Narodno blagostanje

"9, јануар 1932 НАРОДНО

пећ да зе fezaurirani novac povrati kreditnim ustanovama. Dalje se zato sada diskutuje pitanje, da li se može pojettiniti kredit privredi sniženjem kamate. 'Teškoća se sastoji prvo lu tome, aa je obrtni kapital kod banaka postao manji. Time se dobitak umanjio ili uopšte iščezao, jer se troškovi nisu mogli u istoj meri smanjiti. Druga teškoća sastoji se u tome, da kod banaka me postoji još sigurna kalkulacija troškova. Tek je pre kratkog vremena Deutsche Bank- ind Diskontogeselischalt posle dugogodišnjeg pripremanja skupila materijal o ovome pitanju. L,ošla je do zaključka, da se na штапјепе kamatne razlike može misliti samo onda, ako banke dobiju za зуе роslove koji nisu neposredno vezani sa kreditnim oštefu i ako se za svaku funkciju novčanog saobraćaja dobije ekvivalentna naknada. Pojedine poslove koje banka svršava za dužnika biće skuplji, ako se na ovaj način može u proseku postići DOjeftinjene bankarskog kredita.

Posle rata su sve pomorske drŽave iorsirale izgradnju svoje trgovačke flote. Pitanje prestiža igralo |e veliku ulogu. Graдепо je tako, kao da svetska trgovina ide u susret novom zlatnom dobu. Usled toga, svetska flota povećala se od 50 miliona tona bruto na 70 miliona. Pri tome freba uzeti u obzir, da je brzina brodova mnogo veća nego pre rata, i da se prostor može mnogo bolje iskoristiti zbog povećanog benzinskog pogona, mesto дозадапјег рагпог.

Prema tome је kapacitet svetske flote još veći nego što pokazuje porast tonaže od 50—70 milona tona. Međutim je svetska trgovina i u najboljim poratnim godinama 1927. i 1928. dosegla samo volumen predratne. Povećanje proizvodnje posle rata nije imalo za posledicu povećanje volumena svetske Irgovine, jer su se sada više fransportirale prerađevine nego Sirovine, tako brašno mesto pšenice, ulje mesto uglja. Ni pri najvećem poletu proizvodnje ukupna tonaža nije mogla biti iskorišćena. Zato je stalno opadanje svetske trgovine od 1928. i njen katastrofalan nazadak od prošlog leta morao dovesti do krahova u brodarstvu.

I što je najgore i države su uvučene u ove padove. To ie posledica njenih velikih subvencija brodarstvu. Pošto su ova subvencionirana preduzeća dospela u veliku nuždu, država se ne može više povući, jer bi inače sadanje ogromne subvencije bile uzaludne. U tri najveće pomorske zemlje pokušava država sada da suzbije krizu u brodarstvu, dajući nove subvencije i vršeci fuzije bolesnih brodarskih društava sa zdravim. U Sjedinjenim ıržavama Amerike počela je kriza sa United States Line. Država je dala novac i pomogla preuzimanje United States Line sa strane Chapmanove i Moosveltove grupe. Tako je nastao jedan brodarski blok sa preko milion bruto tona, koji stoji pod državnim uticajem i koji zavisi od njene pomoći. U Francuskoj stu teškoće najvećeg brodarskog društva Transanilantique dovede do uže interesne zajednice sa Chatgeurs Reunis, koja је do sada bila veoma labava. O ogromnim sumama, koje je država dala ovome brodarskom društvu za njegovo saniranje, već smo pisali. U italiji je, konačno, došlo sada do fuzije triju najvećih brodarskih društava Cosulich, Navigazione Generale i Loyd Sabaudo pod fizmom „lfalija”. Novo društvo ima tonažu od preko pola miliona bruto tona. Kako ova sva tri društva mogu da žive samo pomoću državnih novaca, to će i njihova fuzija dalje teretiti državni budžet.

Posledice brodarskia subvencija

_ O E II

Kana erna У новинама су изашли из-

води из једне још необјав“ љене књиге професора Енглиша, бившег чехословач-

- ког министра финансија, 0 проблему државних финансија. Као што већина читаоца зна,

Тужно пророчанство о јавним финансијама

еврима.

његова је заслуга да је чехословачки буџет после рата био.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 23 један од најздравијих у Европи. Пре пола године повукао се је из здравствених разлога са положаја министра финансија ги посветио се посве екокомским студијама. Професор Ен| глиш стоји на становишту да постоје две врсте криза. Ко"њунктурне кризе које не мењају новчани систем ни систем цена, и кризе, које су карактеристичне због повећања вредности новца. Кризе прве врсте не морају да делују неповољно на државни буџет, ако су се у годинама добре коњунктуре сакупљали вишкови за најважније јавне издатке У периодима депресије, као што је то Чехословачка увек радила. Међутим, друкчије стоји са кризом, која је карактеристична због повећане вредности новца, у којој се и данас налазимо. Она делује на два начина на државни буцет: смањењем прихода и повећањем расхода. Смањују се приходи од пореза, такса и царина, ако су снижени према повећаној вредности новца, а ако су остали исти, онда је због пада нивба цене повећано оптерећење, и порески обвезници не могу да плаћају. Ма другој страни није могуће одговарајуће смањење издатака према повећаној вредности новца. Смањење плата државних чиновника немогуће је због политичких разлога, а пензија из политичких и правних разлога. Камате дугова остају у главном исте, тако да се редуцирају сразмерно само мали издаци државе за набавку добара. Али ова олакшица се више него компензира новим издацима за ублажење кризе.

Прилагођавање државног буџета кризи са повећаном вредности новца, много је теже него у приватној привреди. Ако се у овој последњој криза и одстрани, није још дуго решена за државни буџет.

У недељном стању Пародне банке за 31. децембра 1931. године дошле су до изражаја и извесне промене из којих се могу правити закључци 0 имовинским променама у Народној банци и резултату њезивог рада у 1931 години.

Биланс Народне банке за 1951. годину

Прва промена се састоји у смањењу вредности хартија резервнога фонда за 18,6 милиона динара (од 96,5 ка 71,8 мил. дин.). Вредности осталих фондова смањене су за 1,2 милиона динара. То је губитак на курсу хартија од вредности. По ранијим авансима извршено је смањење за 251 милиона динара — износ учешћа државе у чистој добити Народне банке. Зарада за акционаре изнеће нешто преко 24 милиона динара, тако да се може поделити акционарима 400 динара по акцији. Према курсу од 5.000 динара акционари Народне банке добијају 8%, док су према курсу од ланске године једва добијали 3:/,%. У ствари Народна банка је зарадила за акционаре у току године кад се узму У обзир губици на хартијама од вредности резервног Фонда — само око 7 милиона динара — не рачунајући овде непосредне отписе и дотације.

Когод има хартије од вредности има да претрпи губитке. Због тога је дошао закон о билансирању хартија од вредности. Народна банка се тим законом није користила, не би другачије могло ни да буде, — већ је отписала све губитке. Сасвим је друго питање да ли је губитак морао бити тако велики. Народна банка је галантна кад купује хартије за свој резервни фонд. За последњих неколико година она је редовно плаћала највише курсеве.

Умољавају се п, претплатници да изволе послати претплату за 1932. гоћ.

Новац се може послати преко Пошт. Штедионице чек. рачун бр. 50.924 или Општег Југословенског Баннарског Друштва, Београд.