Narodno blagostanje

9, јануар 1932.

огласе, у којима, се нуде веће суме ефективних штилинта. Како Немци извозе врло много робе у дустрију и како је и бетство од шилинта преко Немачке најзгодније, то се могло претпоставити да се у Јужној Немачкој развила велика трровина, ефективним пилинзима, Међутим кад смо покушали да набавимо суму, која нам је требала, морати смо обићи две три банкарске радње. А што се тиче курса, он је цигло са 6% испод паритета. Из авега овога излази да је детресијација аустријског шилинта, једна басна и да је управо више номинална. Могућно је да поједини привашници могу да даду и веће суме потраживања у шилинзима, али су то спорадични случајеви, TaKO да се не могу урачунати у тржишне појаве. Наш пријатељ из Цириха, нам такође јавља да се и тамо појављују врло мале количине ефективних шилинга,

"и да је чак у последње време, у очи празника, била, врло велика тражња, од стране Швајцараца, који су желели провести празнике у Аустрији.

Још је интересантнији случај са немачком марком. У париским банкама, продаје се она, обично по 6,20, а то је далеко преко паритета. И марка претставља у Француској ретку робу, за којом тостоји жива, тражња. За шилинг се може рећи да је још најјефтинији у Југославији (до скоро 6.80 а, по— дана 7 — пошто је прилична тражња, за, ЊИМ).

ЈММ Нема дубоке депресије без инфлације

Наравно да је за банкара и теоретичара ОД врло великог интереса, питање каква, је то волшебна сила, која одржава, тако тврдоглаво интервалутарни курс једне валуте, од које је цео свет дитао руке, која, се сматра да се утркује са маџарским пенгом у тежњи за депресијацијом. Ради одговора на, TO шитање потребно је да се баци потлед на куповну снагу дотичних валута у њиховим отаџбинама. У Маџарској, Аустрији и Немачкој чују се свакодневно жалбе пословног света, на, несташипу новца, односно капитала у приватно-привредном смислу. Шривасници се стално обраћају банкама, за кредите и жале се да не могу да обаве све своје послове услед парализе банкарскот кредита. Накратко не могу да дођу до потребнот новца. Значи да се дотичне валуте налазе у знаку дефладције. То је нарочито карактеристично за Немачку. Рајхсбанка је уложила ову силу у одржавање куповне снате домаће новчане јединице. Невчанични оптицај Рајхсбанке није показао никакав велики пораст чак ни у доба, највеће банкарске криве. У Аустрији међутим оптицај се удванаестостручио за, водину дана — захваљујући нарочито поматању Кредитаншталта. А и иначе Народна банка, је пружала, кредите испоматањем. Па, и упркос свему томе осећа се дефлација шилинга.

Један мање школован банкар у Минхену 06јашњавао нам је ту појаву политиком девизних _ ограничења у Немачкој, Аустрији и Мапарској, Наравно да ми то гледиште нисмо мотли да примимо. Аустрија и Маџарска одиста ограничавају прилично свој увоз и услед тога, је фактички умањена понуда, шилинта од стране иностранства. Али код Немачке то није случај. Увоз тече и даље својим током, и ако у мањим размерима — што је у осталом случај и код држава, које не практикују никаквих девизних ограничења.

Не може се порећи да, су и девиана, ограничења, у извесној мери дејствовала повољно, јер Аустрија и Мапарска, на, пример, а Немачка, нарочито, не толаћају освоје раније обавезе. Немачка на основу уго-

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 21 -

вора са повериоцима, Аустрија виа, фажти, т. ј. не дајући девизе за исплату дуга у иностранству и не допуштајући својим поданицима ни шилинзима, исплату тих дугова, у страној валути. А у Маџарској исплате бу и правнички забрањене путем мораторијума о трансферу. Тиме је умањена понуда, дотичних валута за раније скадиране обавезе. Али код Немачке на пр. увов се развија у пуном обиму па ипак се не појављују велике количине марака у иностранству, а у земљи чак оскудица.

Отоишч споменусмо бегство из сумњиве валуте. Ови се сећамо како су милијарде пребациване преко границе. Није била никаква државна, контрола, која би била у стању да омете тај прни промет преко границе. Ови се сећамо да бу огромне суме здраве валуте избапиване преко границе оне земље у којој је извоз тих валута, био угрожен казнама. Немачка, Матарска, пи Аустрија врше тако звану „строгу контролу “ на граници. Међутим нема, већег еуфемивма од израва, „строга контрола. Ми смо прошли у кратком времену све те границе и можемо потврдити старо искуство да, се под таквом контролом могу милијарде новчаница изнети из земље и унети у другу. Према, томе та, строта контрола неће бити сметња, извозу новчаница из Немачке, Мађарске и Аустрије као за сада, најзгоднијем средству за бегство из њих. Па ипак је то бетство врло малог обима.

Зашто # Одговор смо дали истичући чињеницу да се у свима тим земљама, осећа оскудица у пла= тежним сретствима. [0 је разлог што се и цене држе тако високо, да су чак владе приморане необичним средствима, да утичу на обарање цена.

Постоји један поихолошки разлог тога ума"њеног бетства из покслебане валуте. Изгледа, нам да (су народи постали меото куражнији пред опасношћу од депрестјације домаће валуте. Нема више оне плашљивости, онот губљења главе, оног нојевског бежања испред домаће валуте, чим се пронесе глас да је поколебана. Мере које су предузете у Немачкој, Аустрији и Мамарској посредно су најбољи докав за то да су валуте у опасности и да се вештачким мерама мора, одржати њихова куповна, аната. Па ипак влада као што рекосмо необична мирноћа код становника односних држава. Ми смо имали прилике да, за неколико дана, општимо са људима у Немачкој и Аустрији. Разтоварали смо с њима о шансима, њихових валута. Нико од њих није био велики оптимиста. Сваки је допуштао мотућност депресијације, али са пуно мирноће и стоицизма.

Али је у том погледу можда највероватније оно што нам је саотиштио директор једне париске банке, која се бави у главноме берзанским пословима. Говорили смо с њим о берви, о чему ће бити говора у идућем писму. Питали омо га како се 06јашњава пад француских државних хартија од вредности код тако велике обилности новца и код тако велике склоности француског народа ка ренти. Одговор је гласио: највећи део продаја долази из Енглеске ; Енглези продају своје на франке гласеће хартије од вредности и франке претварају у фунте. Дотични директор је наравно са мајсторским уживањем очекивао неизбежно задрепашћење које је морало наћи израза на нашем лицу. У историји света, се не памти да се продају патири који гласе на здраву и стабилну валуту и да се противвредност претвара, у валуту која је дешресирана, изложена, фтуктуацијама и чији су шанси врло неповољни с обвиром на врло велику краткорочну задуженост Ентлеске према целоме свету. На наше шитање кажо

~