Narodno blagostanje

Страна 4 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр, 1!

па berzu akcija Snia Viskoza. Veza između haute fi- nepoznato; posle rata su i zakoni menjani, da bi se nance i vlade postoji u celom svetu. Član pretstavničke dao što veći polet toj predratnoj megalomanskoj prakkuće Mek Faden (iu skoro isključen iz stranke) go- si u Srednjoj Evropi.

vori već mekoliko godina protiv opasnosti po Ameriku | Ne može se reći, da je taj poslovni sistem apsood „međunarodnih finansijera.” Pre 25 godina objavio | lutno rđav i opasan. Preteruje se u osudi mešovitog banje sada već slavni, a tada potpuno mepoznmati Lysis karskog sistema. Može banka da finansira industriju, pa knjigu „Contre Toligarchie financičre” u kojoj je do- da·ipak ne dođe u teškoće. Sve zavisi od toga, kako kazao postojanje silnog uticaja pariskog haute finance | se to izvodi. Treba pre svega imati mere, i drugo, frena vladu. Izgleda, dakle, da gorepomenute pojave nisu | ba imati stručnjaka. Ne može direktor banke da vodi ništa novo.*) Pa ipak je razlika izmeđ pre rata ii danas | industriju. Pri oceni boniteta jednog poduzeća potrebno vrlo velika. Pre rata je haute finance bila nad politi- | је proučavanje konjukture. Ova igra glavnu ulogu, kad čarima, i vrlo ekskluzivna. Ona im je davala znake . se ulazi u industriju, trgovinu, brodarstvo i t. d. pažnje, kad god ioj je to trebalo, ali ih nije puštala. (опај део francuskih banaka i njihovih afilijacija,

u svoje redove. Mogao je po koji vrlo bogat političar da bude i u upravi kakvog društva, ali to nikad nije bio vodeći političar. Upravljači banaka strogo su pazili, da še onaj duh lakomislenosfi # rasipanja, koji vlada međ političarima treće Republike ne unese u banke. Opreznost sa kojom su vođene banke u Francuskoi posle velikih krahova u drugoj polovini devetnajestog

veka — bila je basnoslovna. To važi i za predratne po= | slovne banke (Banque de Paris et des Pays-Bas, Вап-

даме де PUniom Parisienne etc) kao i za čisto depozitne (Credit Lyonnais). Prve su se zvale banque d'affaines ali su one iz osnova različne od mešovitog bankarskog

sistema Srednje Evrope. One su bile likvidnije i od de- ·

pozitnih banaka, jer se njihova zarada sastojala u proviziji; a obrtni kapitali bili su uglavnom uloženi u fe-

kuće račune ma podlozi državnih hartija od vrednosti, ' a pre rata je papir strane države pretstavljao i sigurnost ı i veliku zaradu. Nisu banque d'affaires osnivale podu-

zeća. One su istina preuzimale i akciie i privatne obligacije, ali samo one, koje su depozitne banke bile voljne da izlože javnom upisu. Glavna razlika izmeđ poslovnih i depozitnih banaka je bila u tome, što one nisu primale uloge na štednju, niti su male filijala.

Posle rata pojavliuje se nov tip u francuskom bankarstvu: kombinacija izmeđ depozitne i poslovne banke, čiji je najizrazitiji prefstavnik, sada u fihoi likvidaciji nalazeća se Banque National de Crčdit. Ona je s jedne strane primala uloge i imala mnogobrojne filiilale, s druge trpala u svoi portfeli najraznovrsnije akcije i privatne obligacije * sama osnivala nova poduzeća.

Pa i čisto poslovne banke promenile su predmet svojih poslova: dugogodišnia inflacija onemogućila je emisiju stranih državnih obligacija i emisioni posao и opšte. Zbog toga se tražilo posla preko granice. Emigracija kapitala imala ie naročite draži: rasprodaja srednjeevropske industrije, koja je pre i za vreme rata cvetala, olakšice za nova poduzeća, potreba да зе паcionalna zastava pobode onde gcde je navalio konkurent i 1. d. Sem poslovnoe i političkog bilo ie i psiholoških motiva, na ime potreba amerikanizacije, poslovne ekspanziie. Za vreme rata su prve glave u Francuskoi izdale čitavu seriju kniiga, u kojima se baca апаtema na konzervativan duh predratnog francuskog bankarstva i propoveda snažna inicijativa. U te spadaju Lysis „Pour renaitre”, Heriot „Agir” i t. d. Tranzakciia sa Sufiđdom (La Dalmatienne) ostaće kao najmonumen– tamniji izraz te nove politike.

Pre rata je fuzioniranje poduzeća u Francuskoj bilo

1) Pariski nedeljni list „Narodno Blagostanje” (La Prosperitć Nationale) donosi u zaglavlju sledeći Mirabovljev usklik: „Malheur 2 foufe socićić oh la finance sćduit et domine le gouvernement.” —: Trois fois malheur 3 celle ot Pon peut dire „La haute finance”,

| koje su u krizi, nisu došle u to stanje usled imobiliza. cije, već usled gubitaka. Ni gubitak ne mora da je dokaz rđavo vođenih poslova. Kriza jednog poduzeća ., može da ima egzogenih uzroka, a međ njima je na . prvom mestu opšta privredna 'kriza. To važi na pr. za „metalnu industriju. Ali kad se ne radi sa merom i struč„пот spremom, kađ se ne vodi računa o tome, da se tržište kapitala periodično steže, onda se i pod povoljnom konjunkturom mora doći u teškoće.

Za sve ovo sfvoreni su tu ponekim francuskim bankama uslovi uvlačenjem političara u upravu. Njihova je intervencija, naravno, 'bila još potrebnija u . međunarodnim poslovima. Ali su oni uzeli maha i u vođenju poslova. Od njih dolazi ona u parlamentarnom | životu odavno uobičajena praksa, da se ne gleda ma

.sume i da se brzo svršavaju veliki poslovi.

Francuz je tvrd na pate. Takav je on i kad tu· dim novcem upravlja. Credit Lyonnais je prototip toga ' poslovnog menfaliteta. Francuz ne mpofcenjuje male pare. To |e sitno-buržoaska koncepcija, koju је on preneo i na finansisko-industrijski posao. Težak je franak kod prosečnog Francuza. Kad je imućan on lepo živi, ali nikad ne baca. U jednom dnevnom listu, čiji je saradnik anketirao restorane o pazaru ma badnji dan, veli jedan: „sveta је bilo, ali pazara malo, jer је bilo svega tri stranca. A Francuz se do zore razmišlia hoće li poručiti jednu flašu šampanjca”.

Ali takvi nisu političari, kad se radi o tuđem novcu. I tako se došlo do toga, da se banka kao takva diskreditira. ·Ušla je politička zaraza u banke, kaže Francuz. I to je tačno.

Samo dva dokaza:

Čitaocima su poznate Trćfileries de Havre koje je finansirala Banque National de Credit i koje se sada nalaze takođe u teškoćama. U mesto da se dosadanja uprava povuče ma odgovornost, pretsednik upravnog odbora daje ostavku i uprava mu dodeljuie doživofntt godišnit apanažu od 250.000 fr., s tim, da osfane u upravi sviju ostalih poduzeća, koja stoje pod kontrolom Trćčfileries. Povlači se, uz ukupan godišnji prihod od tih poduzeća od jednoo miliona franaka. A. Trćfileries neće još dugo ljudima moći da daje ni pare dividende.

Neverovatno je, kako je politička neman davanja penzija na suvo ušla u običai kod francuskih аксјопатskih društava. Nisu po sredi činovnici, već počasni funkcionari. A u poslednje vreme — usled nesigurnosti poduzeća, daju se obeštećenja jednom za svagda od po više miliona franaka. Jagma!

Drugi primer je Fransoa Marsal, biv. prefsednik Ministarskog: saveta i Ministar finansija. On je bio pretsednik i član uprave ogromnog broja akcionarskih dru-

štava, od kojih je iedan deo pao pod stečaj, a drugi se sprema. Narod gubi ogromne sume, ali se pitanje od-