Narodno blagostanje

2, јануар 1932.

· У. Вајкс:

PIS?

— BamRagpstvo ia Етапсозћој | (Prvo pismo)

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

PUTA ~. |

»Topazi« — »Banque Nemo« — Strukturelne posleratne promene а Теапсизкот bankarstvu — Mitvi dave žive

__ 1. „Тора

U nedelju uoči Božića bio ie naknadni izbor narodnog poslanika za deveti kvart. Opština je postavila na svima prometnim mestima velike gvozdene pultove za leplienje izbornih proglasa. To je nesumnjivo. naj-

interesantnija lektira, jer je sva lična. A to čovek naj- |.

više voli. Jedan od kandidata 610 је profesor prava i član Instituta Žoze Bartelemi. Tukao ga je Uden, kandidat iste stranke. Još i danas, na badnji dan, stoje netaknute plakate i zahvalnice. Bartelemt, такоде, хаћуаljuje biračima za neuspeh. Veli, da |e ovoga puta samo sejao, a docnije će da žnje. Mrka kapa! Za njega bi bolje bilo, da se nije ni pojavljivao; biografija mu nije ispala najbolje. Izmeđ ostaloga veli o njemu njegov protivnik, da je 1928. godine bio zastupnik francuskih sitnih obligacionera portugalskih železnica, a sada sedi u upravnom odboru. ,,y Topaz”.!

_ Topaz je postao krilatica u dvojakom smislu. Pre svega topaz je vodeći međ kamenjem, od koga se prave ogrlice. Polomiše se parižanke po dućanima, u kojima se prodaju ti ukrasi. Ali je pozorišni komad „Пораз“ učinio, da je iz političkog žargona nestalo reči korupcionaš. Mesto nje došao je topaz kao zajednička imenica. Nekada su se protivnici tukli topuzima, a зада зе gađaju topazima. Naravno, da se najradije primenjuje na opštinare. Iz jedne plakate vidimo, da su pariski opštinari pre kratkog vremena povećali sebi nagradu sa po 18.000 franaka. „Dole sa Topazima”, kaže se tamo i naglašava od strane „federacije poreskih obveznika” štrajk. ;

H. „Bangue Nemo” |

— A propos, reče mi direktor banke X., za vreme razgovora o Comptoir Lyon-Alemand, nemojte propustiti a da ne vidite komad „Banque Nemo” u Thčatre de la Michodičre. To je danas naiveća pozorišna senzacija. Neću ništa u napred da Vam kažem, videćete sami odakle je crpen siže. -

Теаће де la Michodičre je osnovano pre 8 gOdina; ali je danas iedno od najboljih. Ono je na pr. lansiralo La Sexe faible, koji je doživeo 700 pretstava u jednom potezu. Za savremenu političku i socijalnu satiru ono ima najbolje glumce. Sednica Ministarskog saveta u „Banque Nemo” izvedena je majstorski. Maske su potpuno uspele. Originali ne bi imali šta da primete.

Čitaocima |e poznato, da pariski mizikoli najradije persilliraju političke događaje i ljude. Brijan i Tardje su naročito na meti. Nije sve to uvek duhovito; kadkad jei kalomnirajuće, ali nikad nije u Francuskoj ni pokušano, da se ometa ta vrsta kvazidramske umetnosti. Za ministre i parlamentarce treće Republike ne postoji zaštita protiv dramske upotrebe i zloupotrebe. I kad bi se pokušalo da se traži zaštita, verovatno 'bi pobedila drama političare.

____. Sad su na dnevnom redu banka i berza. Nema mizikola u Parizu, u kome se ne prave aluzije na ban-

karske padove i berzanske kurseve. Bankar je postao sinonim varalice, a berza razbojničke pećine. Danas je

i deci poznato ime Žabovo, pretsednika komore bret-

sednika, — toliko se piše o njemu. U jednom požorištu pojavljuje se žena gola za 90,900% — sve je'izgubila na berzi. : | 05

— Što niste špekulirali u kaučuku, аобасије 10] compčre ironično. |

Des valeurs, des valeurs, je refren jednog: šlagera. „Banque Nemo” je pisana po istofiji Вапаџе- Оц5 те, зато за blagopolučnim svršetkom. U staru, „patrijarhalnu i konzervativnu banku Nemo ulazi za služitelja Lebreš, nekadanji blagajnik u ferkrahovanoj provitcijskoj banci a docnije prodavac novina u Parizu.: Pomoću žena i korupcije postaje on za kratko vreme njenim g0spodarom. lIskorišćavajući slabost direktora ' Nemo prema ženama, podmeće mu 5уоји ·ljubaznicu i postavši u isto vreme prijateljem gospođe Метоизре

on oboje da pošalje u Moskvu zbog petroleuma. A ža

to vreme zaplete banku u vratolomtie poslove — ptrividno, tako da mu Nemo pri povratku ustupa sve 'svoje akcije za 10% nominale i uz dvogodišnji rok otplate. Njegov obožavaoc, prokurista banke, otvara Dez njegovog znanja — da bi ga iznenadio — "upis akcija iednog poduzeća m kolonijama, (vidi „Topaz?). koje publika razgrabi uz visoku ažiju. Međutim Lebreš nije ni mislio da lansira to poduzeće; osnovao ga. je samo da stvori kod Nemo-a uverenje, da su sve bančine pare propale. Postoji izveštaj, da tamo пе može uopšte da uspeva kakao, — a to je bio po statutu cilj poduzeća. Ali se Lebreš nije dao zbuniti: „kaže 56, "да роslovi treba da ulivaju poverenje, međutim poverenje uliva poslove. Kad publika veruje u posao i u.nas, onda napred!” ; _ i U međuvremenu državnom tužiocu dođe do ruku tužba protiv Lebreša sa dokazima (izveštaj guvernera dotične kolonije, koji je ukraden Lebrešu) da, је сео posao švind]. Stvar izlazi.pred Ministarski Savet. Tok zasedanja ne da se opisati. Iz diskusije se dobija 1tisak da su samo dva ministra čista prema Геђге5и; јеdan je mlad pa nije stigao, a drugi puca па, Lebreševu ženu (ranija ljubavnica). Zbog toga se donosi. odluka da se državnom nadodvetniku naredi da stvat zataška. — Litaš me stalno, kaže Lebreš svojoj žemi, šta је 10 „Коло А. Р. 1 zašto je jako opterećen. To je konto „ličnih prijatelja” (Amis Personels), sigurna zaštita protiv svake opasnosti... о 0 Rezime: banke su pribežište ljudi bez škole, skfupula i morala uopšte. A njihovi saveznici su Когирtivni političiri. | MI Strukturelne розјегаше рготепе и апсизкот. bankarstvti |

Drugojače nije moglo da bude. U Ustrikovoj aferi alttivni ministar i bivši pretsednik Ministarskog saveta prima i dalje advokatski honorar i donosi odluku, da se u prkos nepovoljnom referatu, odobri pripuštanje