Narodno blagostanje

Страна. 22

то о

"Бран

се објашњава та необична, појава, одговорио нам је дотични господин, да су Шнглези често врло глупи баш у економским питањима. У Шнтлеској се одигравају ствари у економском животу, које не могу да издрже критику, па је и Енглез постао неурачунљив. Оно што није радио Немац и ако је био угрожен казном, то ради Енглев од своје воље: продаје фран= цуске палтире и претвара у фунте стерлинта. То нису људи којима је новац потребан за посао већ који ће морати да га пласирају ради ренте.

Ето то попхолошко стање је једна важна около ност, која је сасвим различна, но што је било у доба велике инфлалије после светског рата.

Али никад се не може у економском животу психолошким моментима, признати надмоћност. Не моту ни појединци у маси ни народи да. у економском животу делују анекономски, јер би за кратко време сви пропали. Другим речима не може нико да продаје добру робу јефтино, нити може ко да купује рђаву робу скупо. Могао би брзо достићи до просјачког шташа. Мора да има нечег економског у томе куражном држању народа пред поколебаним или сумњивим валутама.

Има : то је дефлацисона политика новчаничних банака, Стара је економска, истина да не може једна, валута да се депресира у великом обиму и стално бев инфлације. Орбија је на, пр. била земља чија, је валута, била, 20 година. непрекидно депресирана, али је та депресијација варирала између 5 и 35%. Србија, је била мала, и сиромашна, пролазила, је кров врло тешке економске кризе услед рђавих жетви, и периодичних тешкоћа шиввоза у Аустро-Утарску, имала, је два пута тешке финансиске крахове услед рђаве финаксиске политике, па ипак, предратни динар никад није био депресиран за више од 95%. Зашто % Зато што је Народна, банка за све време вотла политику дефлације. Прво је сама држава У споразуму с Народном банком извела непосредно

вавеа

ДОГАЂАЈИ Privredni program Briningove vlade predviđa, kao što smo već javili, smanjenje svih produkcionih troškova. Početo je već sa sniženjem пафтиса, раја,

transportne tarife i monopolskih cena. Sada je aktuelno pitanje,

kako да зе pojeltini kredit, potreban privredi. Za tržište kapitala to je već sprovedeno prisilnom redukcijom Ккатае stope dekret-zakonom od 8. decembra. Snižena je kamatna

stopa svih javnih i privatnih zajmova, založnica, opštinskih i

industrijskih obligacija. Sada treba da se smanji kamatna stopa

i na novčanom tržištu. Novčani zavodi mogu to da urade samo

onda, ako uspeju: 1) da snize kamate na uloške, i 2) da smanje

bankovne iroškove, čime može да se smanji razlika između aktivnih i pasivnih kamata. |

QeSrr gr Ori SPORT AKT NU OCE LEE O SO OI IIIa

Problem snižem|a kamatne stope u Nemačkoj

(ELP JK II ROI НЕ ЗЕТЕ.

sada se u Nemačkoj prvo misli na sniženje kamata za uloge. To je postalo čak potrebno, posle prisilne redukcije na tržištu kapitala, što je bio početak državne intervencije u рт tanju kamata. To pokazuje kako ie teško stanje u koje su ospele štedionice prisilnom redukcijom. Veliki deo njihove aktive sastoji se iz hipoteka i hartija od vrednosti. Njihovi prihodi od kamata umanjuju se u glavnom za 25%. Izravnanje se može postići jedino sniženjem kamata na uloge. Ali štedionice, 10 mogu samo onda izvršiti, ako i banke, koje im 'konkuriraju,

контингентирање и друго и кад је на притисак државе периодично повећаван оптицај, Народна банка, се бранила колико је могла и трудила се да оптицај врати на ранију меру. Главна карактеристика НОБчаничне политике Народне банке била је дефлација. Србија је у очи балканских ратова живела у страховитој оскудици новца. Тек су Балкански ратови створили нешто више мобилности — кров војне потребе — ва, целу народну привреду. Од тога је био доштао велики економски полет у 1913 год.

. "ако је и са свим осталим државама. Тежак је положај земље, која је укинула златно важење и увела, патирно. Али докше год те државе буду улатале све своје снаге да, избегну инфлацију, дотле су оне сачуване од катастрофалне инфлације. Енглез зна да данашња, влада, неће ни у ком случају у инфлацију и то му даје потпуно спокојство. Он зна, да ће енглеска, фунта, бити изложена даљим варијацијама, али да исто тако може да скочи као што може да падне и да следствено за дуже време за рентијера то не преставља никакву опасност, — докле год он прима уредно своју ренту. Исто је тако У Немачкој. Цео народ вна, да су влада и Рајхсбанка, решени да баце-у ваздух целу народну привреду, (то наравно ни у ком случају не може да се одобри) само да би сачували златни паритет марке и због тога, је свет релативно умирен. Бегство из марке у Немачкој долази много више од опасности национално-еоцијалне по Јевреје. ~

Према, томе главно је код политике једне новчантичне банке да пази да оптицај не пређе потребу народне привреде за платежним средствима. Док то буде радила инфлационисте неће огрејати сунце. И због тога, је много већа, опасност по оне валуте, које су још увек укотвљене за злато, али чији се оптицај систематски повећава. Ту нема никаквих златних стокова ни револвинт кредита, који би омогућили одржавање валуте на златном паритету.

isto tako snize svoje kamate. Inače će ulozi otići od štedionica bankama. Međutim, banke su malo pogođene prisilnom redukcijom. Zato se njih i manje tiče sniženje kamata na uloge. Naprotiv, one bi rado htele da iskoriste situaciju stvorenu prisilnom redukcijom, i suzbiju konkurenciju štedionica, које 51 po njihovom mišljenju većim аејот одаомогпе 24 bankarsku krizu jula prošle godine, jer konkurencijom štedionica i javnih instituta banke nisu mogle da dobiju novo-formirani unutarnji kapital, zbog čega su bile prisiljene da traže velike i kobne kredite u inostranstvu. Pregovori o sniženju kamata za kratkoročne kredite vode se između pretstavnika saveza novčanih instituta i komesara Rajha za banke. Ovaj će pokušati prvo prema odredbama poslednjeg dekrei-zakona da sporazumom sa 'kre– ditaim institutima sprovede sniženje kamata. Ako pregovom ne uspeju, doneće se potrebne uredbe, koje će onda bihi obavezne za sve kreditne ustanove. Rezultat aosadanjih pregovora je samo да koc svih instituta sa istim poslovima treba da vrede i iste kamate. Jedino zadrugama i verovatho privatnim bankarima {rebalo bi da se dozvoli plaćanje nešto veće kamate па uloge. Predviđene su privremeno 4% bez otkaza i 5% sa otkazom. Još nije postignut sporazum, koliko mogu na temelju ovog sniženja да se smanje debet-kamate. O Sniženje kamate na uloge znači i opasnost, da će ponuda kapitala postati još manja. U svakom slučaju ono neće dopri-