције Комерцбанке извршиће се тада 1:1. Са фузионирањем престаје досадања гаранција државе за улоге. Али место тога ће држава ставити на расположење један фонд у висини од 2—300 милиона марака, да се сузбије неповерење публике и да се покрију губитци код ликвидирања активе. За укидање државне гарантије потребна је привола повериоца. Ови се морају питати хоће ли и без државне гарантије задржати свега поттаживања код нове велике банке, или траже исплату у готовом. Али пошто је исплата потраживања бар иностраним повериоцима, немогућа због опасности великих губитака на девизама, то се формална фузија неће још спроводити. Али ће почети одмах заједнички рад управа обеју банки.

Осим тога, фузијом ће се постићи велике уштеде у

просторијама и чиновништву, јер обе банке имају велики

број филијала у истим местима. Затим ће, с обзиром на Дрезднербанк, бити ограничена задаћа банке што се тиче поделе и врсте послова. План фузије је интересантан у два

! са француском револуцијом ушла у срж француског | народа либерална доктрина тако, да се може Франуска назвати најлибералнијом земљом на свету. Енглез каже „мој дом је мој град". Француз то не каже, али још љубоморније чува неприкосновеност · свог дома. Нигде не успева тако мало државна интервенција у економском животу, као у Француској. Целокупно економско, социјално и фискално законо| давство у Француској засновано је на либералном ' начелу. Француз је дуго времена плаћао порез на прозоре и врата, — најнеправичнија пореска стопа која се замислити може —, али он је то радо чинио, јер се није могао да помири с тим да му фискални агент барата по кући. Кад би когод покушао да наговара Француза да купује првенствено домаћу робу, он би се само насмејао. А то је у Француској највећа критика, јер Француз каже сезе Је пасше qui tut.

правца. С једне стране, јер показује да се држава не може да реши обавеза, које је преузела, и од гаранције, коју је дала ослободиће се само на тај начин, што ће банци: ставити на расположење огромне субвенције, за које не зна када ће и у колико добити натраг.

С друге стране види се да држава све даље продире и у остатак приватних банака.

После великим тозиоћа банака у јулу, ми смо у чланку „Крај приватних банака у Аустрији“ нагласили, да државна помоћ великим банкама није ни у којем случају само пролазна епизода. Држава је преузимањем губигака била присиљена, хтела не хтела, да врши сталан утицај на поменуте банке, било контролом банака, било директним суделовањем. Немачка држава учинила је и једно, и друго. Она је преузела од Дрезднер банке 300 милиона приоритетних акција, чиме је ова практично постала државна банка ; послове Данат банке води један државни чиновник ; држава је створила и посебни апарат за контролу кредита и банака. још у августу могли смо казати да је већ више од: половине приватних банака прешла у државне руке. Претстојећом фузијом Данатбанке са Комерцбанком пада проценат "чисто приватних банака даље, јер тада то неће више бити |Комерцбанка. Преузимањем једног. дела нових акци= ја држава осигурава себи сталан утицај. Међу великим банкама имају још само две приватне, Пешвсће Вапк und Diskontopeselischaft w Berliner, Handelsgeselischaft. Cneдећа табела, коју смо узели из Берлинер Тагблата, пока'зује значај етатизираних банака и оних који стоји под јаким утицајем државе:

1) Држ. банке и банке Глави. – Повериоци Билан. сума

под утицајем државе у милионима марака

| 1) Рапафапк 60:— 1.341— 1.6492) Dresdenerbank 400.— 1.394 — 2.058| 3) Reichskredit 40.— 450.— 547.4) Deutsche Golddiskontbank 204.30 464.— 7119:5) Staats- u. Landesbanken 94.35 1.660.— 2.848.6) Girozentrale 226.40 1.931.-- 5.825.7) Commerzbank. 5,55; 1.054. — 1.414.| Сума. 1.100.05 8.303— 15.118| Приватне банке ђ 2. 0, Вапк. ~ 285.—= 2.960:—

3.782——