Narodno blagostanje

Страна 802

2) Berliner, Handelsgesellschaft, 28.— 301.— 384.3) Ocrane kpemarTHe GaHKe 365.20 .1.818.—K 3.710.Сума 678.20 5.079 | 1685

Према томе, државне банке и банке под државним

утицајем претстављају већ 60% билансне суме свих банки..

Ако се дода још Комерц банка, онда износи округло 75%.

Već smo se počeli čuditi, da tako dugo nije bilo nikakve konferencije agrarnih zemalja. Punih devet meseci! Poslednja se održala u Parizu, februara o. 2. Pre toga imali smo svaka dva tri meseca agrarne konferencije,

Agrarna konierencija u Sofiji

tako u Bukureštu, Sinaji, Varšavi i Beogradu. Ovaj puta, pret-.

stavnici jugoistočnih i srednjeevropskih država sabrali su se u Sofiji, srcu zelene internacionale. Bili su zastupane Bugarska, Poliska, Rumunjska, Estonija, Čehoslovačka i Jugoslavija. Ekonomska sekcija Lige Naroda i Međunarodni Agrarni Institut u Rimu poslali su svoje posmatrače.

INa konferenciji je donesena rezolucija, koja se sastoji od 15 tačaka i obuhvata sva pitanja koja su već tretirana na dosadanjim konferencijama, ponavljajući ih u istoj ili u malo izmenjenoj formi. U opštem delu, koji je uvod rezoluciji, konferen= cija. čak nije zaboravila da se pohvali uspesima dosadašnjeg zajedničkog rada agrarnih država.

Pitanje dugoročnih kredita ponovno se podgrejalo. Pozvane su sve države, koje su potpisale konvenciju o osnivanju „Međunarodnog društva za poljoprivredni hipotekarni kredit”, da izvrše ratifikaciju. Zatim se traži da Međunarodni agrarni institut pristupi također ostvarenju svog nekadašnjeg plana O osnivanju Banke za kratkoročni agrarni kredit. — Pa da se čovek ne čudi naivnoj veri u uspeh takvih rezolucija u vreme međunarodne krize poverenja!!

Zanimiva je tačka o preferencijalnim carinama ха еугорske agrarne proizvode. Tu se opet konferencija povratila od Pilata k Ponciju. Pošli smo naime od sklapanja preferencijalnih ugovora pojedinih industrijskih država sa blokom agrarnih zemalja k bilateralnim ugovorima, jer se sklapanje ugovora sa čitavim blokom pokazalo: suviše komplikovanim i zbog toga nije bilo nikakvih rezultata. Kako bilateralni ugovori u praksi isto nisu doveli do rezultata, to se konferencija opet povratila k zahtevu, da se preferencijalni bileteralni ugovori mogu skia-

pati samo onda, ako ne prave razliku između država, koje sa-

činjavaju agrarni blok, što praktično znači, da se preferencijalni ugovori mogu sklopiti samo sa celim blokom. ;

"Tačka 4. koja govori o potrebi industrijalizacije agrarnih zemalja treba da se osobito podvuče, jer je na ovoj konferenciji po prvi put pokrenuto pitanje industrijalizacije kao jednog od faktora za ublaženje krize u ovim zemljama. Ako se namerava pitanje ovako rešiti, to prestaje zajednička akcija agrarnih država. One su za industrijske zemjle samo zanimljivi u koliko nemaju svoje vlastite industrije i samo utoliko ima zajedničko istupanje agrarnih zemalja smisla i može da postigne kakovu svrhu. Jer za usluge koje one traže od industrijskih zemalja u formi olakšanja uvoza naših agrarnih proizvoda one im ргиžaju mogućnost povećanja njihovog tržišta industrijskih proizvoda. Pođemo li putem industrijalizacije to prestaju pregovori na ovoj bazi. Interesantno je u tom pogledu držanje Čehoslovačke. Ona se jedina protivila ovom predlogu. Istina njena privredna struktura je takva da je teško opredeliti kuda ona pripada, u agrarne ili industrijske zemlje. Njeno energično istupanje za ograničenje svake industrijalizacije u agrarnim zemljama postaje tim zanimljivije, što ona kod sebe u poslednje vreme propagira pojačanje poljoprivredne baze u svrhu Što većeg približenja autarkiji.

U tački 7. istupa se protiv predloga ženevskog odbora stručnjaka o opštem karteliranju industrije. Posledica toga bilo bi povećanje makaza u cenama industrijskih i poljoprivrednih

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___ |

__Dp 52.

proizvoda, što bi još više pogoršalo privredno stanje agrarnih država. One bi u tome slučaju morale pristupiti i poljoprivrednog uvoza na istim načelima.

Možemo se tešiti da još nije došlo u praksi do Opšteg karteliranja industrije a ako bi došlo mislimo da bi se pretnja o Osnivanju organizacije poljoprivrednog izvoza na istim nače-

· Шта teško ostvarila. Svakako пе tako da bi se fime olakšao

položaj seljaštva. To pokazuje Kanadski pul, Farme Board u Sjedinjenim Američkim Državama i slična organizacija u AUstraliji. -

{U poslednjoj tački je konferencija odlučila da'se od 1. aprila 1032. g. u Parizu pod naslovom „,L'est čuropčen O izdaje časopis na francuskom jeziku.

Kako smo već spomenuli, konferencija je u samom DOčetku izrazila svoje zadovoljstvo uspesima dosadanjih konferencija, a sada se očekuje da će buduća agrarna konferencija biti zadovoljna sa uspehom ove!

11. децембра Јапан је забранио извоз злата. Тиме је практично укинуто златно важење, које је почетком 1930. ___ године било поново уведено. Јапански јен је услед тога пао за 18 до 20%, а његов паритет од округло 50 центи злата на округло 40.

Укидање златног важења у Јапану

Дубљи разлог за укидање златног важења је, као и у Енглеској, стална пасивност јапанског биланса плаћања. јапанска криза почела је са јаким падом цена неких извозних производа. К томе је допринело и велико слабљење куповне снаге на најглавнијим јапанским тржиштима у Азији због пада цена сребра, што је вредност извоза још више смањило. Најважнију индустрију у Јапану, индустрију свиле, морала је држава да помаже. Тако је јапански биланс пла-

i ama морао да се уравнотежава увек новим експортом злата.

Губици злата били су огромни. Од почетка 1930. морало се извести 700 милиона јена, од тога у четири последња месеца 490 милиона. Тиме су златне резерве Јапана пале са 1073 милиона јена почетком 1930. на 580 милиона.

Има још један разлог: јапанска индустрија се боји, да ће енглеска конкуренција услед пада фунте поново успети да се учврсти у Источној Азији, одакле ју је јапанска индустрија успела у задње време осетно да изгура. Она сада очекује да ће падом валуте добити нови полет, и то не без разлога, на супрот очекивањима које је енглеска индустрија имала приликом пада фунте. Додуше, и у Јапану ће се цене прилагодити паду валуте, али то може да иде лакше. Јапан

| вотних намирница и сировина, и осим тога ће наднице, услед слабе организације радништва, веома полако да порасту према скоку цена.

је постао круг земаља са чврстим златним важењем, пошто су енглеском примеру следиле Скандинавске земље, Финска, Аустралија, Индија и неке јужноамеричке државе. Јапанске мере ослабиле су холандски гулден, јер постоји бојазан да се осете последице у холандској, Индији. Већ су неке новине прорицале укидање златног важења и у Холандији. То: је исто тако брзоплето, као и пророчанство о паду долара, које се појавило пре кратког времена у штампи. За сада има Холандија још врло јаке златне резерве, које покривају оптицај са 85—90%. Несумњиво је, да ће напуштање златног важења у Јапану ојачати у Енглеској оне кругове, који теже новом светском важењу без везивања за злато.

Даље ће ове јапанске мере имати утицај и на енглески извоз. Суделовање Јапана у светској трговини износи

додуше само 3.4%, али је јапанска конкуренција упркос томе

није у тако великој мери упућен на инострано тржиште жи-

Са напуштањем златног важења у Јапану још мањи